Prolongirani benefit

Smišljati neki izraz od domaćih, vukovskih korena za „android aplikaciju“ bila bi čista ludost. Isto važi i za bar‑kod, skejtbord, milkšejk, kik‑boks i tome slično. Ali zašto moramo engleskim rečima da označavamo apstraktne pojmove koji su oduvek postojali i koji nisu nikakva novost? Iz ne znam kog lista, jedan čitalac citira mi poruku koju je gradonačelnik Niša uputio građanima pred poslednje izbore. „Pozvao je građane da se pridruže predizbornoj kampanji njegove stranke i najavio da nakon izbora očekuje benefit. – Očekujem benefit, a to su nova radna mesta. Benefit je bolji život građana Niša...“ i tako dalje. Do pre nekoliko godina niko u Srbiji nije upotrebljavao reč benefit, i rečnici je još ne beleže. Englesko benefit znači korist, a može se prevesti i kao poboljšanje, dobitak, prednost, napredak, pogodnost... Šta fali tim rečima? Očigledno to što nisu engleske. Još gore je kada u sportskoj rubrici čitamo o neodržanom derbiju između Dinama i Hajduka, povodom koga „delegat Lino Roša navodi da su predstavnici Hajduka od njega tražili da se utakmica odloži, ili da se prolongira njen početak za sat vremena, jer njihovi navijači imaju problema. Roša im je odgovorio da to prema propozicijama nisu opravdani razlozi za prolongiranje početka utakmice...“. Uzalud mi, znači, godinama upozoravamo da prolongirati (englesko prolong, latinsko prolongare) znači produžiti, a ne odložiti. To bi naši Anglosrbi morali i sami da zaključe, jer znaju da long znači dug. Ako izveštač nije hteo da u istoj rečenici ponovi prethodno upotrebljeni glagol odloži, mogao je napisati „odgodi“ ili „pomeri“. „Prolongirati“ početak utakmice moglo bi jedino značiti da izvođač početnog udarca, posle sudijinog zvižduka, dugo, dugo stoji na centru, s nogom na lopti, nikako se ne odlučujući da je šutne...