Novi život Srpskog Panteona

Foto Vladimir Jovanović

Učeničkom internatu Tekelijanum u Budimpešti, zadužbini velikog srpskog dobrotvora Save Popovića Tekelije, vraćen je stari sjaj. Zahvaljujući pomoći pokrajinske vlade, nakon 10 godina, završena je i poslednja faza obnove objekta, čime su stvoreni uslovi da to kulturno dobro nastavi misiju svog osnivača.
Nakon višegodišnje pauze, njegovim hodnicima ponovo odzvanja smeh i žamor darovitih đaka iz svih krajeva Srbije. Baš kao i davne 1838. kada je ta kulturno-obrazovna institucija širom otvorila svoja vrata.

Ovde su klice nauke, kulture, prosvete u Srba pre 177 godina i danas vraćamo dug generacijama koje su pre nas stvarale ovako impresivne institucije a istovremeno vraćamo dug i generacijama koje dolaze, naglasio je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, nakon svečanog presecanja vrpce obnovljene svečane sale. Pred prepunom salom brojnih zvanica iz Srbije i Mađarske, on je rekao da je okončan istorijski poduhvat rekonstrukcije Tekelijanuma i podsetio da je to najveća srpska zadužbina posle Hilandara i najveća prosvetno-kulturna institucija srpskog naroda van Balkana.

Više decenija nakon Drugog svetskog rata, ta najstarija institucija Srba u Mađarskoj, bila je u tišini i zakatančena. Od zaborava je otrgnuta tek u našoj novijoj istoriji 2005. godine zahvaljujući odluci Vlade Vojvodine da se to četvorospratno zdanje kompletno obnovi. U raskošnu građevinu od 8.600 kvadrata, za 10 godina, uloženo je 91 milion dinara.
Tekelijanum je bio i ostao svetionik. Pretenciozno bi bilo reći da smo se njegovom rekonstrukcijom odužili Savi Tekeliji ali nadam se da možemo da kažemo da smo povratili izgubljeno poverenje, rekao je Pajtić.

Od svog osnivanja, Tekelijanum je dostojanstveno odolevao raznim iskušenjima. Ipak, točak vremena učinio je svoje. Početkom prošlog veka raskošno zdanje u ulici Vereš Palne, u srcu Budimpešte, doživelo je zlu sudbinu sličnih građevina iz tog vremena. Zbog nemara i dotrajalosti, srušeno je i ponovo izgrađeno 1909. godine, nastavljajući misiju svog dobrotvora. Sve do 1952. kada je zgrada nacionalizovana. Tek u drugoj polovini devedesetih godina, mađarska vlast donela je odluku da se, u postupku denacionalizacije, polovina zgrade vrati Budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. To je omogućilo obnovu zadužbine. Ipak, oronula lepotica bez namene, decenijama je čekala da joj neko udahne novi život.

Danas ovde možemo da zablagodarimo što je Bog u naše vreme poslao pomoć za vaspostavljanje uz Hilandar naše najveće zadužbine, Tekelijanuma, poručio je njegovo preosveštenstvo episkop budimski Lukijan, na svečanom otvaranju zgrade. On je naglasio da Budimska eparhija ne bi mogla sama da obnovi Tekelijanum i zahvalio je pokrajinskoj vladi za finansijsku pomoć u tom poslu.

Otvaranju i osvećenju svečane sale ovalnih zidova, ukrašenih secesionističkim ornamentima, prisustvovao je i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić koji je rekao da su kroz Tekelijanum prošli mnogi znameniti ljudi iz naše istorije i da sada, kada je ovaj ambijent ponovo zaživeo, očekuje da će se pojaviti neki novi pesnici, književnici, naučnici.

Proteklih 177 godina kapije tog zdanja otvorilo je na hiljade mladih pitomaca željnih znanja. Trenutno u njemu borave đaci iz Mađarske, Republike Srpske, Vojvodine. Svi sa istim ciljem da steknu stipendiju i upisnicu na neki od evropskih fakulteta. I sa željom da možda krenu i stopama svojih prethodnika, takođe tekelijanaca, Nikole Tesle, Laze Kostića, Jovana Jovanovića Zmaja.

Od 26. novembra 2015. godine, Srpski Panteon, kako su ga odmila zvali intelektualci s kraja 19. veka, koji su boravili u njemu, ponovo je spreman da se vrati svojoj plemenitoj ulozi - da bude jedan od značajnih kulturnih, duhovnih i obrazovnih središta srpskog naroda.