I Nova godina pre roka

Pre građana Srbije u novu 2016. godinu ušli su stanovnici Kiribata, Maršalskih ostrva, Samoa i Novog Zelanda. Ipak, kako nezvanično saznajemo, čak ni oni nisu prvi zakoračili u 2016. Prva osoba koja je, tri dana pre svih građana Srbije, ali i sveta, dočekala Novu godinu bio je premijer Srbije. On je ušao u 2016. tiho, na svom radnom mestu, u kabinetu Vlade, u noći između ponedeljka i utorka. Nije mogao da čeka 1. januar, kao i svi drugi, jer obaveze iz naredne godine, kao i reforme, ne mogu da čekaju. Nije pomoglo ni što je ova godina prestupna, pa će u 2016. premijer moći da radi 366 umesto 365 dana.

Prema premijerovim rečima, on je već počeo da oseća teret ove godine, jer je već deseti dan u njoj.
Verujte, 2016. nije nimalo laka i teret koji osećam zbog preuzetih obaveza za narednu godinu nije mali, požalio se premijer novinarima na prednovogodišnjoj konferenciji za medije, organizovanoj tri dana pre regularne novogodišnje konferencije za medije na koju su novinari navikli.

Ali, nije premijer od sorti koje kukaju, više je od onih koje zavijaju, jer mu zavijanje pojedinih medijskih slavina dobro ide. Predočio je on i pozitivne strane preranog ulaska u novu godinu.
Ranijim ulaskom u novu godinu, tri dana pre regularnog, isto toliko dana pre roka otvorićemo kompletno završen Koridor 10, kao i nekoliko novih deonica Koridora 11. Tri dana pre roka krenuće i vozovi brzom prugom od Beograda do Budimpešte, a sagradićemo i kule u Beogradu na vodi. Tri dana pre planiranog roka, svi građani će osetiti boljitak, objasnio je premijer i dodao kako se do sada niko nije bunio zbog njegovog preranog ulaska u novu godinu, osim Deda Mraza, kojeg nije mogao da čeka da počne sa deljenjem poklona, pa je to učinio sam.

Nemojte se plašiti ako čujete da vam neko usred noći silazi niz odžak ili kuca na prozor, ako živite u prizemlju. To sam ja sa paketićima punim nade, koje ću vam podeliti pre 1. januara jer posle zbog obaveza neću imati vremena. Prvog dana vaše, a četvrtog dana moje nove godine, ja ću već odbrojavati dane do ulaska u narednu, 2017. godinu, u koju ću najverovatnije ući i ranije nego što sam u ovu ušao. Uostalom, zašto bih se nazivao premijerom, ako baš ja ne bih premijerno ulazio u nove godine, našalio se malo premijer sa novinarima, sa kojima je već odavno na ti, a koji tvrde da ne vole da kleče, osim kada mu ne postavljaju nikakva pitanja na konferencijama za medije i kada bespogovorno ćute.

Doduše, bilo je tu i nekih novinara koji umeju i da postavljaju pitanja jer stvarno ne vole da kleče, te ga je neko od njih upitao da li će u 2016. konačno smeniti ministra Gašića, kako je i obećao.

Naravno da hoću, samo čekam da prođe ova dosadna magluština jer od nje ne mogu da ga pronađem kako bih ga smenio. Uostalom, i da ga ne nađem, ionako ćemo svi jednog dana umreti, pa zar je bitno kada će on i formalno biti smenjen, upitao je premijer novinare koji stvarno ne vole da kleče.

I tako, dok je premijer radno provodio januarske dane, većina građana Srbije se tek spremala da potroši preostale decembarske, znajući da postoji neko ko ih je već pokrio u njihovom pretprazničnom hvatanju krivina. A premijer je već planirao i dalje od toga i imao je naredbu za svoje saradnike.

Svim ministrima sam naredio da se 4. januara ranom zorom pojave u zgradi Vlade jer ću ja tada biti položajnik, pošto taj dan slavim Božić, zaključio je premijer na vanrednoj, prednovogodišnjoj sednici Vlade.