Što jes’ jes’, stiže novi SPS

Prethodnih dana u javnosti je plasirana jedna tema koja je za cilj imala da građanima odvuče pažnju sa pravih problema. U tome je, nažalost, sudelovao i veliki broj zemalja EU. One su, naime, organizovale ogroman događaj poznat kao Eurosong. Na tom događaju je, navodno slučajno, pobedila kontroverzna Končita Vurst, a sve je to bilo sračunato kako bi nam odvuklo pažnju sa jedne velike vesti, koja će, poput tektonskog poremećaja, promeniti svet kakav smo znali. Pogađate, reč je o informaciji da će Socijalistička partija Srbije promeniti ime.
SPS je, učeći od svojih kolega trenutno poznatih pod imenom Ujedinjeni regioni Srbije (mada se, dok ovo čitate, možda više i ne zovu tako), odlučila da promeni politiku i, što je još važnije, ime.Socijalisti će, kažu indicije, pristupiti organizaciji pod nazivom Progresivna alijansa, koja je u osnivanju. Šta odavde možemo da zaključimo? SPS je pod stare dane rešio da se menja iz korena. Stranka jeste posle 2000. promenila program, politiku, rukovodstvo i Dačićevu frizuru ali je, priznaćete, falila supstanca.

I tu ne bi bilo ništa sporno da socijalisti to ne čine baš u ovom trenutku, flagrantno kršeći drevno pravilo političkog fer-pleja, koje kaže: Nemoj menjati ime stranke u isto vreme kad to čini i URS i nemoj biti progresivan u isto vreme kada su to i naprednjaci.
Prvo, dve stranke sa novim imenima, uz nekoliko novoosnovanih u poslednje vreme, uneće zabunu među građane, te će oni po automatizmu na izborima zaokruživati SNS, DS, LDP i svakim danom sve upečatljiviju Socijaldemokratsku uniju.
Drugo, SNS sa svojih gotovo 50 odsto glasova i buduća eks-SPS progresivna stranka, koja je imala oko 13,5 odsto, možda će biti prevelik zalogaj za građane Srbije. Previše je to progresivnosti, modernog i naprednog za Srbiju u 21. veku.

U međuvremenu, SPS, ili kako god se bude zvala, dobila je snažnu podršku iz Velike Britanije. Fudbaleri Mančester Sitija proslavili su šampionsku titulu, a igrači sa ovih prostora su se tokom slavlja u svlačionici, od svih mogućih narodnjaka, opredelili baš za Anu Bekutu, nedvosmisleno poslavši podršku SPS-u u teškim danima koji su pred njima dok se budu bavili birokratskim zavrzlamama oko promene imena. Opština, pa APR, pa overa potpisa, pa nov pečat... Ko god je od vas menjao ime stranke zna o čemu pričamo.

Priča o Sitiju se ovde, ipak, ne završava. Srpski igrači Kolarov i Nastasić su odlučili da se, zajedno sa bosanskim i crnogorskim kolegom DŽekom i Jovetićem, slikaju tokom slavlja sa zastavama svojih država. Naši igrači su otišli korak dalje, obukavši majice Srbija do Tokija. Mnogim dušebrižnicima ovo je zasmetalo jer ih je podsetilo na devedesete, a bilo je komentara i da je natpis neumesan zbog bosanskog saigrača. Svakome ko je gledao kartu jasno je koliko ove primedbe ne piju vodu. Na pohodu Srbije ka Tokiju ne stoji ni Bosna niti Crna Gora, već Rumunija, Ukrajina, Rusija, Kina, i još nekoliko desetina drugih zemalja. I da se ne lažemo, nakon Nož, žica Srebrenica, Ubij, ubij ustašu i sličnih povika koje smo slušali na stadionima, ovo je korak unapred. Još svega par desetina godina i fudbal će na Balkanu biti samo fudbal. S druge strane, koliko god vremena da prođe, SPS će u našim srcima uvek biti - SPS.