Muke s geografijom

Izraz „na Tajlandu“ četiri puta je ponovljen u tekstu: stara greška o kojoj sam svojevremeno već pisao, ali koja je očigledno neiskorenjiva. Tajland je kontinentalna zemlja jugoistočne Azije, i ako kažemo u Indiji, u Kini, u Laosu, u Vijetnamu i tako dalje, zašto onda stalno čujemo i čitamo „na Tajlandu“? Zato što ga, avaj, brkamo sa Tajvanom, koji je ostrvska država istočno od Kine, pa normalno kažemo na Tajvanu. Da zbrka bude još veća, u „Politici“ se 16. januara pojavila i jedna zanimljivost pod naslovom „Staklena cipela za zaljubljene, visoka 17 metara, uskoro u Tajvanu“. Ispod tog naslova tekst počinje rečima „Parovi na Tajvanu uskoro će moći da dodaju glamurozni detalj na svojim fotografijama sa venčanja...“ Ispravno je ovo drugo, kao što bismo rekli na Kipru, na Malti, na Kubi, na Islandu. Ako se država prostire na više ostrva, kao Japan ili Indonezija, predlog će ipak biti u (u Japanu, u Indoneziji). To važi i za Veliku Britaniju, pa i za Irsku, jer je ova druga do pre jednog veka bila deo Britanije, a ni danas joj ne pripada celo ostrvo. Čvor je, dakle, u (ne)znanju geografije. Kad je o Aziji reč, nismo ništa bolji od onih Amerikanaca koji su se uvek izvinjavali što slabo razlikuju „Jugoslovakiju“ od „Čehoslavije“, a i danas, kad im kažemo da smo iz Srbije, oni misle da je to neka vrlo hladna zemlja, jer brkaju Serbia i Siberia. Pre četrdesetak godina, jednom esejisti desilo se da umesto „rođenje u vitlejemskoj noći“ pod rukom nepažljivog slagača izađe „rođenje u vijetnamskoj noći“. Danas takav previd ne bi bio moguć, jer (valjda) znamo kako se zvao Isusov rodni grad. S druge strane, Vijetnam više nije aktuelan otkako se tamo završio rat. A treće i najvažnije – slagača više nema, nego svaki autor sam piše tekst na kompjuteru i šalje ga redakciji.