Hapšenja neće zaustaviti proteste protiv ZSO

Foto shutterstock

Više od dva meseca opozicione stranke blokiraju rad kosovskog parlamenta gerilskom metodom bacanja suzavca u salu, čak i kad u njoj, kao tampon-zona, sede ambasadori zapadnih partnera. Nakon hapšenja Aljbina Kurtija u subotu, novi suzavac bacili su u Skupštinu već u ponedeljak, a Visar Imeri, predsednik Samoopredeljenja, kaže za NIN da uprkos tome što je 35 aktivista, od čega tri poslanika, zadržano u pritvoru, a osnivač pokreta na 30 dana prebačen u najčuvaniji zatvor na Kosovu, opozicija neće odustati od zahteva da se povuče potpis sa briselskih sporazuma i da se poništi demarkacija granice između Kosova i Crne Gore.

Više od 1.000 policajaca napravilo je opsadu sedišta pokreta. Policajci najelitnije jedinice, koju čini 38 ljudi, specijalizovane za eliminaciju naoružanih terorista, upali su u kancelariju praćeni desetinama specijalaca ROSU-a. Osim Aljbina Kurtija, 97 aktivista koji nikada nisu koristili niti posedovali oružje, držano je na nišanu i privedeno. Teško je povređeno 14 aktivista, prepričava događaj Imeri.

Šta vam je krajnji cilj opstrukcije rada Skupštine?
Vlada Kosova ignoriše rad Skupštine i to je razlog naše istrajnosti. Tokom pregovora sa Srbijom, a naročito o sporazumu od 25. avgusta, mišljenje opozicije i javnosti nije uzeto u obzir. Štaviše, sporazum neće biti ratifikovan u Skupštini, što mora biti slučaj sa međunarodnim sporazumom da bi bio validan. Nećemo dozvoliti da premijer Kosova, jedne nezavisne i suverene zemlje, poput premijera Srbije, misli da ovaj sporazum nije međunarodni. Zato blokiramo Skupštinu, i blokiraćemo sve dok premijer Mustafa ne povuče potpis i ne počne da vodi i dijalog sa opozicijom u vezi sa pitanjima o kojima razgovara sa Srbijom.

Poričete li da se rad Skupštine opstruiše zbog formiranja specijalnog suda za zločine OVK?
Naše akcije su uperene protiv sporazuma o ZSO i protiv nepravedne demarkacije granice sa Crnom Gorom i nisu povezane ni sa čim drugim. Protiv smo osnivanja specijalnog suda, ne zato što se protivimo kažnjavanju zločina, nego zato što je takav sud rasistički i ima za cilj da istražuje ratne zločine među pripadnicima jedne etničke zajednice.

Kako biste vi vodili pregovore da ste na Mustafinom mestu?
Ovaj sporazum menja prirodu države, etnički deli Kosovo i daje izvršnu i zakonodavnu vlast jednom entitetu zasnovanom na isključivo etničkom principu. Protiv smo politike koja će pretvoriti Kosovo u Bosnu. Takva politika osim što Kosovo čini nefunkcionalnim, onemogućava i integraciju manjina sa većinskom populacijom. Kada bi Samoopredeljenje bilo na vlasti, obrazovali bismo anketnu skupštinsku komisiju koja bi ispitivala sve što je do sada postignuto u pregovorima sa Srbijom, i neke od njih osporili pred Venecijanskom komisijom. Smatramo da je potrebno normalizovati odnose sa Srbijom, ali da bi bili normalni, odnosi treba prvo da budu ravnopravni. Ako se normalizuje nepravedan odnos, gde jedna zemlja ne priznaje drugu, nego čak ima i pretenzije prema njoj, onda bi se normalizovala nepravda. Prvi korak u pravcu normalizacije je da radimo na tome da Srbija prizna Kosovo. Srbija treba da prizna i rat i njegove posledice, da se izvini, kazni zločince i plati odštetu žrtvama.

Samoopredeljenje je nakon izbora pregovaralo o koaliciji, kada je Kurti bio otvoren za mogućnost da učestvuje u briselskom dijalogu. Da li biste i kao deo vlasti insistirali na raskidu sporazuma uprkos pritisku Zapada?
Nakon poslednjih izbora Samoopredeljenje je formiralo koaliciju protiv Tačija, kojoj nije dozvoljeno da formira vladu. Samoopredeljenje bi nastupilo na dostojanstveniji način u međunarodnim odnosima. Mi tražimo uzajamnost, pravednost i ravnopravnost, a ne poseban tretman ni supremaciju. Bili bismo konstruktivni u normalizaciji odnosa, ali samo onda kada su ti odnosi uzajamni i pravedni. Normalizacija odnosa sa Srbijom koja ne priznaje Kosovo nije normalizacija.



U kojoj formi, po vama, Srbi treba da ostvaruju svoja prava, ako ne kroz ZSO?
Srbe treba tretirati kao građane Kosova, sa svim pravima koja imaju, bez diskriminacije. Oni treba da uživaju prava koja se priznaju manjinama po međunarodnim konvencijama. Slažemo se da im treba dati i više prava nego što je propisano konvencijama, zato i imamo plan za njihovu integraciju preko ekonomske politike, zapošljavanja i kroz povoljnosti u oblasti kulture i vaspitanja. Ali nismo za nadetnicizaciju politike. Na Balkanu će uvek biti manjina. Biće Albanaca u Srbiji, i biće Srba na Kosovu. Ukoliko bi se za sve manjine sprovodila politika kantona ili enklava, onda bi to značilo perspektivu etničke homogenizacije. Ne smatramo da treba graditi etnički homogene prostore, Srbi i Albanci mogu živeti zajedno i bez ZSO.

Zašto bi Srbi pristali na prava drugih manjina nakon stečenih prava i činjenice da su strateški važne tačke u njihovim rukama?
Ukoliko Srbi žele direktnu kontrolu Beograda i osnivanje institucije kojom se stvara dvostruka suverenost na istoj teritoriji, naravno da se neće složiti da imaju ista prava kao i ostale manjine. Tako ćemo dobiti supermanjinu, od koje bi, na Kosovu, zavisile ostale. Ali to će stvarati frustracije i stalne probleme, onemogućiće integraciju i eliminisaće interesne oblasti u kojima bi Srbi, Albanci i druge manjine imale zajedničko učešće. Stvoriće se politički, ekonomski i socijalni prostor samo za Srbe. Kosovo bi postalo neuspešno kao Bosna, a dve neuspešne države na Balkanu ne slute na dobro.

I neki predstavnici vlasti u Prištini su obećavali da neće biti ZSO, pa skupštinski vakuum i njima odgovara. Imate li dogovor sa Hašimom Tačijem?
Hašim Tači i Isa Mustafa su u koaliciji samo da bi promovisali sprovođenje Zajednice. Ukoliko u tome uspeju, njihova koalicija će se raspasti po sebi. Tači je korumpiran i kontroliše organizovani kriminal na Kosovu, zajedno sa svojim partnerom Kadrijem Veseljijem. On zato nastoji da ga međunarodna zajednica ne dira, pa tu slobodu kupuje prihvatanjem politike i odluka štetnih za Kosovo. Kao što je ZSO.

Hoće li on biti sledeći predsednik Kosova?
Samo opoziciona akcija može dovesti zemlju do novih izbora. Ukoliko nema novih izbora, Vladi je lako da odluči ko će biti predsednik Kosova.

Zašto birate suzavac, umesto mirnih demokratskih sredstava?
Koristimo i druga sredstva. Organizujemo stalne proteste i simboličke akcije i s tim nećemo prestati. Naša akcija u Skupštini je protest zbog isključivanja opozicije i protiv diktata vladajuće većine.

Kako ste uspeli da tako mnogo puta unesete suzavac u Skupštinu?
Mi ne bacamo suzavce. To može samo policija. Mi imamo male kapsule koje se potpaljuju šibicom. Tokom naših protesta dobili smo ih od policije koja nas je njima gađala. Nije reč o normalnom sredstvu parlamentarne politike, ali je neprihvatljivo i da se preko nametnute normalnosti, Kosovo, kao najsiromašnija i najslabija zemlja u Evropi, prisiljava da prolazi putem Bosne, putem koji vodi u stečaj.