Svetlana Velmar-Janković

Rođena je 1. februara 1933. u Beogradu. Posle rata učila u Četvrtoj ženskoj gimnaziji, u Dušanovoj ulici, kod sjajnih predratnih profesora. Imala sreću da francusku književnost studira kod dr Miodraga Ibrovca i dr Nikole Banaševića, a latinski jezik izučava pod nadzorom dr Miše Đurića. Prvo radila kao novinar u “Dečijoj štampi” pa posle kao sekretar i urednik časopisa “Književnost”. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i esej domaćih pisaca u “Prosveti”. Objavila je pet romana, tri zbirke kraćih i dužih proza, dve knjige eseja, knjigu drama i priče za decu pod naslovom Knjiga za Marka, prvi deo autobiografske proze Prozraci i molitve Svetilnik. Od brojnih književnih nagrada izdvaja nagrade “Isidora Sekulić”, “Ivo Andrić”, Nagradu za najčitaniju knjigu Narodne biblioteke Srbije i NIN-ovu nagradu. Pariski časopis Lire je stavio, u 1997. godini, roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini u Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu “Femina” i proglašen je “malim remek-delom”. Dva braka. U prvom, sa pokojnim Miodragom Protićem, novinarom i književnikom, ima sina Đorđa a Đorđe, takođe iz dva braka, decu Marka, Avu Milenu, Aleksandra i Luku. Sa drugim suprugom, Žarkom Rošuljem, ekonomistom i istoričarem naše stare štampe, osvojila vreme za svoj rad.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Velika mi je nada da će moja deca i deca moje dece živeti, uprkos svemu, u nekom boljem svetu.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Opasnost koja bi mogla da zapreti mojim voljenima.

Kad vam je neprijatno?

- Kad god me hvale, propadam u zemlju.

Koju pesmu volite da pevate?

- O dona Klara.

Šta vas izluđuje?

- Glupost i zloba, jer uvek idu jedna uz drugu.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Stigla sam do vedrine, posle svega.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Bogu. Roditeljima, što su bili kakvi su bili, izvanredni. Deci, što postoje. Mnogima koji su mi pomogli kad mi je bilo teško, a od kojih to uopšte nisam mogla da očekujem.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Pošto ne volim da me hvale, izbegnem da ih čujem.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Nikad nisam bila u sauni, pa ne znam ko tamo navraća.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Pojma nemam. Verovatno nešto ružno - zašto bi inače bili moji neprijatelji?

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da umem da pevam - a ne umem.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Više ne mogu da se izvinim onima kojima nisam umela da pokažem koliko sam im zahvalna.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Verovatno požrtvovanost. Danas se na tu osobinu gleda kao na neki arhaični oblik moralnog idiotizma.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Spremnost da sve obaveze, i one koje nisu moje, uzmem na sebe. To nije dobro ni za koga, a najmanje za one čije obaveze preuzimam.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Deca. Sposobnost da volim. Moje knjige.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Moje mnoge odluke su bile pogrešne, ali ne mogu da nađem nijednu naročito dramatičnu.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Zaprepasti me tuđ bezobrazluk i ne umem da odgovorim na pravi način u pravom trenutku.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Ne bih nikad opisivala čoveku koji ne vidi svoj spoljašnji izgled, jer sam uverena da mu to ne bi bilo potrebno: on bi umeo da me sagleda onakvu kakva sam iznutra.

Razumi želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Ne bih je prihvatila.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Neko mudar, nadam se, a to znači neko koji bi i umeo, i mogao, i hteo da dobro svoje zemlje stavi iznad svog ličnog dobra.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa jednom damom koja pripada književnoj istoriji: sa Margerit Jursenar.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Izdvajam Karla Gustava Junga: psiholog, psihijatar, naučnik, stvaralac koji je umeo da iskoristi na dobro čovečanstva svoje čudesne umne i duhovne moći.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Istorija sveta dokazuje da tome svetu nijedan politički projekat nije doneo niti može doneti sreću. Sreća sveta je san. Neostvariv.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za slike Milene Pavlović Barili.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Lekar koji piše knjige. Pisac koji leči ljude.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da i u starosti živim na Dorćolu kao što sam živela u mladosti.

Kako biste voleli da umrete?

- Ili za radnim stolom ili u snu.

Gde želite biti sahranjeni?

- Tamo gde leži i moja majka: u porodičnoj grobnici mog dede, Velislava Vulovića, na Novom groblju, Arkade 16, Beograd.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Želja mi je da me na onaj svet isprati muzika Stevana Mokranjca, ničiji govor.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Muzičkoj frazi Stevana Mokranjca koja se diže u nebo nad Beogradom i nestaje.