Štap ili šargarepa

Foto: Profimedia.rs

Predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju jedan je od dva spoljnopolitička prioriteta (drugi su evropske integracije), o kome se govori isključivo kao o velikoj šansi za Srbiju. Cilj tog predsedavanja je, po ministru Ivici Dačiću, poboljšanje međunarodnog položaja zemlje, ali godina u kojoj ono pada izazovna je po mnogo čemu i za sam OEBS. Očekuje se, za početak, određeno učešće, bez mnogo instrumenata delovanja, u rešavanju ukrajinske krize. Sa sve skromnijim budžetom i nekoliko međunarodnih kompromitacija prethodnih godina, poput propusta u nadgledanju izbora na Kosovu, ugled i uticaj OEBS-a sve su manji i u domenu ostvarivanja postulata iz osnova organizacije. Zato od procesa Helsinki 40 plus, čiji rezultati treba da budu sumirani 2015. godine, na četrdesetogodišnjicu potpisivanja Helsinškog završnog dokumenta koji je definisao principe OEBS-a, manje članice ove organizacije nadaju se velikom povratku osnovnim vrednostima, koje bi trebalo da ublaže neravnopravnost članstva. Istom se nadaju i Rusija i SAD, svako u svom tumačenju. Srbiju će predsedavanje OEBS-om tako dovesti u položaj da više ne može da se drži po strani u vezi sa ukrajinskom krizom i u situaciji da makar formalno upravlja reafirmacijom vrednosti i oživljavanjem organizacije koja broji 57 članica.

Jedini izlaz iz tog tesnaca, po mišljenju bivšeg šefa diplomatije SR Jugoslavije Vladislava Jovanovića, jeste da Srbija zauzme optimističan i konstruktivan pristup prema prošlosti, trajanju i budućnosti OEBS-a i da se zalaže za reafirmaciju osnovnih vrednosti bez izuzetka. Treba da se zalažemo i za mirno rešenje i za jednako poštovanje prava i obaveza svih strana u Ukrajini. Samo takav pristup može da nam bude od koristi i da nas zaštiti od kritika onih koji nam budu tražili dlaku u jajetu ili od nas budu zahtevali da se opredelimo suprotno svojim interesima. Suviše smo mali da bismo bili arbitar bilo kome ili da privolimo sile da podrže principe koji su u jednakom interesu svih. Takva je realnost, ali zalaganje za te principe jedino je primereno našem položaju. Opredeljujući se za princip - bezbednost, sigurnost, poštovanje ljudskih prava, ne moramo da se opredelimo ni za jednu ni za drugu stranu.

Ubrzane diplomatske aktivnosti i OEBS kao jedna od glavnih tema sa moskovskog menija pred Aleksandrom Vučićem, dokaz su da će u narednih godinu dana srpska diplomatija prekovremeno odgovarati na sve brojnije zahteve svojih sve brojnijih međunarodnih partnera. Taj period Srbija treba da iskoristi da potvrđuje percepciju kako njen položaj - na putu pristupanja Evropskoj uniji, uz istovremeno dobre odnose i slobodnu trgovinu sa Rusijom - čine njene komparativne prednosti. Šira međunarodna zajednica može od toga da ima samo koristi, smatra Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj i specijalni savetnik Vuka Jeremića u vreme kada je Srbija dobila predsedavanje zahvaljujući, kako kaže, diplomatiji koja je polazila upravo od tih komparativnih prednosti.

Model da dve članice prave zajednički plan za dvogodišnje uzastopno predsedavanje prvi put je primenjen u zajedničkom predsedavanju Švajcarske, pa Srbije, što švajcarske diplomate vide kao priliku za ozbiljne poslove. Jer je jednogodišnje predsedavanje, po njima, bilo prekratko za bilo kakve promene, iako su na kraju većine dosadašnjih usvajani dokumenti za unapređenje delovanja nekog od domena OEBS-a. Za ministarski sastanak, kao ispit na kraju predsedavanja, Srbija se prema Dačićevim rečima priprema već sad, ali u njegovom kabinetu nismo dobili odgovor na pitanje kako se priprema, kao ni na druga pitanja, čak ni u vezi sa tehničkom stranom predsedavanja od koga se očekuje tako važan proboj na međunarodnu scenu. Prioriteti Srbije biće obelodanjeni polovinom jula na sastanku u Beču. Minimum koji se očekuje od zajedničkog uzastopnog predsedavanja dve zemlje je da nakon 2015. Organizacija, a pre svega njen Sekretarijat, budu funkcionalniji. Od Lamberta Zanijerija, generalnog sekretara OEBS-a smo usput čuli da Srbija ima dobar tim sa kojim Sekretarijat radi na pripremama. Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i dalje piše jedino informacija iz bivšeg kabineta da je ministar Ivan Mrkić formirao Radnu grupu ministarstva za predsedavanje Srbije OEBS-om na čijem se čelu nalazi ambasador Dejan Šahović.



Prioritet predsedavanja svakako treba da bude konstruktivno učešće u smirivanju tenzija između Ruske Federacije, Ukrajine i Zapada, kaže Nikola Jovanović. Time bismo, po njemu, pokazali prednosti i upotrebnu vrednost naše pozicije, čime bi ukupna percepcija Srbije dobila kvalitativno novo značenje. Evropi na duže staze nisu potrebne kopije baltičkih država, koje unose dodatnu tenziju u odnosima sa Rusijom i otežavaju ekonomsku saradnju sa njom. Zato sam uveren da izbalansirana pozicija Srbije i uspešno predsedavanje OEBS-om mogu samo da ubrzaju naše evropske integracije na duži rok. Posredovanje u ukrajinskoj krizi može samo da potvrdi našu poziciju, jer su konstruktivni posrednici u deficitu, dok država koje mogu da doliju ulje na vatru ima i previše. Nikom ne odgovara novi Hladni rat, jer bi on ugrozio ekonomsku i energetsku saradnju na prostoru Evroazije, a doveo bi i do nove blokade u Savetu bezbednosti UN, što bi se odrazilo na dosije Sirije, Irana, izraelsko-palestinskog mirovnog procesa, i tako redom.

Država koja predsedava koordiniše rad OEBS-ovih institucija, predstavlja organizaciju i nadzire aktivnosti u vezi sa sprečavanjem konflikta, upravljanjem krizom i postkonfliktnim oporavkom. Ministar spoljnih poslova je taj koji rukovodi predsedavanjem, a sa ministrom prethodne i buduće predsedavajuće države čini Trojku, koja zajednički donosi najvažnije odluke. U Trojci Srbija već učestvuje sa Švajcarskom i bivšom predsedavajućom Ukrajinom (a s početka godine preuzela je i predsedavanje Kontakt grupom za saradnju sa mediteranskim partnerima). Sve više se, međutim, sumnja da će u novoosmišljenom modelu zajedničkog predsedavanja Švajcarska zadržati dodatnu mentorsku ulogu u predsedavanju Srbije, što obrnuto nije bio slučaj.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da će ukrajinska kriza opteretiti predsedavanje Srbije, koja nema kapacitet da nosi tu ulogu. U svakom slučaju, pregovori neće ići preko Beograda, nego će se završavati u tihoj i direktnoj diplomatiji. Popov svakako smatra da intenzivnu aktivnost sa 56 zemalja Srbija treba da iskoristi da najpre osposobi, a potom i prikaže sposobnosti svoje diplomatije, bez obzira na to da li će, na kraju, posredovanje u ukrajinskoj krizi za nju biti šansa ili zamka. Suviše smo mali da bismo mogli da menjamo prioritete, jedino što možemo da učinimo je da dokažemo da smo kredibilan partner. S ciljem da se to posebno odrazi u dva za nas važna pravca - briselski dijalog i regionalna saradnja.

Bivši diplomata Jovanović pak tvrdi da pregovori sa Prištinom već imaju svoj plan u kome je i uloga Beograda već utvrđena, te da bi svako vraćanje unazad dovelo u pitanje naš drugi cilj - pridruživanje Evropskoj uniji. S druge strane, mi u predsedavanju nismo potpuno samostalni, jer se ostale zemlje Trojke uvek koriste da se utiče na predsedavajućeg.
Nikola Jovanović kaže da će naš ministar u 2015. godini biti u glavnoj ulozi, jer mu druga dva člana trojke samo asistiraju. Srbija i Švajcarska imaju zajedničke polazne osnove za ovo predsedavanje opšteg karaktera, ali to ne umanjuje naš kapacitet da preduzmemo inicijative i konkretizujemo predloge tokom naredne godine.

To po njemu mogu biti novi mehanizmi za rano sprečavanje konflikata ili postkonfliktne tranzicije, s obzirom na iskustvo iz perioda 90-ih godina. Za Srbiju kao zemlju koja ima dobre odnose na svim stranama i koja polazeći od svojih traumatičnih iskustava želi da bude deo rešavanja problema u svetu, a ne pasivni objekat, to bi se sigurno odrazilo i na ekonomski imidž, na smanjivanje rizika od stranih ulaganja i na povratak na investicionu mapu sveta. Srbija bi tokom predsedavanja OEBS-om mogla da radi i na razradi i konkretnim projektima u okviru pojma ljudska bezbednost, što uključuje razvojnu pomoć, iskorenjivanje siromaštva i gladi, borbu protiv klimatskih promena, stavljanje akcenta na obrazovanje. Tokom predsedavanja Generalnom skupštinom UN, Srbija je dosta uradila na izradi novih globalnih ciljeva održivog razvoja, bilo bi dobro ako bi se kroz predsedavanje OEBS-om ove tekovine u novoj formi nastavile i imidž Srbije utvrdio u ovom polju.

Uticaj zemlje članice OEBS-a uvek je isti bez obzira na to ko organizacijom predsedava, pa se u narednoj godini, recimo, uticaj SAD na dominantne stavove u OEBS-u neće smanjiti, kao što se na odluke drugih zemalja uticaj Srbije neće povećati. Ali, predsedavajući, ipak, upravlja redosledom i procedurom, koje na koncu, ipak imaju nekog značaja. Dačiću će stizati sve inicijative, on će sazivati sastanke, organizovati diskusije, u čijim pripremama će birati predloge kojima će dati prednost i predloge koje će uvažiti uopšte. Iskustvo sa OEBS-om, čiji principi su ponajviše i kompromitovani na prostoru Zapadnog Balkana (u Bosni, u vreme bombardovanja SRJ kada je uvažen presedan konsenzus minus jedan, izborima na Kosovu) Srbiji može da bude od koristi. Kao žrtva neprimenjivanja OEBS-ovih principa Srbija ima pravo više da se zalaže za njihovu reafirmaciju, smatra Vladislav Jovanović. Ne na način da gura prst u oko, nego kritičkim preispitivanjem koje bi osnažilo ugled OEBS-a što priželjkuju i druge članice. Uprkos svim kritikama ne znači da OEBS nije neophodan kao KEBS pre 40 godina uz preispitivanje rada i sve u cilju premošćavanje jaza među interesima najmoćnijih. Zato je potrebno staviti prepreke sebičnim uticajima najvećih država članica koje instrumentalizuju OEBS za ostvarivanje svojih ciljeva.

Nedavna godišnja konferencija iz oblasti vojnopolitičkog delovanja OEBS-a ilustrovala je muke na kakvim će se naći srpski šef diplomatije u periodu koji sledi. Dačić se u Beču pojedinačno sastajao sa zainteresovanim stranama ukrajinske krize. Predsedavanje OEBS-om već je postalo tema njegovih sve brojnijih susreta i poseta i jedan od glavnih razloga zašto je u prva dva meseca imao posete visokih zvaničnika u proseku svakih dan i po. Veći interes za srpsku diplomatiju, makar i intenzivna komunikacija sa tolikim zemljama, prednosti su po sebi, ako Srbija zna da ih iskoristi. I ako se priželjkivano predsedavanje ne pretvori u štap u rukama onih koji su nas nagradili tom šargarepom i obećavaju nam i druge.