Arhiva

Sudije nema ko da brani

Slobodan Ikonić | 20. septembar 2023 | 01:00
Sudije nema ko da brani


U sveopštem reformskom zamahu koji na godišnjicu srpske vlade na sve strane vrca pozitivnim pokazateljima, koje ni Evropa nema, ni ostaci posrnulog srpskog pravosuđa nisu zaobiđeni. Pozivajući se na evropske standarde i široki spektar mera Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, predviđena je zakonska mera prema kojoj će građani moći da podnose prigovor i žalbe na rad postupajućeg sudije... O prigovorima i žalbama odlučivaće predsednici postupajućih i drugostepenih sudova.

E sad, pojedini predsednici sudova u svojoj revnosti ne čekaju neku pritužbu građana, već podređene sudije kažnjavaju i bez nekog povoda i razloga, onako zlu ne trebalo. Tako je predsednik Višeg suda u Beogradu odlučio, bez obrazloženja, bez ikakve najave i razgovora, da sudiju Snežanu Nikolić Garotić povuče iz odeljenja za ratne zločine i organizovani kriminal i da je vrati na običnu krivicu. I to usred nekoliko procesa koje vodi protiv optuženih za najteže zločine. Snežana Nikolić Garotić sudila je, između ostalog, u predmetima Ćuška, Podujevo i Gnjilanska grupa. Predsednik suda Aleksandar Stepanović odluku je saopštio na redovnom kolegijumu suda, uz obrazloženje da joj je istekao mandat, iako mandat sudije Nikiolić Garotić za organizovani kriminal traje do 2018. a mandat sudije za ratne zločine do 2016. godine. Sudija Nikolić Garotić je za sudiju Odeljenja za ratne zločine raspoređena u januaru 2010. godine, a posebnim zakonom je mandat sudije određen na 6 godina. Prema tome, taj mandat nije istekao, njen mandat je prekinut ovim rešenjem o godišnjem rasporedu kojim je ona vraćena u Palatu pravde. Da bi se došlo u Odeljenje za ratne zločine, sudija mora izričito pismeno da se saglasi o tome. I ona je to i uradila. A vraćena je godišnjim rasporedom, dakle jednim diskrecionim aktom predsednika suda bez svoje saglasnosti. Za njenog advokata Seada Spahovića evidentno je da se radi o jednom pravno neutemeljenom postupku za de fakto smenu sudije iz Odeljenja za ratne zločine.

O nedovoljno sigurnom statusu sudija u Odeljenju za ratne zločine govori i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević: Ne vidim zbog čega bi neko ko je dobar sudija i ima predmete u radu, iznenada bio premešten u prvostepeno odeljenje, a njegove predmete treba da preuzme drugi sudija i da ih sudi iz početka. Posebna odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine, koja pripadaju Višem sudu u Beogradu, imaju neregulisan status. Sudije imaju znatno manji broj predmeta nego kolege u Palati pravde, ali su ti predmeti mnogo složeniji.
Na stranu neevropska praksa koja se održava decenijama, da predsednike sudova bira Narodna skupština, da se time jedna druga državna vlast upliće u sudsku, da se parasudska ovlašćenja predsednika sudova, uprkos spornoj nadležnosti za njihov izbor, neprestano proširuju do mere koja ih čini izvršnom vlašću kojade faktokontroliše sudsku.

Neki od slučajeva koje je presudila sudija Garotić, a koji su s pažnjom praćeni u javnosti, jesu predmeti Ćuška i Gnjilanska grupa. Upravo u jednom od tih osetljivih predmeta, slučaju Gnjilanska grupa u kojem se grupi Albanaca sudilo za zločine nad civilima srpskog i nealbanskog stanovništva 1999. godine u Gnjilanu,Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo vidi razlog zbog kog je sudija Garotić uklonjena sa suđenja optuženima za ratne zločine.

Već od samog početka u javnosti se stvorilo veliko očekivanje da će taj predmet biti velika pobeda srpskih institucija kada je reč o zločinima počinjenim nad Srbima. Međutim, u tom predmetu se dogodilo nešto drugo. Veće kojim je predsedavala Snežana Nikolić Garotić, a posle i Veće za ratne zločine Apelacionog suda, zbog nedostatka dokaza je oslobodilo osumnjičene za te zločine koje je tužilaštvo stavilo njima na teret, navodi Orlovićeva.

Prema stručnim ocenama, u odnosu na nekadašnja dešavanja sa sudijama, sada je u pravosuđu veći problem sa predsednicima sudova koji neskriveno pritiskaju sudije. Još je svež primer sudije Vladimira Vučinića koji je sudio u predmetu vlasnika Delte Miroslava Miškovića.On se pred disciplinskim organima VSS našao po prijavi tada v. d. predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića, koji je smatrao da je sudija Vučinić svojim izjavama u medijima narušio ugled suda, dok je sudija Vučinić optužio predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića da je vršio pritisak na njega da povuče odluku o vraćanju pasoša Miroslavu Miškoviću pre nego što je otišao u London.

Vučinić je, inače, prethodno podneo pritužbu VSS zbog pritisaka Stepanovića u slučaju Mišković, a VSS je na opštoj sednici 16. januara 2014. jednoglasno to odbacio.
Vučinić se tek uz pritisak stručne i šire javnosti spasao bede, ali ne i svih posledica. Predmet Mišković mu je oduzet i spojen sa drugim predmetom, kod drugog sudije, uprkos tome što su i sudija Vučinić i sudija koja je dobila predmet smatrali da nema mesta spajanju.

Naravno, sudija Garotić nije smela ništa da zucne u javnosti da ne bi prošla kao sudija Vučinić, ali je podnela prigovor predsedniku Apelacionog suda i pritužbu Visokom savetu sudstva. VSS još nije odlučio o ovoj pritužbi, iako je bila na dnevnom redu poslednje sednice. Međutim, VSS je nedavno odbacio pritužbu sudije Olivere Anđelković, upravo iz razloga što njoj jeste istekao mandat od šest godina u Odeljenju za ratne zločine.

S druge strane, prigovor predsedniku Apelacionog suda odbijen je kao neosnovan. Predsednik Apelacionog sudaDuško Milenkovićsmatra da predsednik Višeg suda ima pravo da po svom nahođenju, samostalno određuje koji će sudija gde da bude raspoređen, kao i da nije došlo do promene materije.

Slično je predsednik Apelacionog suda odgovorio i na nedavnu pritužbu grupe sudija upravo protiv predsednika Apelacionog suda Duška Milenkovića jer je mimo propisa rasporedio kojim će predmetima sudije da se bave. U njoj se konstatuje da sudije koje jedine ispunjavaju uslove po zakonskim kriterijumima i propisima, nisu raspoređene u specijalizovana odeljenja - Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine.

Raspoređivanje sudija je moje diskreciono pravo. Nije tačno da je uslov stručno znanje i iskustvo jer je to samo jedan od uslova. I sudije koje su sada raspoređene imaju iskustva, samo što nisu bile u tom odeljenju, tvrdi predsednik Milenković

Kako se navodi u pritužbi, Milenković je mimo propisa prvo rasporedio sudije, a tek potom cenio eventualnu ispunjenost kriterijuma da se bave predmetima u ovim odeljenjima.

Treba znati da je svojevremeno za vršioca predsednika Višeg suda u Beogradu postavljen istražni sudija ovog suda Aleksandar Stepanović. Naovu funkciju postavio ga je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković. Ubrzo je Duško Milenković, odlukom VSS predložen, a Narodna skupština Srbije ga je i izabrala za predsednika ovog suda. Visoki savet sudstva je pomenutog Aleksandra Stepanovića unapredio za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, iostavio ga na čelu Višeg suda u Beogradu, valjda da bi se sačuvao kontinuitet rada dvojice predsednika sudova.

A zaključci Drugog izveštaja o reformi pravosuđa koji je sačinio i objavio Savet za borbu protiv korupcije, povodom nekoliko tačaka prioritetnih za reformu, kratki su i jasni:
U toku prethodne dve godine u odnosu na nezavisnost pravosuđa stanje nije popravljeno. Naprotiv, stanje je pogoršano jer su uočena veća mešanja izvršne vlasti u rad pravosudnih institucija.
I sve dok se bar Ustav ne promeni, koji je ovakvo mešanje ozakonio.