Za ekološki čistu Srbiju

U bogatim zemljama u svetu odavno se zna da veliki izvor prihoda jeste otpad. Kod nas se u proteklih nekoliko godina, uglavnom, o tome samo pričalo - uz određenu dozu podsmeha. Pored besparice i velike nezaposlenosti retko ko u Srbiji se opredelio za to da mu bavljenje otpadom bude glavna privredna delatnost. Jedno od retkih preduzeća koje veoma uspešno posluje baveći se otpadom je svakako RHC grupa iz Sremske Mitrovice.

RHC grupa se sastoji iz nekoliko firmi. Proplast, WTD, Steelway, Eco coal i Composting Serbia. Članice grupe posluju profitabilno, ali i društveno odgovorno radeći na zaštiti životne sredine tako što pružaju usluge zbrinjavanja industrijskog i ambalažnog otpada. Proplast se bavi proizvodnjom plastične ambalaže, džakova za smeće, dobijene od sekundarnih sirovine - reciklirane plastike. Najveći smo proizvođači džakova za smeće u Srbiji. WTD se bavi sakupljanjem, transportom, tretiranjem i zbrinjavanjem opasnih i neopasnih industrijskih otpada. Steelway koristi otpadnu šljaku kao sirovinu u niskogradnji gde na godišnjem nivou ugradi preko 60.000 tona otpadne sirovine (nusproizvoda) u puteve. Eco coal proizvodi visokokalorične brikete od ugljene prašine sakupljene na kopovima po Srbiji i na mesečnom nivou proizvodi preko 1.000 tona sa predvidivim investicionim rastom. Composting Serbia je zvanični zastupnik za tržište Srbije opreme za kompostiranje po domaćinstvima.

Predrag Ratić, vlasnik RHC grupe, generalni direktor, ima 29 godina. Kaže da je počeo da se bavi zelenom ekonomijom kada je imao 22 godine. A što se tiče konkurencije, domaće i strane, kaže da se ne boji jer je duplo mlađi od njih i poseduje veliku energiju i dobre ideje. Za pokretanje bilo kakve vrste proizvodnje potrebna su finansijska sredstva za nabavku neophodne opreme. Pitamo ga da li je imao početni kapital:

Imao sam početni kapital. Zajedno sa ocem u porodičnoj firmi koja se bavila proizvodnjom kesa tregerica, pre osam godina uvideo sam da u životnom okruženju ima odbačenog plastičnog otpada i počeo sam da se bavim sakupljanjem te vrste otpada. Gradio sam mrežu ljudi koji su za mene svakodnevno sakupljali ambalažni otpad, radio odgovornu misiju borbe protiv siromaštva. Tada sam na zastareloj tehnologiji reciklirao sirovine i započeo proizvodnju džakova za smeće, ali nakon toga smo unapređivali našu reciklažu i sada posedujemo savremene mašine potrebnih kapaciteta, logistiku i vozila, stižemo do svakog sakupljača i naselja. Efikasni smo, mobilni, štedimo resurse i energiju i time nemamo konkurenciju u Srbiji.

Uspevate li da sve što proizvedete i prodate?

Potražnja za dobrim proizvodima je uvek velika, Proplast nema lager svojih proizvoda jer je potražnja velika. Poslove dobijamo putem tendera gde snabdevamo većinu javnih preduzeća. Steelway je u putnoj privredi konkurentan zbog kvalitetne sirovine, šljake iz metalurške industrije. Eco coal posluje u inostranstvu gde građani dobijaju subvencije ukoliko koriste ekološke energente tako da nam je proizvodnja briketa namenjena izvozu.

Naša firma WTD bavi se sakupljanjem, transportom, zbrinjavanjem i tretiranjem industrijskih otpada. Firma deluje na celom Balkanu gde posrednički povezuje generatore otpada sa reciklerima. U protekloj godini zbrinuli smo preko 100.000 tona raznih otpada iz metalurških industrija. Trgujemo sa preko 30 vrsta šljaka, kovarinama i filterskim prašinama koje u sebi imaju različite procente obojenih metala i gvožđa. Posedujemo softver koji berzanski udružuje partnere, u doktrini Win-Win posla, a najveća dobit je za neobnovljive resurse naše države.

Koliko, po vama, u Srbiji ima neiskorišćenog potencijala u otpadu?

Iza mnogih preduzeća u državnom vlasništvu na Balkanu ostao je otpad koji se nije mogao iskoristiti, što zbog neposedovanja tehnologije u to vreme, što zbog nebrige za životni prostor jer su nacionalne ekonomije imale visok rast i nisu brinule o otpadu. Danas neki od tih otpada imaju veliku vrednost na domaćem i stranom tržištu, a eksploatacija rudnih bogatstava je sve skuplja i ograničena. Cena metala na tržištu je porasla i otpadi sa malom količinom metala u sebi imaju vrednost valorizacije korisnih komponenata. Jedan od najvećih svetskih reciklera je Kina koja otkupljuje otpad i sa najmanjim procentima metala u sebi.

Kompanija WTD trguje sa zapostavljenim otpadom iz jedne zemlje u okruženju koji u sebi sadrži 60 odsto gvožđa i imamo kupce u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji. NJega otkupljuju željezare i preradom tog otpada dobijaju jeftiniji proizvod, a time i konkurentnost na tržištu.
Reciklažna industrija u Srbiji ima veliki rast. Kada bi se pristupilo punoj valorizaciji industrijskog otpada i dobijanju novih proizvoda naša privreda bila bi konkurentnija na tržištu EU, a zemlja bezbedna po zdravlje nacije. Mnoge kompanije u Srbiji investiraju u pogone za reciklažu neke vrste otpada i dolaze u problem da nemaju dovoljno sirovina, jer mi zapravo prvo treba da radimo na sakupljačkoj infrastrukturi sekundarnih sirovina putem primarne separacije po domaćinstvima i sekundarne na deponijama. Treba da vidimo šta rade u okruženju, učimo od smart ekonomija koje su višestruko bogatije u pogledu BDP štede resurse.

S obzirom na to da su naši i međunarodni propisi za rad sa opasnim otpadom po zdravlje ljudi različiti, da li radite i sa takvom vrstom otpada?

U nekim zemljama se takva vrsta otpada vodi kao by product, nusproizvod i koristi se u mnogim industrijama uz pridržavanje pravila pakovanja transporta i prerade. U našoj zemlji većina opasnog otpada se ne tretira i na taj način bespovratno gubimo dragocene sirovine.
U našem narodu vlada velika zabluda o opasnom otpadu, jer kada se pomene svi pomisle na najgore, opasan otpad kao bauk nad Srbijom, a niko ne shvata da je to opasna materija kao što su i naftni derivati koje svaki dan koristimo, kućna hemija u domaćinstvu, ili pune fioke lekova sa isteklim rokom. Očekujemo usvajanje novog zakona o upravljanju otpadom. On će biti usklađen sa zakonom iz Evropske unije. Biće nam mnogo lakše da radimo sa svim vrstama otpada. Neke materijale ne možemo da uvezemo, jer se kod nas klasiraju kao otpad, a tamo su sirovina. Te sirovine nažalost završavaju na drugom tržištu, pa time gubimo svi - i budžet i domaći reciklažni kapaciteti. Srbija može da bude centar reciklažne industrije Balkana.

Postoji li još neka vrsta otpada koja se može iskoristiti, sa kojom planirate da radite?

Realizuje se sakupljačka mreža, sa strateškim partnerom iz Mađarske, za otpadni tekstil, jer je to velika grana industrije koja ima energetski i sirovinski potencijal. Pokrićemo celu Srbiju sa kontejnerima za ovakvu vrstu otpada. Sem što na ovaj način doprinosimo zaštiti životne sredine i manjem pritisku na deponije, mi planiramo da deo prihoda donacijama pomognemo socijalno ugrožene građane preko humanitarnih organizacija. Pilot-projekat počinje sledećeg meseca, dok realizacijom glavnog projekta planiramo zapošljavanje preko 300 radnika i preporučujemo državi da brzo prepozna zarobljene resurse. Zato očekujem dobre vibracije lokalne, pokrajinske i republičke administracije i naravno punu medijsku podršku.

Svi zaposleni su prijavljeni i primaju redovne plate koje su znatno iznad proseka. Indirektno preko sakupljačke mreže zapošljavamo preko 500 ljudi i time podstičemo socijalnu inkluziju i smanjenje nezaposlenosti. U preduzeću imamo inženjere zaštite životne sredine, hemičare, ekonomiste, pravnike i vodeće advokatske kancelarije. Oni me prate i pomažu kako bih realizovao ideje. Sarađujemo sa Privrednom komorom Srbije kao i sa fakultetom Futura za primenjenu ekologiju, gde sa intelektualnim potencijalom testiramo održivost rešenja i uključujemo studente u naše projekte.

WTD je društveno odgovorna kompanija, koja ima budućnost u koju verujemo. Naša vizija i misija motiviše zaposlene i šalje dobre poruke partnerima i zajednici da odgovorno i hrabro menjamo navike u Srbiji.