Izborna muka

Foto profimedia.rs

Ajmo ovako. Evo razloga da se raspišu izbori. Idealno bi bilo da oni budu 14. 2. sledeće godine. Ne samo što će taj datum simbolično ozvaničiti ljubav između naroda i najveće vladajuće partije, već i zbog toga što će na taj dan biti okruglo 700 dana od prethodnih izbora, održanih 16. marta prošle godine. Ovom istom logikom trebalo bi izbeći 11. januar sledeće godine, jer će tada biti tačno 666 dana od kad su se građani mašili za izborni listić, a ta cifra nije dobra zbog svoje očigledno đavolje simboličnosti...

Trabunjanje iz prethodnog pasusa služi da se dođe do zaključka da navedeni okrugli broj dana između dva prskanja kažiprsta fluorescentnim sprejom nije nikakav razlog za raspisivanje izbora. No, u ovom trenutku, kanda, ne postoji bolji. Te ako ovih dana budu viđani pojedini rukovodioci najveće stranke kako poput Diogena usred dana lutaju sa fenjerom po ulicama, to će biti otud što je jedina izborna muka da se traži i nađe čovek, sa javno odbranjivom argumentacijom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Reč je, ponavljamo, o razlogu javno odbranjivom. Jer drugih razloga ima, nije da ih nema:

Bolje novi mandat od još četiri godine, nego ovaj stari od još dve i po. Bolje sad dok je rejting povisok, nego posle kad grune opet svetska ekonomska kriza, koja kao da diže glavu iz Kine, sa Bliskog istoka ili ko zna odakle još. Bolje sad dok je opozicija ovakva, nego ako im, nekim teško verovatnim čudom, padne na pamet da menjaju lidere i politiku. Bolje sad, da se još dodatno smanje apetiti Dačića i Nikolića, nego da se posle poalave, a kakvi su - hoće. Bolje sad dok ne navali još izbeglica sa juga ili dok ne počnu da nam vraćaju još više izbeglica sa zapada. Bolje sad dok desnica ne zavlada Evropom i dok ne počnu da traže svoje miljenike u Srbiji. Bolje sad, dok narod ćuti i trpi i dok traju rijalitiji... Sve to stoji, ali se sa time teško ide pred glasače. Oće ljudi neki bolji razlog, takvi su, baksuzni.

Ličilo je da bi otvaranje EU poglavlja moglo biti dobar razlog. Večiti Milo Đukanović, doživotni idol i uzor Aleksandra Lukašenka, svojevremeno je pred otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja svojim biračima objasnio da mu treba mandat za pregovaranje sa Evropskom unijom, pa je raspisao vanredne izbore i naravno pobedio. Ali jedan je Milo, a jedna je Srbija. Zapadni pregovarači večno skloni srpskoj političkoj nestabilnosti poslali su 36 najsvežijih preduslova za početak pregovora. Te ako ovdašnja politika i pristane na briselsko maltretiranje, teško da će gore opisana Milova strategija vršiti posao. Dajte nam mandat da nas još kinje! nije laka rečenica za izgovaranje na predizbornom mitingu.

Svi ostali razlozi manje su težine. Izlasku na izbore a zbog kakvog god prisluškivanja Pajtića ili razrešenja misterije ko kome, zašto, kad i kako plaća struju iz vetroparkova obradovali bi se samo beli listići, jer bi se njihov broj tako povećao za minimum jedno milionče. Jer toliko je, odokativno, ljudi koje ne zanima ni DS ni bilo šta drugo što pokreće samo vetar. Potom, pretvoriti izbore u glasanje o nacionalnom fudbalskom stadionu, Beogradu na vodi ili nekom sličnom kolosalnom građevinskom obećanju lako bi se moglo pretvoriti u precizno istraživanje o zbirnom broju tviteraša i botova u Srbiji. Ili, recimo: politička nestabilnost bi možda i mogla biti neki razlog, ali samo pod uslovom da ikakvu nestabilnost iko može naći u zemlji sa ovim medijima, opozicijom, ambasadama i ovim mirom na ulicama. I na kraju, pretvoriti izbore u objedinjeno retro-odlučivanje o EU i Kosovu to, ajd, kao i može. Ali bi memoari Mire Marković morali daleko bolje da se prodaju, e da bi to poslužilo kao dobra osnova za predviđanje željenog izbornog rezultata.

I eto. Kao nekakav lep ručak za predebelu osobu ili kao kakva lepa žena za oženjenog muškarca, tako i vanredni izbori stoje pred SNS i čekaju vladajuću odluku. Ako je od pomoći, moglo bi se predložiti da se raspiše hitni referendum o raspisivanju izbora. A izbori bi se, ako referendum to odobri, održali 10. decembra 2016. Tad bi, naime, bilo 1.000 dana od poslednjeg biračkog republičkog izjašnjavanja. Nije to baš neki razlog, znamo još od početka.
Ali boljeg, za sada, i dalje nema.