Dugo ste čekali – počnite!

Sneg je pao, temperature su se spustile u duboki minus, odluka o izborima je objavljena, još samo da nekoga zaveju smetovi i predizborna kampanja može da počne.
Ono oko čega su se prethodnih meseci ispredale duhovite dosetke, postalo je realnost. Idemo na izbore. Vanredne. Iako je premijer tvrdio da moramo da sprovodimo reforme i da nemamo vremena za gubljenje, ipak se nekako tu našlo par meseci za jedne ničim izazvane izborčiće. Dobro, možda su malo izazvani onim zvižducima u Areni, ali otkud uopšte ideja nekome da ne voli premijera, pa da to još i javno iskazuje?!

Upravo ti malobrojni, koji ne razumeju značaj i veličinu poteza Aleksandra Vučića, koji ne žele da, kao i svi normalni građani, zaborave njegovu dalju i bližu prošlost, koji neće da mu oproste što na kraju faktički nije smenio Bratislava Gašića i koji svako malo traže dlaku u jajetu, pardon, u svakom njegovom neispunjenom obećanju, upravo su oni krivi što moramo da izgubimo 5-6 meseci, možda i celu godinu, na predizborni, izborni i postizborni proces.

Ipak, nije sve tako crno. Možda ćemo izgubiti malo vremena, ali ćemo dosta toga i dobiti. Umesto vlade kojom dominira jedna stranka koja ima apsolutno svu moć odlučivanja, velika je verovatnoća da ćemo dobiti nešto potpuno drugačije vladu kojom dominira jedna stranka koja ima apsolutno svu moć odlučivanja.

Doduše, tu ima više škola mišljenja. Prva, koju zastupaju premijer Vučić i Srpska napredna stranka, počiva na uverenju da apsolutna politička većina nije dovoljna i da je neophodna apsolutna društvena većina koja bi podržavala politiku vladajuće stranke. Sto odsto građana. Plus možda koji Bugarin, Rumun, Makedonac ili koji drugi komšija koji je, uprkos granica koje nas dele, obasjan moćnim reformama srpskog premijera i signalom TV Pinka.

Druga, koju zastupaju gore pomenuti džangrizavi kritizeri, bazira se na uverenju da moć vladajuće stranke treba štrpnuti tako da ona izgubi moć da sama formira vladu, te da vlada bude formirana u skladu sa uobičajenom srpskom tradicijom maratonskim pregovorima, uz neizbežno cenjkanje i preletanje tamo-amo.
Koji god scenario da se ostvari, ono na šta građani gladni rijalitija, a pomalo zasićeni desetim mesecom emitovanja Parova, mogu da očekuju jeste uzbudljiva predizborna kampanja. Počelo je žustro, u Beloj Crkvi, čak i pre zvanične najave izbora. Suzavac, guranje, ćelavi i nasilno raspoloženi momci nepoznatog porekla, te nejasno preuzimanje vlasti, nagovestili su uzbudljivu, vrelu zimu, uprkos minusu.

Ako ste među onima koji smatraju da će ionako slaba ekonomija zemlje trpeti zbog izbora, varate se. Proizvođači sendviča već zadovoljno trljaju ruke. Treba nahraniti sve one boto... pardon, internet-aktiviste stranaka, a ni of-lajn podršku, koja se voza autobusima od jednog do drugog stranačkog skupa, ne smeš ostaviti gladnu. BDP će skočiti za nekoliko procenata samo zahvaljujući sendvičima, a gde su svakome po flašica vode i jabuka? Vetar u leđa će, dakle, dobiti i poljoprivreda, a nije isključeno da ćemo, u okviru predizborne kampanje, imati priliku da vidimo svečano otvaranje fabrike sendviča. Prvi put u novijoj istoriji Srbije. BDP leti u nebo, a MMF nevera...