Još brojimo zaposlene u državi

Posle deset godina, Kori Udovički vraća se u javni život Srbije kao potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Za NIN kaže da ekspertske vlade nisu idealne i da je bolje da su ministri političari, ali da su težak trenutak i činjenica da nema jake ekspertske državne administracije na koju bi mogli političari da se oslone, nalagali drugačije.

Ušla sam u ovu vladu sa uverenjem da je sada poslednji čas da Srbija promeni pravac u kome ide. Bilo ko na našem mestu ko bi nastavio da radi kao vlada od 2008. do 2012, a ekonomske promene nisu dovoljno intenzivirane ni u prethodne dve godine, doveo bi Srbiju do bankrota. Ne bih lako sebi oprostila da nisam učinila sve što mogu u takvoj situaciji. Ovo je istorijski trenutak jer je Vlada dobila jak mandat da rešava teške probleme i mislim da postoji istinska politička volja da se sa tim teškim problemima uhvati ukoštac. To i dalje ne znači da je zadatak lak, ali vredi dati sve od sebe, kaže Udovički.

Zašto verujete Vučiću i mislite da ćete bolje proći od nekih ranijih eksperata?

Treba napraviti razliku između nestranačke ličnosti i eksperta. Ja jesam ekspert za ekonomiju, ali imam i tri godine iskustva na vodećim pozicijama u državi, kao i pet godina na čelu vodećih tridesetak zemalja u okviru UNDP, a verujem da imam i ono što je najvažnije političku podršku. Onog trenutka kada je ne budem imala, moja jedina želja je da prepoznam taj trenutak. Ali ne verujem da će se to desiti, jer inače ne bih ušla u Vladu.

Iako su mnogi očekivali da ćete preuzeti resor privrede, zaduženi ste za državnu upravu. Zašto?

To sam sama izabrala jer verujem da je to pitanje svih pitanja. Bez obzira na kvalitet zakona koje budemo donosili, bez državne uprave sposobne da ih primeni u praksi, sve pada u vodu. Svima nama je jasno šta treba da se uradi sa privredom i obradovala sam se kada sam čula da je uz Lazara Krstića, treća noga u tronošcu profesor Dušan Vujović, ali ono što treba da se uradi u vertikali državne uprave je uslov da svi njihovi napori uspeju.

Premijer se sastao sa preko 200 privrednika. Kako gledate na to, posebno zbog dosta zaoštrene atmosferu između Vučića i biznismena?

Taj dijalog je neophodan i to je samo prvi od mnogih koraka ove vlade, jer ljudi kojih se nešto tiče najbolje znaju detalje kako to treba da se uradi.

Mere Vlade mahom su bazirane na subvencijama. One su do sada dosta kritikovane i sa tankim rezultatima. Zašto opet subvencije?

Pred nama je dugačak put i neke od korenitijih promena moraju da se pripreme pažljivo, a neke neće dati rezultate preko noći. U ovom paketu mera, izmene zakona o privatizaciji i stečaju početak su dubokih reformi, ali su praćene merama dok se njihov efekat i drugo što spremamo, ne oseti. Sada imamo dve vrste subvencija. Subvencije za kamate na bankarske kredite su potrebne dok se dubljim reformama ne spusti cena kapitala, jer ne može se srpska privreda oporavljati sa ovako visokim kamatama. Ne znam ko može da ima nešto protiv toga. Druge subvencije za podsticanje investicija biće bitno sužene, eliminisaće se proizvoljnost, postojaće jasni kriterijumi u kojim slučajevima se daju i biće oročene. One su sada potrebne i zbog toga što u regionu postoji konkurencija u tom pogledu i zato će potrajati dok ne napravimo pravi privredni ambijent, dovoljan da investitorima kažemo pogledajte koliko smo dobri, ne moramo da vam damo za to nikakav podsticaj.

Znate li vi danas koliko ima zaposlenih u javnom sektoru pošto je ministar Krstić saopštio da broj od 780.000 nije konačan i da se još broji. Brojite li još?

Sada prvi put imamo evidenciju koju koristimo u analizi stanja i sa podacima koje imamo u poreskoj upravi imamo dva mehanizma, ali i dalje to nije savršeno i moralo bi da bude mnogo jasnije, uz veću kontrolu. To brojanje traje, suzile su se dileme, ali to je jako dobar simbol problema koji imamo. Mi ne znamo gde naša država završava, a gde počinje privatni sektor, zato što imamo mnogo neodređenih institucija i vlasništva i očito nismo završili tranziciju u tom pogledu. Drugi problem je taj što država krijeinformacije od same sebe, pa jedan deo uprave ne da podatke drugom delu, a ni država ni statistika nemaju pravi registar svih organizacija i institucija koje čine ovu državu. Kako je to moguće? Od 2000. pitanje prekomerne zaposlenosti u javnom sektoru rešavali smo ne samo zadržavanjem svih obaveza koje nismo u stanju da platimo, nego smo počeli sami od sebe i da krijemo koje su sve obaveze preuzete, što preko broja zaposlenih, što preko odnosa sa nekim institucijama koje sada više nisu državne, ali malo jesu, malo zarađuju na tržištu, ali im još uvek pomalo solimo nekih javnih sredstava. Zato sada ne da nismo u stanju da vidimo ko je sve stvarno zaposlen, nego i koliko ko zarađuje i po kom osnovu.

Može li taj broj dostići i milion zaposlenih sa javnim preduzećima?

Ta cifra je otprilike 750.000, a kada bismo uključili i sva javna preduzeća, cifra sigurno prelazi iznad 800.000. Otprilike je to - to.

Jesu li realne procene da je bar stotinak hiljada viška?

Procene viškova se rade i očekujem da ćemo do kraja godine znati više. Ali sigurno je da viškova ima. Jedan zaposleni u čistoj privredi, bilo da je privatna ili javna, u Srbiji izdržava 3,5 - 4 izdržavanih lica - u državnom sektoru, dece, penzionera, studenataTo je neodrživo. Ali nije suština u viškovima već u neefikasnosti. Nisam ušla u Vladu da bih otpuštala ljude, nego zato što mislim da je Srbiji neophodna država koja je u stanju da podiže produktivnost svih građana, a trenutno je koči.

Imate li procenu gde su najveći viškovi? Ima li institucija, agencija i tela koja mogu biti ukinuta?

Ima takvih tela, verovatno su najveći viškovi u javnim službama i na lokalnom nivou.

Najavili ste uvođenje platnih razreda, a već su se pojavile kritike da to vodi ka uravnilovkama, što će naterati najbolje da odu.

Neće biti uravnilovke. Želimo jasan i logičan sistem. To ne znači da ćemo napraviti platni razred u koji ćete da uklopite tek tako jednog lekara, policajca i sudiju. Platni razredi će značiti da za isti posao u jednoj sredini dobijate istu zaradu. Nema logike da vozač u nekoj agenciji bude tri do pet puta više plaćen od vozača u državnoj administraciji. Cilj je pravednija raspodela, koja nagrađuje rezultate i odgovornost i sistem koji možemo da platimo. Taj sistem nikako ne može biti skuplji od sistema koji imamo sad. Ako ćemo neke ljude platiti više, negde drugde mora da se smanji i dođe do ušteda.

Hoće li platni razredi stupiti na snagu januara 2015?

To nam je cilj i očekujem da će tako biti.



Kako država danas treba da podrži privredu?

Vidim tri ključna cilja za naredni četvorogodišnji period. Prvi je da budemo u stanju da stvorimo veću predvidljivost državnih politika. Država mora da ima jasan put i da zna šta očekuje u poljoprivredi, energetici, infrastrukturi, obrazovanju Dakle, da nam politike budu konzistentne, ne može biti da kada se promeni neki ministar, da se odjednom promene sve ideje u tom sektoru. Drugi cilj je da javna uprava postane efikasnija i sposobnija da sprovede brojne usvojene zakone, strategije I treći cilj je da u državi promenimo shvatanje odnosaprema privredi. Mi i dalje imamo službenika čiji je glavni posao da ne prekrši propis, a ne da izvrši neki zadatak - a najsigurniji način da ne prekrši propis je da stavi odluku u fioku! Zato sam odlučna da uvedemo pravilo da je ćutanje administracije odobravanje, uz jasno definisanje izuzetaka, ali da to ne bi postalo mrtvo slovo na papiru, potrebne su temeljne pripreme.

Kada možemo dobiti takvu administraciju?

Očekujem ozbiljne pomakeu mandatu ove vlade. Najvažnije je da država prestane da smeta privredi, a danas joj smeta na svakom koraku. Znam više investitora koji su bili spremni da dođu i investiraju u problematična preduzeća, imali su razumevanje i banaka-poverilaca, ali najveća kočnica je bila sama država, razne državne institucije. Da li poreske, da li Fond za razvoj, gde je nekoga strah da otpiše neko potraživanje iako je možda u nekom propisu to dosta jasno omogućeno, ali se čeka neko političko odobravanje i slično. To mora da se promeni. Na taj način izgubljene su već stotine, a možda i hiljade radnih mesta.

Bićete koordinator više ministarstava. Šta će tu biti vaš posao?

Na primer, ministar Vujović će sada raditi zakone o privatizaciji i stečaju i u prošlosti bi on bio taj koji je to uradio i gotovo. Za neke ključne reformske inicijative to nije dovoljno. Potrebno je da se to proprati koordinisanim merama koje uključuju i druge aktere i onda tu ulazim i ja. To znači da napravim konsultacije sa nizom drugih aktera, Ministarstvom finansija, stečajnim sudovima, NBS, zainteresovanim stranama itd. U teoriji to može da radi i samo ministarstvo koje je predlagač. U praksi to nam nikad nije polazilo za rukom. Potreban je neko čija je uloga da dovede sve strane zajedno, da ih koordinira, tako da konačno u Srbiji nešto uspemo stvarno i da sprovedemo, a ne samo da usvojimo u Skupštini.

Čeka nas teška fiskalna konsolidacija. Jeste li vi i dalje za smanjenje penzija?

Ova vlada će učiniti sve da do toga ne dođe, a mislim da će to u najvećoj meri zavisiti od brzine oporavka naše privrede, ali i sve vidljivijeg oporavka u EU.

Dačić je već ukorio Krstića zbog penzija, poručivši mu da političari odlučuju. Da li je to poruka svim ekspertima u Vladi da neće moći da izguraju svoje ideje?

Da nisam mislila da mogu da sprovedem ideje, ne bih ulazila u Vladu.

Niste to doživeli kao poruku svim ekspertima?

Nisam.

Mislite da ćete imati podršku Vučića pre svega?

Verujem da ću imati podršku i drugih članova Vlade, da su svi svesni da smo na jednom jedinstvenom zadatku koji je Srbiji potreban i već vidim da se razvijaju kolegijalni odnosi. Nemam nikakav problem.

Kada dolazi Misija MMF-a u Srbiju i da li je i kada moguć aranžman?

Aranžman je moguć, a Misija će doći onda kada budemo razradili sve što je potrebno da bismo bili sigurni da to možemo i da sprovedemo. Najveća greška koju možete da napravite sa MMF-om jeste da se obavežete na nešto što je brzopleto.

To znači da Misija neće doći u maju, kako je bilo najavljeno?

Ne mora da bude u maju. Verujem da možemo da dođemo do aranžmana, ali stvarno ne mogu da prognoziram. Mislim da je to sad više pitanje pravog trenutka.

Još formirate svoj tim. Da li je tačno da će u njemu biti i Željko Ožegović, kandidat LDP-a za gradonačelnika Beograda, i zašto on?

Radim na tome da okupim ljude za koje mislim da su operativni, posvećeni i sposobni da urade veliki posao koji je pred nama. U takve ubrajam gospodina Ožegovića. Volela bih da on bude deo mog tima, kao i još neki nestranački ljudi, ali i oni iz politike.

Kada će građani Srbije osetiti neki boljitak?

Nekoliko godina će trajati ono što ekonomski, materijalno moramo da pretrpimo, a što zovemo teškim. Za prve merljive rezultate rada ove vlade, u smislu ozbiljnijeg privrednog rasta, potrebne su bar dve-tri godine. Međutim, verujem da će ljudima biti lakše kad vide da se radi, da smo pošteniji prema samima sebi i da smo počeli da uvodimo red. Svi mi želimo da znamo da ćemo, ako pošteno i puno radimo, biti nagrađeni.