Ko je ubio Hlebnjikova

O današnjoj Rusiji postoje najrazličitija mišljenja, a jedno od njih je da je “sve poskupelo, samo je ljudski život ostao jevtin”. Atentat na glavnog urednika ruskog izdanja američkog časopisa “Forbs” Pavela Hlebnjikova, prošlog petka u Moskvi, tipičan je primer ubistva “na ruski način”. Čini se da su se samo u Rusiji mogle steći okolnosti u kojima smrt tako lako može da se dokopa još jednog života, ovog puta jednog novinara, 41-godišnjeg Amerikanca ruskog porekla. Na njega su kasno uveče, u pustoj moskovskoj ulici, dok je polako išao iz redakcije prema stanici metroa, nepoznati ljudi iz automobila ispalili rafal. Kola hitne pomoći su sporo stizala, a kad je već bio prebačen u bolnicu, u operacionu salu nije stigao, jer se lift zaglavio između spratova. Umro je u liftu.

Kad su kriminalisti iz prestoničke Uprave za borbu protiv banditizma stigli na mesto zločina, u Dokukinovoj ulici, podaleko od centra, ali ne baš na periferiji Moskve, našli su devet čaura i nekoliko metaka kalibra devet milimetara koji odgovaraju municiji za pištolj “makarov”, uobičajeno oružje plaćenih ubica. Ustanovili su da je pucano iz tamnoljubičaste “lade” koja je sustigla Hlebnjikova samo minut-dva pošto je izišao iz zgrade u kojoj se nalazi redakcija ruskog “Forbsa”, zajedno sa “NJusvikom”.

Pošto je ubica, sa zadnjeg sedišta, ispalio rafal, vozač je dao gas i “lada” je nestala. Neki minut kasnije naišao je automobil čiji je vozač, videvši telo na trotoaru, obavestio čuvara na ulazu zgrade iz koje je nesrećni Hlebnjikov nešto ranije krenuo kući. I taj auto i njegov vozač su odmah nestali. Čuvar je jedino zapamtio da je to bio srebrnasti “folksvagen”. Policija sada traga za trojicom - dvojicom atentatora i tim jedinim mogućnim svedokom ubistva, vozačem “folksvagena”.

A glavno pitanje - zašto je ubijen Hlebnjikov? - ostaje bez odgovora.

Posle vesti o atentatu, prvo se pomislilo na njegov rad u “Forbsu”, posebno u ruskom izdanju časopisa. Ali, u prva tri broja na ruskom jeziku nije bilo nijednog teksta koji bi nekoga toliko pogodio ili razgnevio da bi mogao da naruči ubistvo urednika. A sam Hlebnjikov, tokom pola godine od dolaska u Moskvu, više se bavio administrativnim poslovima u vezi sa pokretanjem izdanja na ruskom, nego istraživačkim novinarstvom kojim se odlikovao u dotadašnjem radu za “Forbs”. Niko od njegovih kolega nije mogao da se seti da je Hlebnjikov s nekim bio u konfliktu, a njegov zamenik u redakciji Kiril Višnjepoljski kategorički tvrdi da Hlebnjikovu niko nije pretio.

Upravo zato što nije postojalo ništa što bi moglo da posluži kao čvrsta polazna tačka, verzije i pretpostavke su stizale jedna za drugom, pa je čak i u Državnoj dumi, donjem domu ruskog parlamenta, predsednik Komiteta za bezbednost Vladimir Vasiljev obavestio poslanike da istraga “razmatra dve glavne verzije” u slučaju Hlebnjikov - jednu u vezi s”njegovom profesionalnom aktivnošću i drugu “izvan te aktivnosti”. Ova druga verzija, jedna od šest lansiranih u moskovskim listovima, negde je pri dnu medijske liste, ali se lako može pokazati najbližom pravoj.

Dnevnik “Izvestija” je ovu verziju nazvao “Tražite ženu”, jer se zasniva na glasinama da je Hlebnjikov “jednom biznismenu preoteo voljenu ženu”. Taj mu nije ostao dužan, navodno je bilo i verbalnih i ne samo verbalnih sukoba i obračuna, ali izdavač “Forbsa” više voli da je njegov urednik stradao zbog profesije nego zbog neke privatne avanture: “Čovek koji se sedamnaest godina bavio istraživačkim novinarstvom nije mogao da prođe bez neprijatelja” - izjavio je radiju “Eho Moskve” izdavač ruskog “Forbsa” Leonid Beršidski.

Tako se dolazi do verzije o “osveti Berezovskog”, jer je famozni ruski “oligarh” bio glavni junak glavnog istraživanja koje je Hlebnjikov obavio za “Forbs” tokom tih 17 godina. Časopis je decembra 1996. objavio članak Hlebnjikova “Kum Kremlja” u kojem su razobličene kriminalna privatizacija u Rusiji i uloga Berezovskog. Pojavila se potom i knjiga sa istim naslovom, posle koje je Berezovski tužio časopis i autora. Posle šest godina sudskog nadmetanja, postignuta je nagodba - “Forbs” se izvinio (ali se članka nije odrekao, kao ni Hlebnjikov knjige), a Berezovski je povukao tužbu. Hlebnjikov je kasnije govorio da će u tom slučaju “tek uslediti poslednja reč”, zbog čega se pretpostavljalo da je došao do novih podataka o junaku svoje knjige. Sutradan posle ubistva Hlebnjikova, Berezovski je izneo tri mogućnosti, ali on nije figurirao ni u jednoj, pa su islednici upozorili novinare da je takvo “skretanje pažnje” karakteristično baš za one koji su neposredno umešani u zločin.

Postoji i verzija o osveti Čečena, jer je Hlebnjikov, kao nijedan ruski novinar, otkrio pravu prirodu njihove “borbe za slobodu i nezavisnost”.

NJegov “razgovor s čečenskim banditom”, objavljen u knjizi “Razgovor s varvarinom”, kroz priču izvesnog Hoš Ahmada Nuhajeva, pokazao je da Čečeni nisu nikakvi heroji, već najobičniji banditi koji se ne stide svojih zverstava, otmica i pljački.

Najintrigantnija je, međutim, verzija prema kojoj je Hlebnjikov žrtva osvete nekog od “zlatne stotke” - sa liste 100 najbogatijih biznismena Rusije, objavljenoj aprila ove godine, u prvom broju ruskog “Forbsa” Ta lista je bila glavni reklamni adut pred izlazak časopisa na ruskom jeziku i nije tajna da su mnogi kivni što se obelodanjuju podaci o njihovom bogatstvu, a neki su pokušavali da izbegnu neželjenu reklamu. Iako je i ova, kao i verzija o Berezovskom, isuviše očevidna, istraga joj poklanja pažnju jer se podudara sa praksom moskovskih atentata poslednjih godina.

Van svake je sumnje da je ubistvo Hlebnjikova naručeno, kao i to da je profesionalno obavljeno. Ubice su izabrale Dokukinovu ulicu, kad se Hlebnjikov vraćao s posla, i to baš onaj deo gde počinje “industrijska zona”, a ne Koteljničesku obalu, gde je stanovao, jer je ona i kasno uveče mnogo življa.

Važnije od toga je, međutim, da takvo ubistvo ne može da plati baš svako, mada u Rusiji ljude ubijaju i za sto dolara ili nekoliko stotina rubalja. Hlebnjikov je bio javna ličnost, uz to američki državljanin, potomak ruskih emigranata iz godina posle Oktobarske revolucije. Na drugoj strani, kako otkriti čoveka kome je samo pojavljivanje na listi 100 najbogatijih ljudi u Rusiji dovoljan razlog da naruči ubistvo!