Opstanak u neadekvatnom prostoru

Na samom početku, jedna dobra vest za sva umetnička udruženja. Kako bi se olakšao njihov rad, ovog meseca je doneta odluka da Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sredstva ubuduće isplaćuje na početku, a ne na kraju kvartala, kako je to do sada bila praksa!
Tema o problemima sa kojima se bore reprezentativna umetnička udruženja u Srbiji zaoštrila se u novembru prošle godine kada su udruženja alarmirala javnost da su pogođena Predlogom budžeta za 2014. godinu jer su planirana izdvajanja za njihovo finansiranje smanjena sa 19,24 miliona dinara na 9,39 miliona dinara. Ivan Tasovac je u tom trenutku bio dva meseca na mestu ministra kulture Srbije. Danas, na naš zahtev da dobijemo informaciju koliko je novca u ovoj godini odvojeno u ovu svrhu, iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije dobijamo sledeći odgovor:
U odnosu na prethodnu godinu, kada je za izmirenje troškova udruženja Ministarstvo na raspolaganju imalo 20.800.000,00 dinara, ove godine u tu svrhu obezbeđeno je 33.000.000,00 dinara što je značajno uvećanje.

Sa ovakvim podacima, može se zaključiti da je osnovni problem na relaciji udruženja - Ministarstvo danas neuporedivo manji nego pre šest meseci. Praksa, međutim, govori o permanentnim finansijskim problemima u kojima se nalaze sva udruženja. Da bi skrenuli pažnju na alarmantno loše stanje umetničkih institucija, organizovana je dobrotvorna prodajna izložba slika, crteža, grafika i skulptura, čiji će prihod biti upotrebljen za plaćanje računa za struju, vodu, popravke instalacija u Cvijeti Zuzorić i u Galeriji ULUS. Zoran Čalija, predsednik Upravnog odbora ULUS-a, inače samostalni umetnik, slikar, pokrenuo je ovu akciju koja traje od 5. do 15. maja. Za NIN objašnjava da je do problema u finansiranju ULUS-a, koji broji 800 samostalnih umetnika, došlo kada je grad Beograd ukinuo plaćanje sredstava i plata sedmoro zaposlenih, pa tako već 15 meseci osmoro zaposlenih nije primilo lični dohodak. Kad je reč o Ministarstvu kulture, Čalija kaže da je njegovo učešće u finansiranju programa i ljudskih resursa ULUS-a nedovoljno, a da su izostavljeni predstavnici ovog udruženja u radu komisija koje rešavaju pitanja dodele sredstava i drugih poslova vezanih za položaj i probleme likovnih umetnika. Sagovornik NIN-a predlaže:

Za opstanak i normalan rad svakog člana Udruženja, pored socijalnog statusa od ključne je važnosti tržište likovnih dela koje se, bez sistemskih rešenja u našoj sredini ne može uspostaviti. Tržište likovnih dela u Srbiji skoro da ne funkcioniše, jer ga praktično i nema. Prodajom umetnina mogli bi se ostvariti dobici koji slobodnim umetnicima omogućuju normalan život, istovremeno obogaćujući državni budžet. To bi trebalo da bude interes države, privrede i kulture. U većini država Evrope mnogo je primera dobre prakse kako efikasno i uspešno regulisati tržište likovnih dela. Zato je potrebno da se podrži Zakon o investicijama, Zakon o mecenama, potrebno je formirati poseban državni fond za otkup umetničkih dela.

Jedno drugo, srodno udruženje koje okuplja likovne umetnike primenjenih umetnosti i dizajnere Srbije, ULUPUDS, broji 700 članova u statusu slobodnih umetnika, koji svoju umetnost iskazuju u gotovo tridesetak oblasti stvaralaštva. Vladimir Lovrić predsednik je ULUPUDS-a i za NIN potvrđuje mišljenje svih drugih sagovornika da je sadašnji sistem finansiranja neodrživ, a da trojica prethodnih ministara koji su upozoravani na to, jednostavno nisu reagovali. On posebno apeluje na Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture da učine sve kako bi ovo udruženje posle 60 godina postojanja dobilo adekvatan galerijski prostor. Kaže da je direktna saradnja sa Ministarstvom u prethodnim sazivima i inicijativama ULUPUDS-a da se reše krucijalna pitanja, bila neuspešna i završavala se razgovorima sa službenicima Ministarstva. Smatra da sada postoji svetli zračak nade da će se Ministarstvo i njegovi zvaničnici aktivno uključiti u pitanja rada Udruženja, ali će se spotaći na prvim preprekama ako ne budu dali prioritet nagomilanim nerešenim pitanjima, kao i stalno gorućem problemu kontinuirane uplate doprinosa samostalnim umetnicima, i precizira:

Smatramo da Ministarstvo kulture i njegovi čelnici moraju u potpunosti da promene dugogodišnji pasivan odnos prema umetničkim udruženjima, jer umetnost i kulturu ne čine samo institucije kulture i muzeji, već pre svega živi umetnici svih generacija. Umetnici su živa sila umetničkog i kulturnog prostora Srbije i neophodno je da se Ministarstvo kulture prema njima kvalitetno odredi i uvaži njihov personalitet i dignitet i izbori mogućnost da ih materijalno na transparentan način podrži. To uvažavanje podrazumeva i aktivno uključivanje predstavnika umetničkih udruženja u svim komisijama, kako bi se smanjio uticaj službenika Ministarstva koji godinama u velikoj meri, bez odgovarajućeg, ingerentnog uticaja ministra i državnog sekretara, direktno utiču na procese u kulturi Srbije.

Iz Ministarstva kulture nas pak obaveštavaju da je na njegovu inicijativu krajem minule godine održan niz sastanaka sa članovima Koordinacionog odbora udruženja, predsednicima i predstavnicima pojedinačnih udruženja, kao i sa uglednim stvaraocima. To je bila prilika da se definišu ključni problemi u oblasti savremenog stvaralaštva, kao i da se ukaže na moguće načine njihovog rešavanja. Sastancima su, na poziv Ministarstva, prisustvovali između ostalih i predstavnici grada Beograda kao lokalne samouprave koja okuplja najveći broj samostalnih umetnika. Ovi sastanci imali su za cilj i da predstavnicima udruženja ukažu na nadležnosti i ingerencije pojedinih organa vlasti, ali i na punu spremnost resornog ministarstva da, u saglasju sa ostalim akterima, aktivno doprinosi rešenju teškoća. Saznajemo i da je u saradnji sa Koordinacionim odborom udruženja, 20. februara 2014. godine, formirana Komisija za utvrđivanje reprezentativnosti udruženja u kulturi.



Udruženje filmskih umetnika Srbije jedno je od najstarijih umetničkih udruženja u Srbiji i postoji 64 godine. Broji 133 člana u statusu samostalnih umetnika. Za ove umetnike, lokalna samouprava, u ovom slučaju grad Beograd, uplaćuje penziono i zdravstveno osiguranje po najnižoj osnovici.
Žarko Dragojević, zamenik predsednika Udruženja filmskih radnika Srbije u izjavi za NIN, kad je o Ministarstvu reč, precizno locira dva lica problema: Na jednoj strani je permanentan provizorijum u kojem se nalazi Ministarstvo kada je u pitanju regulativa koja bi trebalo da sredi odnose u kulturi, a na drugoj strani je odsustvo kontinuiteta u njegovom radu, gde svaka nova garnitura koja dođe počinje tobož da rešava stvari iz početka, da bi ih i sama ostavila nedovršene i otišla. I tako ukrug.
Dragojević opominje da hitno moraju prestati opšta konfuzija i neusaglašenost kad je reč o provođenju zakonske regulative. Na primer, raspisuju se konkursi za reprezentativnost udruženja, dobije se spisak od 35 udruženja, a nije rešeno pitanje mogućnosti njihovog finansiranja. Tako rezultati konkursa ostaju mrtvo slovo na papiru:

Raspisuje se konkurs o ustanovama kulture od nacionalnog značaja i kao rezultat dobijamo apsurdnu listu od 61 takve ustanove, sa kojom se ne zna šta da se radi. Ili, stornira se primena zakonske odredbe o dodeli takozvanih nacionalnih penzija, a ne raspisuje se konkurs o zvanju istaknutog umetnika, koji je odavno zakonski pripremljen, još pre dve godine urađen je pravilnik i sve što treba, čime bi se na izvestan način otvorio put drugačijem rešavanju pitanja penzionog i zdravstvenog doprinosa za istaknute umetnike (jer bi plaćanje ovih doprinosa za istaknute umetnike preuzela Republika, dakle rasteretila bi se lokalna samouprava), a samim tim bi se doprinelo i drugačijem sagledavanju pitanja nacionalnih penzija, i tako dalje. Drugim rečima, ako je potreban novi zakon o kulturi, ili izmena i dopuna starog, a jeste, onda to treba uraditi urgentno i kvalitetno. Ako je potreban novi zakon o audio-vizuelnom stvaralaštvu, jer je stari pod nazivom Zakon o kinematografiji od strane Ustavnog suda poništen, onda izradi tog zakona pristupiti što pre.
Udruženje dramskih umetnika Srbije ove godine obeležava 95 godina postojanja. Ima ukupno 1.300 članova, među kojima su najbrojniji glumci.

Sa ove adrese, Ministarstvu su stigli brojni predlozi, zahtevi, od kojih beležimo: zahtev za izuzeće pozorišta kao ustanova kulture iz Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru (tzv. solidarni porez), inicijativu za izmene i dopune Zakona o kulturi kao krovnog zakona i pratećih akata ovog zakona...
Od Ministarstva je traženo da plaća doprinose za istaknute samostalne umetnike iz budžeta Republike, a u skladu sa Zakonom o kulturi. Tražena je podrška Ministarstva kulture i informisanja za izmene pojedinih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Udruženje je iniciralo izmenu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je u ovom trenutku u neskladu sa odredbama Zakona o kulturi u delu koji se odnosi na obaveze lokalne samouprave da učestvuje u plaćanju doprinosa za samostalne umetnike.
Čini se primerenim zaključiti da bi bar jedan četvorogodišnji mandat ministra kulture, posle 20 godina, omogućio da se ponešto od ovih problema reši trajno, sistemski i u skladu sa zahtevima vremena i materijalnim mogućnostima. Početak ovog teksta kazuje da se taj put nazire.