Nema više praštanja dugova

Foto Milorad Milanković

Decembar 2014. nije jedini mesec u kome je povećana naplata PDV-a. U septembru su prihodi budžeta bili za 6,3 odsto veći od projektovanih, u oktobru za 5,1 i u novembru za 8,3 odsto, kaže za NIN v.d. direktora Poreske uprave Srbije Marko Marinković, komentarišući tvrdnju premijera Aleksandra Vučića da se u prvoj polovini decembra u budžet od PDV-a slilo rekordnih 22 milijarde dinara, za tri milijarde više nego u istom periodu 2013.

Uz PDV, rasli su i prihodi od akciza. Dakle, nije reč o izolovanom slučaju, već o trendu rasta poreskih prihoda i to ima direktne veze sa novim načinom rada Poreske uprave. Uostalom, od kada sam u avgustu postavljen na ovu funkciju, prioritetni zadaci su borba protiv sive ekonomije, korupcije i organizovanog kriminala. Pojačane kontrole i agilniji pristup doveli su do veće naplate javnih prihoda, a Poreska uprava više ne toleriše selektivan pristup. Niko više ne može da zaštiti bilo kog poreskog obveznika od plaćanja obaveza prema državi, kategoričan je Marinković, koji je zvanično zamenik direktora, ali mu je pre ostavke sva ovlašćenja preneo prethodni direktor Aleksandar Miljković.

Vaši prethodnici su se žalili da su im političari tražili da nekim biznismenima ne blokiraju račun. Da li i vas neko zove?

Nemam taj problem. Ni ja, ni moji saradnici nismo članovi nijedne stranke, niti bismo pristali na takve zahteve.

Šta je sa akcizama na duvan, s obzirom na to da je ministar finansija pre nekoliko meseci izjavio da su ti prihodi podbacili?

Kontinuirano se radi na otkrivanju ilegalnih trgovaca duvanom i za 20 dana decembra 2014. oduzeli smo 31 tonu duvana. Rezultat je da su u poslednja tri meseca i prihodi od akciza veći od projektovanih. U novembru su, na primer, bili za 11,5 odsto veći od planiranih prihoda.

Pomenuli ste reorganizaciju i jačanje kapaciteta Poreske uprave. Šta to praktično znači?

Došlo je do kadrovskih pomeranja ljudi iz sektora kontrole i poreske policije, koji su bili pasivni u obavljanju svog posla. Sada zaposleni, umesto da sede u kancelarijama i idu kući u 15,30 sati, izlaze na teren u kontrolu, i to kako u radno vreme, tako i van njega. Prethodnih meseci pojačana je kontrola rada ugostiteljskih objekata i kockarnica i u kasne sate, noću. Te akcije smo sprovodili u saradnji sa MUP-om Republike Srbije i drugim bezbednosnim strukturama, u zavisnosti od stepena rizika po zaposlene u Poreskoj upravi. Odmah po mom dolasku na ovu funkciju sproveli smo, zajedno sa BIA i MUP-om, kontrolu kockarnica i klubova u Vranju, Vranjskoj banji, Bujanovcu, Preševu i Vladičinom Hanu i tu smo oduzeli veliki broj nelegalnih aparata za igre na sreću, 800.000 dinara i 3.000 evra,te pronašli više od dvadeset neprijavljenih radnika...

Epilog otkrivenih nepravilnosti u 122 od kontrolisanih 312 organizatora igara na sreću je skoro 700 oduzetih automata za igre na sreću, rulet aparata, računara i televizora.

U Beogradu smo zatvorili šest velikih ugostiteljskih objekata sa kapacitetom od preko 300 ljudi, jer nisu izdavali fiskalne račune ili zbog nekog drugog poreskog prekršaja. Pre nekoliko dana utvrdili smo da su samo tri od preko 20 kontrolisanih ugostiteljskih objekata na Kopaoniku, radili u skladu sa zakonom.

U toku je rasprava o budžetu za 2015. Jedan od vaših prethodnika žalio se kako ga tadašnji ministar finansija nije konsultovao prilikom izrade budžeta u vezi sa očekivanim prihodima. Da li vas je ministar Vujović konsultovao kada je pravio budžet za narednu godinu?

U svojstvu lica koje je na ovo mesto postavila Vlada i kao nekadašnji pripadnik BIA, radim u koordinaciji sa Vladom i Ministarstvom finansija i izvršavam zadatke koji su pred mene i Poresku upravu postavljeni. Pomažem ministru Vujoviću da se ti zadaci realizuju u celosti.

Smatrate li da su planirani prihodi za 2015. od 924,4 milijarde dinara realni ili precenjeni, kao prethodnih godina?

Poreska uprava je nadležna za kontrolu i naplatu javnih (poreskih) prihoda. Moj posao je, dakle, da organizujem i koordiniram rad organizacionih jedinica u sastavu Poreske uprave i pomognem ministru finansija da ostvari ono što je projektovano.

Nedavno ste izjavili da podržavate inicijativu NALED-a o osnivanju interministarske grupe koja bi se bavila borbom protiv sive ekonomije. Da li je ta grupa već formirana i imate li konkretniji plan?

Inostrana iskustva, ali i moje iskustvo iz BIA, pokazuju da izolovane, pojedinačne akcija u borbi protiv sive ekonomije ne mogu doneti očekivane rezultate. Problem sive ekonomije ne pogađa samo Poresku upravu, ni samo Ministarstvo finansija, već sve državne organe i građane Srbije. Skoro je nemoguće samostalno se boriti protiv nje. Za to je potrebna saradnja i koordinacija aktivnosti državnih organa, obrazovnih institucija, medija, nevladinog sektora, svih delova društva, i samih građana.

Jeste li dogovorili konkretne mere i koliko povećanje prihoda očekujete smanjenjem sive ekonomije?

Započeti su inicijalni razgovori i nastavićemo odmah početkom naredne godine realizaciju plana Vlade Srbije. Teško je govoriti koliko će to uticati na povećanje prihoda, ne bavim se procenama, već rešavanjem zadataka i poboljšanjem ukupnog rada Poreske uprave.

Poslednji spisak najvećih poreskih dužnika ponovo pokazuje da na njemu prednjače preduzeća u restrukturiranju i državne firme, a i sami ste nedavno izjavili da je ukupan dug po osnovu nenaplativih prihoda 694 milijarde, od čega je nenaplativo čak 419 milijardi dinara.

Da li je to stalno odnosno trajno ili trenutno nenaplativo, teško je reći. Problem nenaplativnosti spornih potraživanja prevazilazi ingerencije Poreske uprave, jer je za preduzeća u restrukturiranju nadležno Ministarstvo privrede, za preduzeća iz sektora namenske industrije Ministarstvo odbrane i tako dalje. Nadamo se da ćemo u saradnji sa njima pronaći adekvatno rešenje za ta preduzeća i njihove dugove.

A šta bi bilo adekvatno rešenje. Nije li i to selektivan pristup u naplati poreza?

Svaka država štiti svoje građane i sebe. Kod javnih preduzeća koja su poreski dužnici morate biti oprezni. Mi bismo teoretski, na primer, mogli zbog poreskog duga da blokiramo račun nekog vodovoda, ali onda on ne bi mogao da kupi hlor za prečišćavanje vode, što bi moglo da dovede do epidemije. Zato tražimo adekvatne načine za prevazilaženje ovih problema. Takođe, u poslednje vreme za neke od tih firmi sa poreskim dugovima interesuju se i strani investitori, pa bi bilo neodgovorno sada ih blokirati u pokušaju da se naplate ta potraživanja. Nama njihove mašine i oprema ne znače mnogo, jer ne mogu značajnije da povećaju prihode budžeta, a prodaja te imovine zahteva vreme. Uz to, pitanje je i kolika je vrednost i ima li za tu imovinu uopšte kupaca, tako da je potrebno pronaći neko drugo, celishodnije rešenje. Pritom, ta preduzeća zapošljavaju veliki broj ljudi. Neka od njih rade i čak stvaraju dobit. I nije tačno da se od njih ništa ne naplaćuje. Naplaćuje se u skladu sa prilivima koja ostvaruju. Svaka država štiti svoje interese, strateška preduzeća i građane, pa i mi na to imamo pravo.



A šta je sa privatnim dužnicima? Primera radi, na spisku dužnika je i Luka Beograd, iz koje tvrde da ne duguju za porez.

Taj spisak je potpisala pomoćnik direktora za naplatu i ona svojim potpisom i autoritetom garantuje istinitost tih podataka. Pošto se 2012. godine kada je napravljena greška, tadašnji direktor javno izvinjavao pojedinim poreskim obveznicima zbog pogrešno sačinjenog spiska dužnika, tražio sam da se podaci provere četiri puta pre nego što se objave. Meni je rečeno da je sve toliko puta i provereno i da su svi ti podaci istiniti.

Izjavili ste nedavno i da poreznici godinama nisu kontrolisali neke strane investitore. Je li to bila slučajnost ili namera?

U jednoj velikoj kompaniji za proizvodnju piva kontrole nije bilo sedam godina! I to nije usamljen slučaj. Nije na meni da kvalifikujem da li je reč o nesavesnosti u radu ili selektivnom pristupu. To je posao nekih drugih organa. Više od tri meseca poreska inspekcija je kontrolisala i Farmakom, koji pre toga godinama nije kontrolisan na adekvatan način. Oko 20 poreskih inspektora ustanovljavalo je tačan iznos poreskih obaveza ovog koncerna koje je trebalo uplatiti u budžet.

I šta ste utvrdili?

Razumećete da ne mogu da govorim o efektima te kontrole, jer je to u suprotnosti sa odredbama zakona.

Nedavno ste rekli da su neki saradnici bivšeg ministra finansija Lazara Krstića neovlašćeno imali pristup poverljivim podacima, kao i da su ti podaci neovlašćeno iznošeni iz Poreske uprave?

Ustanovili smo da je grupa lica bez pravnovaljanog radno-pravnog statusa ili bilo kakvog ugovora sa Poreskom upravom duži vremenski period boravila i organizovala rad u Poreskoj upravi. Pri tome je od 2009. godine u Srbiji na snazi Zakon o tajnosti podataka, koji je obavezan za sve državne institucije i predviđa klasifikaciju u četiri nivoa tajnosti državna tajna, kao najviši stepen tajnosti, zatim strogo poverljivo, poverljivo i na kraju interno. Problem je, međutim, što niko u Poreskoj upravi nije implementirao taj zakon, iako je to bila obaveza. Neki dokumenti i podaci se po toj klasifikaciji sigurno mogu podvesti pod strogo poverljivo, jer bi se njihovim obelodanjivanjem i zloupotrebom nanela teška šteta interesima Srbije. Pored podataka Poreske uprave, nekima od ovih lica bili su dostupni i podaci MUP-a, pre svega baza motornih vozila na teritoriji Srbije, a to je strogo poverljiv dokument.

Ko su ta lica?

Ne bih govorio o imenima. Tužilaštvo je već pokrenulo pretkrivični postupak, jer je za pristup podacima koji nose oznaku državna tajna ili strogo poverljivo, potreban sertifikat. Navedena lica nisu imala sertifikat, niti definisan radno-pravni status u Poreskoj upravi, a nisu imali radnopravni status ni u Ministarstvu finansija posle odlaska Lazara Krstića. Jedan od njih je ušao u IT centar Poreske uprave sa predstavnicima strane nevladine organizacije, lažno se predstavljajući kao savetnik u Ministarstvu finansija, i izneo je van zgrade bazu MUP-a i držao je kod sebe nekoliko meseci pre nego što se razdužio pred popisnom komisijom Poreske uprave. Ne bih više o tome, sve je sada na istražnim organima. Moje je bilo da sprečim da bilo ko neovlašćeno ulazi u zgradu Poreske uprave i pristupa poverljivim podacima.

Da li je ustanovljena odgovornost i nekoga iz Poreske uprave koji je omogućavao pristup tim podacima?

To će istraga utvrditi.

Kikindske u blokadi

Poreska uprava blokirala je račun Kikindskih novina, iako oni tvrde da je u pitanju greška i da im je višestruko obračunat porez na dobit. Da li je u pitanju greška i kako je do nje došlo, a posledica je da jedan broj tih novina zbog blokade nije izašao?

Podaci koje sam dobio iz nadležne filijale Poreske uprave pokazuju da nema nikakve greške! Trenutni dug tog poreskog obveznika je 408.280 dinara po osnovu poreza na dobit plus kamata od 55.750 dinara. Obveznik je podneo zahtev za reprogram duga i taj reprogram mu je odobren polovinom septembra. Zbog nepridržavanja dogovorene dinamike plaćanja duga, rešenje o reprogramu je ukinuto i na to se pomenuti poreski obveznik žalio. Žalba je prosleđena drugostepenom organu i u postupku je razmatranja.