Strah određuje karakter režima

Posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada je jedna stranka osvojila toliko glasova da može i sama da formira vlast, a opozicija razmrvljena na seriju gotovo marginalnih stranaka, postavlja se pitanje koji su izazovi apsolutne većine, da li ona vodi u apsolutnu vlast i kakva je, u tim uslovima, sudbina demokratije. Na NIN-ovoj tribini debatovalo se o tome da li diktatura u 21. veku može da bude prerušena i da li apsolutna vlast znači i diktaturu?

O tome da li su institucije dovoljno jake, da li je društvo dovoljno zrelo, da li postoje neki drugi uslovi koji bi garantovali sa jedne strane demokratiju ili koji bi upozoravali na to da je diktatura u Srbiji moguća, na NIN-ovoj tribini mišljenja su razmenili profesor dr Predrag Marković, istoričar, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije, profesor dr Vladimir Vuletić, profesor na Filozofskom fakultetu, novinarka Gordana Suša i advokat Nikola Barović.

U Srbiji ne može biti diktature?

Nikola Barović: Postoji jedna sentenca koja glasi: Senator je dobar čovek ali je Senat zla životinja. Senator je poslanik, ili cezar ili kralj ili vlast ili država. Pa čak i kada se dogodi da je senator dobar čovek, država je kao struktura zla životinja. Obično se dogmatski uči na fakultetima pa i nije čudo da se država deli na tri vlasti, a to je zakonodavna, izvršna i sudska koja treba da bude nezavisna, a to je posebna priča i za naš sadašnji trenutak. Međutim, advokati od kada su preživeli 1948. pa i ombudsman Saša Janković sad, to je oblik četvrte vlasti, a to je civilna vlast i to može da dade ideju da su možda kolege u pravu i da ne može biti diktature, ali ja mislim da nije dovoljna brana i da je to ono za šta se možete hvatati u poslednjim trenucima kada do diktature dođe.

Vladimir Vuletić: Jednostavna ili najobičnija diktatura je slučaj da onaj koji ima vlast u državi vrši apsolutnu kontrolu nad državnim aparatom vlasti, nad sudstvom, policijom i birokratskim deklaratima. To je jedna situacija u kojoj diktator jednostavno na određeno vreme dobija tu mogućnost da obično u kriznim vremenima preuzme kontrolu nad čitavim državnim aparatom i nakon toga kada prođe taj njegov mandat, između ostalog, i odgovara za ono što se dešavalo tokom tog mandata. Ta vrsta diktature je nešto što danas gotovo ne postoji nigde, teško je naći istorijski primer gde ćemo naći tu vrstu diktature iz prostog razloga što u današnje vreme imamo politizovano stanovništvo, politizovanu masu. Kada imate politizovano stanovništvo, onda nije lako vladati na taj način jer imate jednostavno neku vrstu otpora dela stanovništva i zato je diktatorima obično potrebno da imaju neku vrstu podrške - javne, narodne, masovne, i to je onda ono što se obično naziva cezaristička diktatura. Ona je u tom smislu slična ili identična ovoj diktaturi, ali osim toga imate tu vrstu podrške javnosti ili većeg dela javnosti, mase, onome ko se smatra diktatorom. Ono što je tu jako važno jeste da ta vrsta cezarističke diktature ne mora sama po sebi nužno biti nešto loše.

Gordana Suša: Zašto ja tvrdim da danas, u 21. veku može ponovo da bude kakva god, da li je u pitanju puzajuća ili direktna diktatura, to je isto. Kao što znamo da postoje puzajuće revolucije, plišane revolucije, postoje i puzajuće diktature, to je više nego evidentno. Znači, Erdogan je zabranio Tviter. Naš potpredsednik Vlade je zabranio samo jednu vest na Tviteru i na Fejsbuku. Mala država u odnosu na to, ali početak sasvim solidan da razmišljamo gde vodi.
Da li u Srbiji postoje uslovi za diktaturu ili autoritarni režim?

Vladimir Vuletić: Ako govorimo o diktaturi, to je nešto čega se zaista treba ozbiljno pribojavati, kada je reč o autoritarnim režimima mogli bismo reći da je ovo što danas imamo negde blizu, ima elemente autoritarnog režima, ali, nažalost, plašim se da mi iz autoritarnih režima zapravo nikada nismo ni izašli ako posmatramo od perioda osamdesetih, od perioda komunizma, preko Miloševića, pa onda i čak 2000. godine.
Nije dovoljno da neko poželi da bude diktator pa da imamo diktaturu. Svako od nas ponekad poželi da uzme stvar u svoje ruke i reši je. Ali, kako je Predrag Marković ukazao, postoje određeni uslovi za demokratiju i isto tako moraju da postoje i određeni uslovi za diktaturu. Kada ukazujemo na tu razliku između autoritarnih vladavina i diktatorskih vladavina, nekada je pogodniji kontekst za nastajanje diktature demokratija nego autoritarni model. I sad možemo da razmišljamo o tome i da vidimo kako su zapravo sve ovovekovne diktature izašle iz demokratskih uslova. Opet, kažem, ovi autoritarni režimi često čak mogu i stvarati uslove za nešto što će kasnije biti demokratija. I sad sam pravi đavolji advokat.

Gordana Suša: Mene baš briga da li je autoritarni ili diktatorski režim ako nemam socijalnu prohodnost, vertikalnu i horizontalnu, ako imam sve manje i manje prava. A postoje čitave teorije koje tvrde da što se više priča o ljudskim pravima, to ih je sve manje u nekim stvarima. Mi živimo u vreme diktata. Od diktata lepote, silikona pa do Tvitera i svega ostalog. Da li me razumete šta hoću da kažem? Ja sam čitala svoj dosije. Ja spadam u retke ljude koji su čitali svoj dosije koji je bio samo 40 dana otvoren. Znam da ga je čitao isto tako i naš čuveni reditelj Makavejev. I on je govorio javno. Ja sam se korektno pridržavala preporuke, tada je rečeno, ne sme se o tome govoriti. I kada sam videla da je prvi neko progovorio onda sam naravno i ja pisala. Znači, ja sam bila unutrašnji neprijatelj. A to je jedna karakteristika takvih režima.

Da li postoji razlog da budemo zabrinuti?

Vladimir Buletić: Ima jedna stvar koja tu malo zabrinjava, naš mladi gospodar Vučić je rekao da je njemu ideal Singapur. U Singapuru nije zabranjena opozicija, samo vam uzmu milion dolara kada pišete protiv predsednika, jer naprosto vi ste ga uvredili, on vas za duševnu bol tuži. Singapur je jedan vrlo interesantan sistem, ali kod nas doduše nikad ne bi mogli da uteraju takvu kaznu, to je jedan od mojih optimističkih argumenata.

Predrag Marković: Drugi ideal našeg gospodara Vučića je Crna Gora gde imamo jednog šarmantnog mladog čoveka koji na neki način efikasno gospodari tom mladom prosperitetnom državom. Međutim, Vuletić je tu u pravu, za ozbiljnu diktaturu vi treba da imate prvo ozbiljnu policiju, pa ozbiljno sudstvo, kao na primer, u Istočnoj Nemačkoj - vi kada ste saradnik policije, vi potpišete ugovor, svi ste gledali film Život drugih. Znači, za ozbiljnu diktaturu treba ozbiljna država, doduše vi ćete reći sada, evo recimo u Africi možda postoji diktatura, ali to nisu ozbiljne države ili je drugačiji mehanizam, znači ovo što su osobine diktature, tajna policija i drugo, prosto je u rasulu, u kome je i naš svakodnevni život.

Gordana Suša: Šta se dešava sa rekonstrukcijom preduzeća i EPS-a, dobili ste račune, videli ste koliko je sposobna ova vlast. Šta je sa računima za Infostan, šta je sa aflatoksinom, to je za mene paradigma ove vlasti, znači prekrši se evropski standard, onda se samo pomeri dekretom Vlade, i kaže nije 0,05 nego je 0,5, onda nam PPV najavi da će biti ponovo u aprilu 0,05, a sad čujemo informaciju da će u junu biti 0,05 da bi proizvođači mlečnih proizvoda mogli da se pripreme kao da nisu imali godinu dana za to. Pogledajte šta se dešava sa raznim preduzećima, neću da pominjem Beograd na vodi ali sigurno ne znate šta se u ugovoru tom dešava jer je ovo sedmi put da mi nismo saznali informaciju šta je sadržano u ugovoru ER Srbije, a do dana današnjeg, da ne bi ispalo da ja krivim samo ovu vlast, ne znamo ni šta se krije iz dogovora sa Rusima oko prodaje NIS-a. Ta priča o transparentnosti i demokratiji je daleko od nas.
Zašto za 18 meseci vladanja ništa nismo konkretno čuli kakve će da budu reforme, 18 meseci nove vlade, a sve one funkcije koje sam na početku navela već obavlja PPV. Znači čitav sistem staje da bi se podigao rejting jednoj osobi, stvarala jedna nova institucija, institucija jedne jedine ličnosti.

Predrag Marković: Ima taj latino-model gde su ovi što su ih nazivali bezkošuljašiobožavali Perona, narod ga je obožavao. Sirotinja voli diktaturu ili autoritarne vođe, a pošto kod nas ima mnogo sirotinje, to malo zabrinjava. Opet, sa druge strane taj anarhični duh srpskog naroda preti da na kraju svakog diktatora zatvori ili ubije ili protera tako da ja mislim da mentalitetski ima problema sa diktaturom.



A razloga za strah?

Nikola Barović: Postoji jedan zajednički imenitelj i za autoritarni i za diktatorski režim. To je teror. I to je strah. I to je ona važna linija koja povezuje oba oblika ta dva sistema. Tu se ljudi plaše. I onoga trenutka kada osetite da se plašite, vi živite u diktaturi ili u autoritarnom režimu, potpuno je svejedno. Mislim da je to ono što bi možda nas dovelo na ono o čemu govorimo: da li je u ovom trenutku u Srbiji moguće da se zavede takav tip vlasti da se ljudi plaše?

Vladimir Vuletić: Razlika je u tome da li ćete biti premešteni sa jednog radnog mesta na niže plaćeno radno mesto, ili strah od toga da li će vam biti pobijena porodica. Gledao sam davno jedan film Doktrina šoka, sa isečcima iz Čilea kada ljude koji su prepoznati kao komunisti, zato što su pristalice Aljendea, ubijaju kao pse na ulici. E, ta vrsta straha i vrsta straha, da vas neko sačeka kada izađete sa posla i da vas kundacima nagrdi, nekakva tajna policija, nekakve crnokošuljaške i ne znam ni ja kakve grupacije, se dosta razlikuju.