Ima odmora i dok traje obnova

Foto Mitar Mitrović

Sve je počelo lapsusom Kristaline Georgijeve, komesarke za humanitarnu pomoć i vanredne situacije EU, koja je u danima neposredno nakon majskih poplava najavila da Srbija ima pravo na milijardu evra iz Fonda za solidarnost EU. Ubrzo je, međutim, saopšteno da je taj iznos višestruko manji.

Nastavilo se obećanjima iz Nemanjine 11 da Vlada i Ministarstvo finansija samo što nisu formirali jasnu, transparentnu i ažurnu bazu podataka o svakom dinaru koji pristigne na račune otvorene za pomoć i obnovu poplavljenog, a potom i izjavama iz Brisela, polovinom jula, da je na donatorskoj konferenciji za Srbiju i BiH prikupljeno 1,8 milijardi evra, od čega samo za Srbiju 995 miliona.

Četiri i po meseca nakon majskih nedaća, sve su to i dalje uglavnom samo pusta obećanja.
Umesto nespretno najavljene milijarde iz Fonda solidarnosti, Srbija može očekivati 50 miliona evra, ali ne pre decembra. Ažurne, jasne i objedinjene podatke o pristiglom i utrošenom novcu javnost može očekivati narednih nedelja, pod uslovom da nadležni usliše apele direktora Kancelarije za obnovu Marka Blagojevića, jer, kako kaže, on može samo apelovati. A 995 miliona evra pomenutih na donatorskoj konferenciji svelo se na 880 miliona evra ponuđenih kredita i 106, umesto prvobitno najavljenih 115 miliona evra pravih, bespovratnih donacija.

A da sve bude još tužnije, barem 15 od tih 106 miliona evra je zapravo novac koji su zemlje donatori već poslali Srbiji u prvim danima nakon poplava, pa su na donatorskoj konferenciji u julu to samo hteli još jednom da podvuku.

Primer za to su donacije Norveške od četiri miliona evra ili Amerike i Austrije od po dva miliona. Drugim rečima, od tih 106 miliona evra očekivane pomoći sa donatorske konferencije, 80 miliona su sredstva iz IPA fondova, 15 miliona je to što je već dodeljeno uglavnom Crvenom krstu, što znači da ostaje 11 miliona evra koji nam još uvek nisu na raspolaganju, ali se nadamo da bi mogli biti uskoro, kaže za NIN Marko Blagojević.

On objašnjava da je Srbiji trenutno dostupno 30 miliona evra od pomenutih 80 iz IPA fondova. To su sredstva koja su bila predviđena za druge namene tokom 2012, ali nisu povučena. Preostalih 50 miliona evra, predviđenih za 2014, našoj zemlji neće biti dostupni pre prvog kvartala naredne godine.

Tih 30 miliona evra koji su već sada na raspolaganju upotrebljeno je za obnovu ili izgradnju kuća, rehabilitaciju puteva, izgradnju ili popravku javnih objekata, ali i za pomoć poljoprivredi. Pritom, tim novcem ne raspolaže Vlada, već sama Evropska unija preko svojih implementacionih partnera, ali u dogovoru sa Vladom oko toga šta tim novcem obnavljati. Tako će biti i sa 50 miliona evra koje očekujemo naredne godine, kaže Blagojević.

Zato, konstatuje on, dobar deo novca koji država očekuje od donacija manje-više je na dugačkom štapu. Drugim rečima, načekaćemo se tih 192 miliona evra koliko država planira da sakupi bespovratnog novca. I da pojasnimo, u tih 192 miliona evra uračunato je 106 miliona sa donatorske konferencije, 50 miliona iz Fonda za solidarnost i 4,3 milijarde dinara, ili oko 36 miliona evra, koliko su na namenski račun Vlade do sada uplatili domaći i strani donatori, bilo da su oni pravna ili fizička lica. A na tom računu je, zaključno sa utorkom, 30. septembra, preostalo samo 425 miliona dinara ili 3,5 miliona evra za obnovu, koji se, prema priznanju Blagojevića, svaki dan povlače, isplaćuju građanima, i smanjuju.

I tačno je da se na sajtu Ministarstva finansija poslednjih dana mogu videti gotovo dnevno ažurirani podaci o tome koliko je novca za poplavljene do sada uplaćeno, koliko potrošeno i koliki je saldo, ali je isto tako tačno da je ta tabela pre 23. septembra poslednji put objavljena 83 dana ranije, davnog 2. jula. I uprkos tome što je premijer još u maju najavio da će Ministarstvo finansija sačiniti bazu i uredno je ažurirati, a onda i krajem jula pred poslanicima Skupštine ponovio kako je skandalozno što tih podataka nema i kako će se pojaviti što pre.

Sa druge strane, nekoliko, takođe, neažurnih i prilično konfuznih tabela može se naći i na sajtu Vlade Srbije u baneru posvećenom poplavama i stanju na računu, ali se ne može dobiti odgovor na pitanje zašto je tabela o pojedinačnim uplatama i donatorima poslednji put ažurirana prvog dana avgusta, kao i zbog čega podaci nisu objedinjeni i pregledni. U pres službi Vlade upućuju na Ministarstvo finansija nadležno za brigu o stanju na računu i njegovom ažuriranju, ali i na Kancelariju za pomoć i obnovu, od čijeg direktora se protekle nedelje, osim informacije o tome da su pojedine donacije još uvek samo obećani avioni i kamioni, moglo čuti i kako on ne zna koliko novca je prikupljeno od SMS poruka i da je to pitanje za Ministarstvo finansija.

Tamo, pak, kažu da nisu nadležni za internet-sajt Vlade Srbije, dok smo nakon pitanja koliko je novca prikupljeno od slanja SMS poruka, a koliko od organizovanja Teletona na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom, saznali da su građani slanjem poruka i pozivanjem uplatili blizu dva miliona evra. Ali zašto su bila potrebna četiri i po meseca da se ovo objavi?

Podaci o SMS porukama su objavljeni, a koliko znam i podaci o donatorima na namenskom podračunu se ažuriraju. Biće to sve ovih dana objedinjeno i ažurirano, došli smo i do faze da se bavimo transparentnošću podataka. Morate razumeti da je u Ministarstvu finansija u međuvremenu bilo promena i otuda taj zastoj. Ništa se ne skriva. A meni je posebno bitno da Kancelarija ažurno i transparentno objavljuje podatke o tome kako se novac troši. Naravno, ono što po zakonu smemo da objavimo, kaže Marko Blagojević uz obećanje da će se Kancelarija na čijem je čelu već ove nedelje baviti problemom objedinjavanja podataka.

I Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije, koja je u nekoliko navrata upozoravala Vladu i premijera Aleksandra Vučića da nisu ispunili dato obećanje o tome da će redovno objavljivati spisak donacija i trošenje sredstava, kaže da je zadovoljan što se ponovo počelo raditi na tome, ali ne i činjenicom da to ipak zavisi od volje vlasti i pritiska javnosti.
Podaci nisu od početka ažurirani redovno i do pre neki dan nisu svi bili dostupni. Dobro je što se podaci o utrošku poklapaju i što su te tabele sa donacijama dostupne, ali nije bilo potrebe da se budi sumnja u transparentnost. I nije dobro što i dalje nemamo objedinjene podatke i zakonsku obavezu nadležnih da se oni menjaju, usklađuju i ažuriraju svakodnevno, a ne da to zavisi od nečije dobre volje, ističe Nenadić.

Dok se nada da bi uskoro mogle pristići donacije Japana, a posebno Velike Britanije, jer je namenjena obnovi nasipa u Obrenovcu, Marko Blagojević tvrdi da novca, kojeg je na računu Vlade svakim danom sve manje, ima dovoljno da se obnove i izgrade kuće oštećene i srušene u poplavama. I da bi od januara trebalo očekivati i rad na izgradnji objekata namenjenih zaštiti od onoga što nam se desilo u maju, a onda i u septembru na istoku zemlje. Samo još uvek nije jasno kojim sredstvima, pošto i sam kaže da donacije i krediti koje država planira da uzme neće preći pola milijarde evra, a procenjena šteta sa gubicima je 1,7 milijardi evra, odnosno više od tri puta veća.

Još ako se nastavi sa traljavim i neažurnim objavljivanjem podataka o donacijama, pa javnost počne sumnjati u njihovo namensko trošenje, neće ostati ništa ni od majske izdašnosti i solidarnosti građana i privrede. Nisu li, uostalom, računi pojedinih opština trenutno pogođenih poplavama na istoku Srbije, sa prikupljenih svega po nekoliko hiljada dinara, najbolje upozorenje.

Za sada samo dva kredita

Pored 106 miliona evra bespovratne pomoći, Srbiji je na julskoj donatorskoj konferenciji ponuđeno i 880 miliona kredita, ali prema Marku Blagojeviću, Vlada je do sada zatražila jedino kredit od Svetske banke od 300 miliona evra, a namerava da konkuriše i za kredit Japana od najviše 65 miliona. Blagojević kaže da bi odluka Svetske banke mogla biti poznata već ovih dana, početkom oktobra, te da se radi o kreditu koji bi uzeli na 30 godina, sa grejs periodom od devet godina i promenljivom kamatnom stopom, koja bi trenutno iznosila oko 1,5 odsto godišnje.

Najveći deo tog kredita, koji nećemo dobiti pre decembra, namenjen je za kupovinu struje u zimskim mesecima, a ostatak za pokriće troškova ispumpavanja vode iz kopova Kolubare, za opremu EPS-a i razvojnu fazu obnove, kada ćemo se baviti unapređenjem zaštite od poplava, kaže Blagojević, uz potvrdu opaske da je ovo malo novca za sve što se njime planira sanirati.
Sa druge strane, kredit za koji tek treba da se aplicira jeste kredit Japana sa rokom otplate od 40 godina, počekom od 10 godina i kamatom od samo 0,01 odsto, ali kako kaže Blagojević, daleko od toga da nam je taj kredit nadohvat ruke.