Ubica unipolarnog sveta

Foto AP

Jednostavno, efekti potezanja oružja vidljivi su na ozbiljno uzdrmanoj infrastrukturi Islamske države. I što je još važnije, Putin je Zapadu nakon masakra u Parizu odaslao poruku: Vi možete, ali nećete; mi možemo i hoćemo.

Opet, ovaj moralistički diskurs ozbiljno dovodi u pitanje to što u isto vreme jedan visoki zvaničnik Kremlja objavljuje kako se ruski interesi poklapaju s interesima talibana u Avganistanu u borbi protiv ID i da Moskva ne isključuje mogućnost da ih čak i snabdeva oružjem.

Ruski predsednik će 2015. pamtiti i po devastiranju brižljivo gajenih odnosa sa Turskom i njenim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom nakon rušenja ruskog ratnog aviona. Putin je jasno stavio do znanja da će nakon takvog incidenta teško biti normalizacije odnosa sa Ankarom, a njegovu rečenicu da je Alah odlučio da kazni turske vlasti oduzevši im razum Vašington post je proglasio izjavom godine. Na sve to, skoro dve godine nakon aneksije Krima i vojnog uplitanja u unutrašnje stvari Ukrajine - zbog čega je Zapad Moskvi uveo ekonomske sankcije koje su žestoko oštetile rusku ekonomiju - Putin je uspeo da sukob prevede u stanje zamrznutog konflikta.

Objašnjavajući Putinovu strategiju NJujork tajms je obradio njegov psihološki profil. Prema toj analizi, svi njegovi strahovi potiču iz perioda kada je kao mladi pripadnik KGB-a u Drezdenu gledao hiljade demonstranata koji zauzimaju sedište zloglasnog Štazija, raspad Istočne Nemačke, a potom i samog SSSR-a. Od tada, Putin je opsednut sindromom nemoćne države. Sve kasnije revolucije - u Gruziji, Ukrajini, Kirgistanu - za njega su dokaz da Amerikanci vode politiku rušenja vlasti u državama koje su nekad bile pod ruskim uticajem. Otuda Putin u Siriji, navodi NJujork tajms. Ali ono što američki dnevnik ne beleži jeste činjenica da je Putin na Bliskom istoku i u praksi pokazao da unipolarni svet pripada prošlosti.