Usporimo reforme

Bolje da nas plaća država nego kriminalci! Ovako je pre nekoliko dana jedan od sindikalnih lidera srpske policije objasnio zašto zaposleni u MUP-u insistiraju da im se, uz redovnu platu, i ubuduće svakog meseca uplaćuje i „bonus“ od 10.000 dinara. Ne znam da li je veća ludost ovakvo obrazloženje ili to što na te reči nije reagovao niko od nadležnih. Ni premijer, ujedno i ministar policije, doduše u ostavci, Ivica Dačić. Ili mu to niko nije preneo da mu ne presedne molitveni doručak u Vašingtonu. Zbog toga me još više plaši da bi nekim pripadnicima policije lako moglo da padne na pamet nešto drugo. Da nesrećno sročeni apel, ili možda i svojevrsno upozorenje jednog sindikalnog lidera „bolje da nas plaća država nego kriminalci“, pojedinci pretoče u, za njih još finansijski isplativiju, maksimu „bolje da me plaćaju i država i kriminalci“. I da li bi se neko kladio da se to već ne dešava? A, ako se ta dilema nameće, makar i kao ničim izazvana sumnja, onda tim pre još važniji postaje odgovor na pitanje kada će nadležni reagovati na ovakve budalaštine? Tek kada se istragom dokaže da su pojedini policajci zapravo radili za mafijaše a ne za državu? Ovakav „lako ćemo“ pristup kriv je i za to što je u ponedeljak krivice oslobođen bivši direktor Savezne uprave carine Mihalj Kertes. Daleko bilo, ne želim da se mešam u rad nezavisnog pravosuđa, ali je nedopustivo da se po ko zna koji put u Srbiji osumnjičeni za teška krivična dela oslobađaju zato što je zločin za koji su osumnjičeni – zastareo. I sa stanovišta zemaljske i božanske pravde, neko bi i za to morao da odgovara. A nije. I neće, ako se nešto hitno ne preduzme. Fali još samo da nekome padne na pamet da okupi sve koji su oslobođeni optužbi zato što su krivična dela za koja su bila osumnjičeni zastarela i da formiraju svoju listu za izbore 16. marta. Šta, mislite da je to nemoguće? Ili da ne bi imali šanse? Pa, nosilac liste mogao bi da bude Marko Milošević, drugi vladika Pahomije, treći Mihalj Kertes, četvrti Jezdimir Vasiljević, peti Sekula Pijevčević… Predlažem i naziv liste - „Usporimo reforme“. Ni svojevrsno upozorenje sindikalnog lidera da bi policija mogla naći „boljeg“ poslodavca, ni zastarevanje ozbiljnih krivičnih dela nisu, nažalost, neočekivani događaji. Pre bi se moglo reći da samo dopunjuju mozaik opšte rašomonijade, u kojoj uvek može biti i gore. Shvatio sam to tek kada sam upoznao Mileta Matića, generalnog direktora firme Alumina iz Zvornika. Iako gasovod prolazi kroz dvorište fabrike, on gas svakog dana doprema kamionima iz Pančeva i Sarajeva. I tako godinama. Bomba na putu, trošak za fabriku. I nema šanse da dobije priključak na gasovod, koji prolazi tik pored fabrike, jedne od retkih koja u tom regionu još radi. I sad Matiću i njemu sličnima objasnite da će nam biti bolje čim se sagradi Južni tok. Nema šanse. Ima, za kraj, i jedna dobra vest. Posetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, za razliku od nekih, nisam shvatio kao deo predizborne kampanje, već kao početak strateškog partnerstva. Predsednika i fabrike. Jer i „tomovača“ mora da se flašira.