Bože, pameti

Ako parlament Srbije i Crne Gore zakaže vanrednu sednicu povodom predloga Zakona o novim simbolima državne zajednice, naši reprezentativci bi na Olimpijadi u Atini mogli da zapevaju novu himnu koja predstavlja svojevrsni miks pesme “Bože, pravde” i crnogorske narodne “Oj, svijetla majska zoro”. Dve strofe jedne, pa dve strofe druge. Jer aritmetički pravilna raspodela bilo je glavno kreativno načelo u preliminarnom dogovoru o novim znamenjima državne zajednice između predstavnika vladajućih stranaka u Skupštini SCG. U tom duhu zastava najverovatnije ostaje crveno-plavo-bela ali će plavo polje biti vertikalno podeljeno na dva dela iste veličine: jedan obojen u modroplavu a drugi u tzv. plavetnu koja je javnosti odranije poznata po čuvenju kao differentia specifica crnogorske zastave iako bi se malo ko usudio da prstom na paleti boja pokaže koja je to. Drugi predlog je da zastava ostane trobojna sa nijansom plave koja bi na skali ove boje bila tačno na sredokraći između srpske plave i crnogorske plavetne. To je takođe fer ali i pomalo besmisleno rešenje jer bi i obe republičke kao i savezna zastava na kraju krajeva ipak ostale crveno-plavo-beli barjaci. Sa različitim nijansama plave, dabome.

Da li su predstavnici Skupštine SCG razmatrali mogućnost da se konsultuju s nekim stručnjacima u pregovorima oko izgleda saveznih obeležja? “Ne, jer svako angažovanje stručnjaka obično zahteva tri godine diskusije”, kaže Zoran Šami, predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. I dodaje da je stvar hitna, jer ga “devet od deset stranih zvaničnika zapitkuje kada će se usvojiti savezni simboli”. Zoran Šami, inače, kaže da je načelnu raspravu o znamenjima državne zajednice inicirao u dogovoru sa Svetozarom Marovićem, predsednikom SCG.

Ranije su se mogli čuti i komentari nekih stručnjaka da se, bar kada je reč o zastavama, ne može govoriti o različitim nijansama, te da je plava boja prosto plava i da se ne može stepenovati. Kao što, uostalom, ne možete biti, malo oženjeni ili biti pomalo deo državne zajednice. Kao u onoj reklami za pivo - il’ jesi il’ nisi.

Ipak, čini se da je najveći problem to što nijedna od država članica nema zvaničnu himnu i zastavu, pa stvaranje saveznih simbola deluje kao pravljenje računa bez krčmara. To je naročito problematično u slučaju Crne Gore gde postoje podele između koalicionih partnera DPS-a i SDP-a kako bi trebalo da izgleda crnogorska zastava. Dok se prvi zalažu za postojeću trobojku sa plavetnom nijansom, drugi smatraju da crnogorska zastava treba da bude nekadašnje znamenje cetinjskih kneževa - crveni barjak sa belim obrubom i grbom u sredini. Čak je i grb sporan zato što je predstavljen dvoglavim orlom o kome se vode rasprave da li ima ili nema - kokošiji kljun! U svakom slučaju, ako ipak prevagne ideja o crvenom barjaku, onda će se dosadašnje zauzimanje za dostojanstvo i autonomiju plavetne nijanse pokazati kao uzaludan trud. Kao uostalom i predlog za novu zastavu državne zajednice.

O himni su se, pak, mogle čuti primedbe da se radi o dve melodijski i stilski različite pesme. Prof. dr Milivoje Pavlović, himnolog, smatra da himna ne može da se stvori “mehaničkim spajanjem delova različitih tvorevina koje su različite kvantitativno i kvalitativno i koje su autonomna i neponovljiva umetnička dela”.

Kompozitor Slobodan Marković, koji je angažovan da aranžira novu himnu, ima suprotno mišljenje: “Ovo nije prvi slučaj da se himna sastavlja od različitih melodijskih celina i pesama. Takvi primeri su italijanska, brazilska, mađarska, pa i himna Kraljevine Jugoslavije koja je nastala spajanjem srpske, hrvatske i slovenačke pesme - ‘Bože pravde’, ‘Lijepa naša domovino’ i ‘Naprej, zastave slave’.”

DŽaba si naručivao! Iako je Zoran Šami, predsednik Skupštine SCG, za NIN rekao da je od DPS-a dobio uveravanja da će zvanična crnogorska zastava biti trobojka, Miodrag Vuković, šef poslaničkog kluba DPS-a u crnogorskoj skupštini, za jučerašnje “Večernje novosti” izjavio je da će Crna Gora 12. jula dobiti jednobojnu crvenu zastavu sa grbom. “Kako su iz SDP-a insistirali na crvenoj zastavi, a stalo nam je da brzo dobijemo simbole, saglasili smo se. I zastava će biti sa grbom. Ne sa ovim sadašnjim orlom, koga su neki nazvali kokoškom, nego sa originalnim, zlatnim orlom Petrovića u letu. Sa svim simbolima knjaževine”, rekao je Vuković za “Novosti”. On je dodao da “državna zajednica polako odlazi u istoriju, a Crna Gora ubrzava reforme i najkasnije za godinu dana krenuće sama u evropske integracije”.

Da li očekuje da će nova himna biti lako prihvaćena u narodu? “Himna nije pop pesma ili narodna novokomponovana muzika, tako da se od nje i ne očekuje da bude pevana ili zviždana. NJena je namena izvođenje u specifičnim svečanim prilikama ili sportskim takmičenjima”, kaže Marković. Možda će ipak sportski stadioni biti mesto gde će, po pravilu, najglasniji navijači izraziti svoje nezadovoljstvo novom himnom jer kako reče u dnevnoj štampi Zoran Timić Tima, bivši vođa “delija”, u pitanju je “pokušaj razdvajanja istog naroda, jer mi smo jedan narod a ‘Bože pravde’ je jedina srpska himna”.

Spajanje ovih pesama, od kojih je jedna narodna a druga napisana u monarhističkom duhu, nosi sa sobom i neka prekrajanja i pažljivo biranje stihova koji će ući u finalnu verziju. Promenjen je stih gde se spominje kralj, a crnogorski deo gde se NJegoš naziva najmudrijom srpskom glavom, takođe neće ući u ovaj best off. To govori da čak i ove dve pesme deluju malo anahrono i neuklopivo u postojeće političke i istorijske okolnosti što je jedan od glavnih nedostataka koji se pripisuju pesmi “Hej, Sloveni”, kao komunističkom reliktu.

Zoran Šami za NIN kaže da je novu himnu čuo i da ona “zvuči sasvim dobro”, a da plavo - plavetnim parcelisanjem zastave ni sam “nije preterano oduševljen ali da se ipak izašlo u susret ovoj ideji koja je potekla od crnogorske strane”.

I zašto onda nakon dogovora koji su obavljeni pre skoro mesec dana predlozi Zakona o himni, grbu i zastavi još nisu predati Saveznoj skupštini na usvajanje? “U ovom trenutku, jednostavno, nema političke volje među predstavnicima vladajuće crnogorske koalicije da se ovi zakoni usvoje”, odgovara Šami i napominje da oni ipak ne mogu da stave nikakve primedbe jer su rešenja u skladu sa svim crnogorskim zahtevima.

“Ovi zakoni verovatno neće biti usvojeni pre početka redovnog zasedanja Skupštine početkom septembra. Vanrednu sednicu može da zakaže samo Savet ministara ili jedna trećina poslanika u parlamentu, ali za to očigledno nema volje u crnogorskoj većini i kod predstavnika SDP-a i DPS-a”, kaže Šami.

Rasprave o plavoj, plavetnoj i kokošijem kljunu se ipak onda čine kao reflektovanje mnogo temeljnijeg problema državne zajednice nego što su to njena znamenja. Jer državni simboli su u krajnjoj liniji stvar dogovora ili konvencije. Kada su Savu Miloševića pitali šta će da peva u dresu reprezentacije, on je lakonski rekao - ono što mi daju, to ću i da naučim.