Ministar u zemlji čuda

Nama je zaista mnogo dobro, samo toga nismo svesni. Zapravo nam je fenomenalno! A uz to smo i veoma srećni. Između ostalog i zato što ministar policije i doktor ekonomskih nauka Nebojša Stefanović nije ministar finansija! Da kojim slučajem jeste, ko zna kako bi se sve završilo. Da se razumemo, nemam ništa lično protiv ministra Stefanovića. Ali me veoma plaši njegovo objašnjenje kako se to srpska država zaštitila od rizika promene kursa dolara, kako se, što reče Stefanović, „hedžovala“. Elem, prošle nedelje, u jednom nastupu na javnom servisu, govoreći o stanju u srpskim javnim finansijama, doktor ekonomskih nauka po obrazovanju i ministar policije po zanimanju, izjavio je pred milionskim TV gledalištem da se Srbija na vreme obezbedila i da zato neće imati dodatni trošak zbog duga u američkim dolarima! Kamo lepe sreće da je tako. Nažalost, nije. Taj ceh je sigurno već premašio 100 milijardi dinara, a niko ne može da predvidi koliko će na kraju biti. Krajnje pojednostavljeno, da je Stefanović u pravu, to bi značilo da državu ništa neće koštati što je od septembra 2011, kada je vlada Mirka Cvetkovića emitovala prve evroobveznice u američkoj valuti, do sada dolar ojačao prema dinaru za 50 odsto. A u stvari, državu će to koštati baš tih 50 odsto više! Plus pripadajuća kamata, koja se takođe obračunava, i plaća, u dolarima. Konkretno, milijarda dolara, koju je pre tri i po godine pozajmila Cvetkovićeva vlada, vredela je u tom trenutku 74 milijarde dinara, a sada bi, bez obračunate kamate, za prevremenu otplatu tog duga državi trebalo više od 108 milijardi dinara. A ukupan javni dug u američkoj valuti je 8,7 milijardi dolara. Pa računajte koliko smo „pukli“ na kursnim razlikama. Ne sumnjam da ministar Stefanović veruje u ono što govori. Ko zna, možda bi, zbog uverenja da je to zaista tako, prošao čak i detektor laži. Problem je samo što „model“ koji je promovisao ne drži vodu. A kako uopšte izgleda taj model? Srbija je prošle godine dobila veoma povoljan kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara, uz nominalnu kamatu od dva odsto. Tim novcem se sada vraćaju dospele rate starih dugova. Na prvi pogled, nema problema - država je pozajmila dolare, ona i vraća dolare, pa nema kursnih razlika. Ih, kad bi to bilo tako jednostavno, bio bi to svojevrsni perpetuum mobile. Problem je, međutim, što će kad-tad, na kraju, dug morati da se vrati i to u dolarima, a vrednost američke valute će, po svemu sudeći, nastaviti da raste, tako da će u stvari konačni ceh takođe bivati sve veći. ako to jednom ministru, uz to i doktoru ekonomskih nauka, nije jasno, teško nama. A možda je samo, zauzet brojnim drugim obavezama, između ostalog i jurnjavom za „amaterom“ koji je jesenas pucao na Milana Beka, smetnuo sa uma da Srbija budžet puni isključivo u dinarima, a obaveze prema stranim kreditorima izmiruje u devizama. To znači da na sebe, ili bolje rečeno na teret poreskih obveznika, preuzima i rizik od slabljenja dinara. Pa kad god stigne ceh na naplatu. Ko zna, možda bi sve, ipak, trebalo posmatrati iz drugačije, ružičaste perspektive. Vlada premijera Aleksandra Vučića proslavila je prvi rođendan nekako u isto vreme kada je „Alisa u zemlji čuda“ napunila 150 godina. A Srbija sve češće podseća na Alisinu domovinu. Ne verujete? Pa nisam ni ja verovao da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić politički mnogo jači nego što sam sanjao. Uostalom, pogledajte samo naslove u dnevnim novinama od utorka. Nikolić hoće da smeni Vučića?! Nikolićeva „sačekuša“ za Angelu! Nikolić tera Gašića u Grčku. Ipak, budimo iskreni, ni Alisa ne bi poverovala da se u ovoj zemlji za sve pita Tomislav Nikolić, a ne Aleksandar Vučić.