Mostarske senke

Kada je g. Sulejman Tihić selamio i pozdravljao sa betonskog podijuma kraj Neretve, posetioce otvaranja mostarske ćuprije, sa lokalnih džamija najednom osvetljenih minareta mujezini stadoše da uče na sav glas, preko mikrofona i zvučnika, licem okrenutim prema Meki.

Na kraju prenosa otvaranja pešačkog mosta na Neretvi, koji su uveselile mnogobrojne igračice u na evropski način stilizovanim orijentalnim kostimima, mogli smo videti na TV jednu paradu turske vojske iz vremena Sulejmana Veličanstvenog: najpre janičare, u prvom redu; za njima akindžije; iza ovih čarkare, pa spahije, a iza njih anadolske gazije, svi u uniformama te epohe. Poredak prikazan u Mostaru ne odgovara ni bitačnom ni paradnom rasporedu turske vojske, ali bolje išta nego ništa.

Pitam se šta bi bilo kada bi lokalni Srbi, prilikom, recimo, podizanja iz ruševina u prah i pepeo smrvljene pravoslavne crkve u Mostaru, najveće ikad sagrađene u BiH, živog simbola multietničnosti, multikonfesionalnosti i multikulturnosti toga grada, priredili neko slavlje sa domaćim i šumadijskim igrama, a na kraju paradu sive srpske osloboditeljske pešadije iz Prevog svetskog rata? Ili defile srpskih ustaša iz Nevesinjske puške?

Minirana, ponižena, pretvorena u gomilu kamenja, ležala je u petak 23. jula 2004. ta zlom netolerancije i nepoštovanja drugoga uništena crkva, na 700 metara od govornika. Niko da se osvrne na nju, niko da je pomene.

U govorima je bilo pomena o toleranciji, ljudskim pravima i svetloj budućnosti Mostara kao simbola napretka BiH-da nije Moldavije, Bosna bi bila najsirotija zemlja u Evropi - i njenog puta ka Evropskoj uniji.

Pitam se da li je iko od govornika, komentatora, pisaca i hvalilaca mosta koji je spojio dve obale Neretve, ali još ne stiže da ujedini Mostarce, kako reče jedan beogradski list, ikada pogledao poslednji popis mostarskog stanovništva, onaj iz 1991. jer današnja BiH ne pomišlja da prebroji svoje stanovnike, nema vremena jer, kako reče Ešdaun, kreće se ka Evropi.

Prema popisu iz 1991, u gradu Mostaru bilo je: muslimana 25 936 ili 33,89 odsto; Srba 25 536 ili 33,37 odsto; katolika, 21 666 ili 28,31 odsto; ostalih oko 4 odsto.

A u celoj mostarskoj opštini beše te 1991. godine: muslimana 43 931 ili 34,82 odsto; katolika 42 648 ili 33,82 odsto; Srba 35 563 ili 29 odsto; ostalih, oko 3 odsto. Pitanje i odgovor su stari koliko i svet: većina jednih se postiže isterivanjem drugih.

Da li se multietničnost, multikulturnost i multikonfesionalnost, što se sve na srpskom zove jednom reči pravda, postiže praznim pričama ili vidljivim delima?

Zoran Krstanović,
Novi Beograd