Teške teme na lak način

Pohvale na koricama često zagolicaju čitaoca. Nad naslovom romana I ovo će proći Milene Buskets piše: „Fransoaz Sagan dvadeset prvog veka“. Na šta prvo pomislite kada ugledate takav blurb? Dobar dan, tugo? Posle smrti majke, glavna junakinja Blanka odlučuje da se preseli u letnjikovac u Kadakesu, sa sinovima, prijateljima, dva bivša muža i jednim psom. U ovoj prozi lako se ređaju imena i na januarskom „Laguninom književnom klubu“ fino je primećeno kako u prvom trenutku nije sasvim lako razlučiti kada se govori o bivšem ljubavniku a kada o kućnom ljubimcu. Učesnici tribine, Marina Vulićević, novinarka Politike, Jovana Manić sa Studija B i Zoran Janković iz City magazina – govorili su, pored ostalog, o odnosu knjige Milene Buskets prema poetskom ili kako se teške teme razbijaju na lak način. Prvo poglavlje počinje sahranom, a drugo – seksom. Blanka se pita šta sa stvarima svoje majke: šta sa žaketom koji bi morao na hemijsko čišćenje. Prima saučešća, u priču ulaze epizodisti. Ponekad je to zanimljivo mesto da se zastane i razmisli o žanru: „Nevolja je, pomislim, što ispod, ili bolje rečeno iznad, tog lepog kubanskog dupeta postoji sjajan i superanalitičan um francuskog filozofa egzistencijaliste, koji nikad ne miruje i koji joj donekle komplikuje život“. Posle smrti i seksa, četvrta glava otvara se kao mali bedeker. „Jedan od najboljih načina da se otkriju tajni kuci rođenog grada, ne oni romantično tajnoviti, već zaista neverovatni, jeste da se zaljubiš u oženjenog muškarca.“ Pored sahrane i gomile kutija sa starim stvarima, ne zaboravljamo ni more, bazene, maslinjake i pocrnelog gradonačelnika Žoana. Milena Buskets postavlja najvažnije pitanje već u prvoj rečenici. Naratorka nam saopštava kako iz nekog čudnog razloga nikada nije sebe zamišljala s četrdeset godina. Sa dvadeset je razmišljala kakva će biti u tridesetoj (ljubav svog života i nešto dece). U šezdesetoj mesi unucima pitu s jabukama, a s osamdeset, „stara i oronula“, ljušti viski s prijateljicama. No, nestanak majke baca je baš u četrdesete. U razgovoru u Delfi kafeu, čiji je moderator bila Tanja Vučković, pomenuti su i junaci Vudija Alena i Ukradena lepota Bernarda Bertolučija. Na replike s velikog platna naišli smo i u romanu. Nakon što junakinja otpije velik gutljaj piva i kaže: „Uostalom, sutra je novi dan“, zapita se iz kog to beše filma. Mešavina Prohujalog s vihorom i E. T. Vanzemaljca.