Deo slušaoca

Davno nekada, u Institutu za strane jezike u Jovanovoj ulici vodio se javni razgovor o stanju jezičke kulture. Neko je iz publike upitao da li smatramo da je stanje bolje nego pre Drugog svetskog rata. Moj odgovor je bio potvrdan. Možda zato što je tu blizu stanovala moja tetka, setio sam se jedne predratne knjige koju sam video na njenoj polici, pod naslovom „Veliki kralj Aleksandar Prvi Ujedinioc“. Vidite, rekao sam, danas se ne bi moglo desiti da iz štampe izađe knjiga s tako grubom gramatičkom greškom na koricama. Danas znamo da se kaže čitalac, branilac, ujedinilac, da u ostalim padežima „l“ prelazi u „o“ (čitaoca, čitaocu, čitaoci itd.), ali da se vraća u genitivu množine (čitalaca, branilaca, ujedinilaca). Jesam li bio previše optimista? Pre neku nedelju, u emisiji „Goli život“, govoreći o srpskom srednjem veku, istaknuti arheolog reče da je despot Stefan bio „nosioc Zmajevog reda, jedan od prvih nosioca“. Agencija Beta javlja da „Skupština Crne Gore ni u trećem pokušaju nije izabrala vrhovnog državnog tužioca“, a „Politika“ tu vest donosi pod naslovom „Opet nije izabran državni tužioc“. Na Radio Fokusu, povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, voditelj je sa slušaocima razgovarao o obeležavanju tog jubileja. Javlja se jedan čika koji kaže da je radio obavio svoj posao, ali da „treba u to da se uključi i deo gledaoca“. „Slušaoca“, hitro primećuje voditelj, na šta se čika ispravlja: „Pardon, deo slušaoca“. Potom oni lepo nastavljaju razgovor, a nama koji razlikujemo padeže ostaje mučna slika. Zamislite urednika radija sa skalpelom u ruci, dok ispred njega, na operacionom stolu, leži jadni slušalac i viče: „Molim vas, nemojte me seći! Šta će vam deo mene? Uključiću se ceo u proslavu, ako treba!“