„Žuta osa“ tri decenije na putu vrhunskog kvaliteta

Preduzeće Flores osnovala je jedna od najuglednijih šumadijskih porodica u Srbiji od početka devetnaestog veka do danas ta činjenica najviše govori o kvalitetu njenih proizvoda, odnosu prema potrošačima i kooperantima, znači da nije nestala dobra srpska tradicija u kojoj ugled i čast nemaju cenu, a domaći tradicionalni proizvodi imaju prednost u odnosu na uvozne. To je deo 30 godina duge priče o proizvođaču najpoznatije domaće rakije žuta osa. A sve je počelo kada je pre 30 godina diplomirani inženjer poljoprivredne tehnologije Radiša Pljakić, čovek sa velikim iskustvom u proizvodnji hrane i pića, odlučio da napusti siguran, rukovodeći državni posao i na porodičnom imanju u selu Kamenica pored Kragujevca otvori zanatsku radnju za proizvodnju voćnih rakija i tako nastavi porodičnu tradiciju.

Porodica Pljakić poznata je u Šumadiji po preduzimljivim domaćinima još od 1803. godine, kada je osnovana prva porodična firma u oblasti prerade voća, proizvodnje vina i žestokih alkoholnih pića. Ta firma je nacionalizovana posle rata, ali su njeni tadašnji vlasnici govorili, a Radiša Pljakić zapamtio: svako oko sebe može da nađe i hranu i posao, ako nauči da koristi ono što priroda ima, i ako svoje znanje neprestano usavršava. Zato su znanje i najviša svetska tehnološka dostignuća u Floresu od početka jednako važni kao i brižljiv odnos prema prirodnim resursima Šumadije. U međuvremenu, firma je rasla i proizvodni pogoni podignuti su u obližnjem Divostinu, a poslednjih nekoliko godina, očevim stopama firmu vodi Radišin sin dipl. inženjer Miomir R. Pljakić. Razgovor za NIN sa Miomirom Pljakićem počinjemo pitanjem kako je protekla jubilarna godina, da li su rezultati na kraju tek protekle 2015. bili očekivani ili iznenađujući?

Godina koja je upravo ostala iza nas je po svim poslovnim pokazateljima i društvenoj odgovornosti nastavak uspešnog rada prethodnih dvadeset devet godina. Iako smo takve rezultate očekivali, uspeh u tridesetogodišnjem radu male porodične firme kakva je naša može samo da se poželi i on na neki način jeste pravo malo čudo kada se ima u vidu kroz šta je sve firma prošla u proteklim decenijama. Uprkos svim nedaćama i problemima sa kojima smo se susreli, uspeli smo radom, trudom, poštenjem, ozbiljnim odnosom prema svojim proizvodima i kupcima da sačuvamo svoje mesto na tržištu. Kada se pogleda unazad, moglo je da bude i daleko bolje, ali i mnogo gore. Za trideset godina je mnogo uspešnih firmi nestalo sa tržišta, mnogo toga je propalo i ugašeno, dok smo mi uspeli da opstanemo, očuvamo kvalitet proizvoda i odnos sa kupcima. Od nabavke sirovine do finalnog proizvoda, kvalitet je apsolutno pod našom kontrolom, odnosno kontrolom naše laboratorije.

U tom periodu bilo je raznih planova za proširenje proizvodnje, ali smo ipak odlučili da se zadržimo na onome što radimo najbolje - na proizvodnji alkoholnih pića. Planovi proširenja palete proizvoda su normalni za svaku privatnu firmu, ali prilike u kojima smo se u tim trenucima nalazili uvek su nas vraćale na početak, na najpoznatije proizvode koji su garantovali sigurnost. Iako su odluke da se držimo utabanih staza sprečile eksplozivno širenje, takođe su nas spasile mnogih, potencijalno katastrofalnih, poslovnih poteza. Takav odnos prema radu nam je omogućio da na tržištu preživimo punih trideset godina. Poslovno preživeti možda zvuči kao neadekvatna reč u ekonomski stabilnijim zemljama ili okolnostima, ali kada se uzme u obzir činjenica koliko ratova, sankcija i teških godina je bilo u tih trideset godina u Srbiji, preživeti uz pošteno poslovanje može da zvuči i kao pravi mali podvig. Da su vremena bila drugačija i razvoj firme bi verovatno bio intenzivniji, ali s obzirom na sve okolnosti ne mogu da budem nezadovoljan, drugim rečima - veoma sam zadovoljan.

Kupci iz inostranstva traže autentične proizvode, a šljivovica je svakako jedan od njih. Gde sve izvozite žutu osu, belu osu, srpsku lozu i ostale proizvode pod markom Flores?
Istina je da kupci iz inostranstva traže proizvode sa autentičnim poreklom, ali oni su takođe veoma zahtevni kada je kvalitet u pitanju. Mi smo sa proizvodom žuta osa osvojili veliki broj nagrada, od Brisela, preko Pariza do Moskve u Briselu je ova rakija proglašena za piće koje je obeležilo 20. vek. Među brojnim međunarodnim priznanjima, navešću samo neka - zlatna povelja Evropske komore za razvoj i doprinos evropske tehnologije, Oskar Evropskog instituta za promocije i razvoj nauke u Briselu za nova rešenja u oblasti proizvodnje alkoholnih pića, Zlatni orden za doprinos evropskoj civilizaciji, koji je Radiša Pljakić dobio u Briselu 2003. godine. Ovo poslednje priznanje je posebno važno jer pokazuje da Srbija može i treba svojim znanjem i proizvodima značajno da doprinese unapređenju zajedničkih evropskih vrednosti i da svojim autentičnim proizvodima obogati paletu evropskih proizvoda. Naš proizvod je zaštićen u 90 zemalja sveta, vizuelno i tehnološki, i prodaja u inostranstvu je zaista izuzetno dobra. Mi više od 20 godina, možda i jedini u Srbiji, pratimo nivo etil-karbamata to je supstanca koja je potencijalno štetna (kancerogena), a javlja se kao nusprodukt fermentacije u svim proizvodima koji nastaju fermentacijom, od jogurta, hleba i vina, a ima ga i u koštičavom voću. To uspevamo jer imamo laboratoriju koja je u svetskom vrhu po mogućnostima analiza naša laboratorija ima tri gasna hromatografa GC, od toga dva imaju maseni detektor GC-MS, četiri tečna hromatografa HPLC, atomski apsorpcioni spektrofotometar, FTIR i mnoge druge uređaje koji nam omogućavaju kontinuirano praćenje toka proizvodnje i kvaliteta od sirovine do gotovog proizvoda.



Da li ste, osim novih uređaja za laboratoriju, jubilarnu godinu u Floresu obeležili još nekim novitetima u opremi?

Da, tokom 2015. godine kupili smo novu liniju za flaširanje reč je o italijanskoj opremi kapaciteta 2.000 boca na sat, koja u sebi ima peračicu, punilicu, zatvaračicu. Mašina je stigla polovinom godine i uveliko je u funkciji, što će svakako doprineti da nastavimo trend da iz godine u godinu proizvodnja stabilno napreduje, da se nalazi stalno na visokom nivou jer to je jedini put opstanka na tržištu. Pred kraj godine stigao je još jedan gasni hromatograf za našu laboratoriju. Uvek idemo dalje, stalno se nešto zanavlja, važno je držati korak sa tehnologijom.

Vaše poslovanje u velikoj meri vezano je za inostranstvo, od uvoza opreme do izvoza proizvoda. Kako će se najnovija dešavanja u svetu odraziti na vaš rad?

Veliki deo proizvoda izvozimo i naša najznačajnija inostrana tržišta su SAD, Australija i evropske zemlje. Osim opšte ponude i potražnje, prinuđeni smo da pratimo i međunarodne odnose i dešavanja, s obzirom na to da svojim proizvodima pokrivamo toliko široku teritoriju, pa i krupna dešavanja značajno utiču na plasman naših proizvoda. Recimo, flaše za pića kupujemo u Češkoj, a nabavna cena flaša zavisi od mnogo faktora, od kojih je najznačajniji cena gasa, koji Česi dobijaju iz Rusije. Na taj način, međunarodni odnosi Rusije i Češke ozbiljno utiču na cenu i dostupnost flaša koje mi kupujemo i u koje pakujemo svoj proizvod da bismo ga plasirali na svetsko tržište. To su stvari na koje ne možemo da utičemo, ali koje utiču na nas i nama preostaje samo da se prilagodimo.

Na vaše poslovanje svakako utiču i kretanja u domaćoj poljoprivredi, jer sirovinu nabavljate od kooperanata iz Srbije?

Moram da primetim da je sve veći broj poljoprivrednika u Srbiji počeo da se bavi voćarstvom i smatram da je to veoma dobar potez. Veliki deo tih proizvoda se izvozi i mislim da će se sve više tržišta otvarati za naše voće. Mi smo uspeli da zadržimo sve svoje kooperante koji nas i dalje snabdevaju kvalitetnom sirovinom.

Ove godine je donet novi zakon o alkoholnim pićima u Srbiji. Jedan deo zakona odnosi se na kategorije i kvalitet pića i usaglašavanje sa evropskim pravilnikom, a drugi deo vraća u zakonske okvire delatnosti koje su bile prisutne do pre šest godina. Naime, dozvoljava se poljoprivrednim proizvođačima i gazdinstvima da rakiju koju sami proizvode prodaju registrovanim firmama, kao što je bilo i ranije. Sto godina unazad se vršio otkup rakije kroz ugovore i kooperantske odnose sa poljoprivrednim proizvođačima, a takvo stanje je jednim aktom bilo zabranjeno pre šest godina. Novim zakonom je ta odluka korigovana i smatram da je to veoma dobro, na prvom mestu za proizvođače. Na nas to nema uticaja, jer imamo sopstvenu proizvodnju i stabilne kooperantske odnose, ali je dobro za poljoprivrednike. Godinama i decenijama je rakija poljoprivrednicima predstavljala neki vid ušteđevine. Rakija se ne menja značajno tokom godina stajanja i određene količine rakije su uvek seljacima predstavljale fond za kojim su posezali kada ponestane novca. Za domaću rakiju je uvek postojalo tržište, lako se prodaje, cena se značajno ne menja i veoma je jednostavno prodati je. Kako će to biti sada, ne znam. Uvek kada se napravi neki nagli presek, nakon pet-šest godina mnogo toga se promeni i pitanje je kakvo će sada biti stanje na tom tržištu.

Neminovno pitanje za kraj razgovora: vaši dalji poslovni planovi?

U budućem periodu nemamo velikih planova za proširenje asortimana proizvoda. I dalje ćemo se držati proizvoda koji su poznati i visoko cenjeni na tržištu. U poslednjih šest-sedam godina veliki broj proizvođača je započeo proizvodnju rakija i vina i u prodaji je sada prisutan ogroman broj raznih proizvoda. Vreme će pokazati koji će od tih proizvoda opstati na tržištu, s obzirom na to da je u igri mnogo interesa. Na primer, sve velike trgovine traže određenu količinu novca da bi neki proizvod stavile na svoje rafove. NJihov cilj je da što pre zarade što više novca, tako da se u isto vreme u prodavnice stavlja ogroman broj raznih proizvoda. Neki od njih se jednostavno neće kupovati, stajaće na rafovima godinu dana, onda će se vraćati proizvođačima, pojaviće se problem naplate i mnogi drugi problemi. Takva poslovna politika je, najblaže rečeno, čudna. U jednom trenutku se u nekim trgovinskim lancima nalazilo oko šeststo različitih vrsta vina, što je previše za kupovnu moć koja se u Srbiji ne menja značajno i nije na posebno visokom nivou, tako da se očekuje gašenje mnogih firmi koje su ušle u proizvodnju. Zadržavanjem kvaliteta naših proizvoda uspeli smo da zadržimo svoje kupce koji nisu spremni da rizikuju, tim pre što je njihova kupovna moć ograničena. Oni su tokom godina stekli poverenje, znaju šta od naših proizvoda mogu da očekuju i ne žele da menjaju. U poslovnoj politici mi smo okrenuti na prvom mestu prema potrošačima i to je ono što nas drži na tržištu i što će biti naš dugoročni plan. Proširenje proizvodnje iziskivalo bi kredite, što nikada nije bio naš izbor razvoj smo bazirali isključivo na sopstvenim resursima. Nastavljamo putem kojim smo i krenuli: rad, poštenje, kvalitet i ne bojimo se budućnosti.