Francusko-nemačke lekcije za Srbiju

Foto Vesna Lalić

Francuzi i Nemci su bili neprijatelji pola milenijuma, od 16. do sredine 20. veka. Sukobi su dostigli kulminaciju baš u modernim vremenima, sa tri užasna rata - Francusko-pruskim, Prvim svetskim i Drugim svetskim. Danas, Nemačka i Francuska su najveće političke, ekonomske i vojne sile Evrope, ali i najveći prijatelji. Na njihovom savezništvu je stvorena i počiva Evropska unija, a prelomni događaj zbio se 22. januara 1963, kada su predsednik Šarl de Gol i kancelar Konrad Adenauer, u Jelisejskoj palati u Parizu, potpisali sporazum o prijateljstvu i strateškom savezništvu dveju zemalja.

Prošle sedmice obeleženi su 53. godišnjica Jelisejskog sporazuma i Dan francusko-nemačkog prijateljstva, i NIN je tim povodom razgovarao s ambasadorima Nemačke i Francuske u Srbiji Akselom Ditmanom i Kristin Moro.

Zajedničko iskustvo ove dve evropske sile može biti korisno za Srbiju zbog, pre svega, duboke potrebe našeg društva da se balkanska krvava ratna prošlost zameni pomirenjem i saradnjom.

Francuska i Nemačka su vekovima imale neprijateljski odnos, vraćale jedna drugoj milo za drago, svetile se i inatile. Bilo je potrebno mnogo hrabrosti sa obe strane da se taj krug nasilja prekine. Prvi važan korak je napravljen 1950. sa Šumanovom deklaracijom, kada je udaren temelj za prekid neprijateljstva dve zemlje i ujedno za stvaranje buduće Evropske unije, kaže ambasadorka Kristin Moro.

Kako objašnjava, mnogima u Francuskoj je na početku bilo veoma teško da prihvate ideju prijateljstva sa Nemačkom i Nemcima.
I ja lično poznajem ljude čiji su članovi porodica stradali u Drugom svetskom ratu i koji su imali negativne emocije prema Nemačkoj, međutim, oni su na intelektualnom nivou shvatali potrebu za drugačijim pristupom i postali su aktivni borci za pomirenje dve zemlje i dva naroda. Prvi koraci iz 1950-ih krunisani su Jelisejskim sporazumom, koji ima ogroman simbolički i praktični značaj, kaže Moro.

Aksel Ditman se slaže da je ovaj sporazum bio preloman za napredak u izgradnji EU. Jelisejski sporazum predstavlja pravu prekretnicu u razvoju nemačko-francuskih odnosa i EU u celini. Treba imati na umu da su se dotadašnji ratni neprijatelji samo 18 godina po završetku Drugog svetskog rata obavezali na prijateljstvo i sveobuhvatnu političku saradnju, kaže on.
Te 1963. dogovorene su neke stvari, kojih se Nemačka i Francuska drže i danas.

Dve vlade svake godine imaju zajedničke sednice, što je zasnovano na Jelisejskom sporazumu, takođe nemački kancelar i francuski predsednik se redovno sastaju, u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke sedi jedan francuski diplomata, i obrnuto... U samom procesu odlučivanja u EU, u mnogim slučajevima Nemačka i Francuska prvo pokušaju da se međusobno usaglase kako bi drugim partnerima predložile rešenja. To ne znači da se uvek i oko svega slažemo, ali obe strane uvek pokazuju dobru volju i posvećenost da nađu kompromis koji često bude osnov za stav Evropske unije, objašnjava Ditman.

Još važnije od međusobnih odnosa dveju vlada i političara, saradnja se odvija dubinski, od lokalnih samouprava, preko obrazovanja i nauke, do ekonomije. Veliki broj gradova i opština se pobratimio i te zajednice tesno sarađuju privredno i kulturno, posećuju se, razmenjuju iskustva. Osnovana je, takođe, i dvojezična TV stanica Arte.
Ambasadorka Moro posebno naglašava omladinsku saradnju.

Jedan od glavnih elemenata Jelisejskog sporazuma bila je Francusko-nemačka kancelarija za mlade, od koje je za ove 53 godine korist imalo više od osam miliona mladih ljudi. Takođe, 1999. osnovali smo Francusko-nemački univerzitet, u okviru kojeg sarađuje 185 fakulteta iz dve zemlje, studenti stalno putuju, nastava je dvojezična i na kraju dobiju diplomu u obe države. Trenutno u ovom programu učestvuje 6.300 studenata, a svake godine se izda 1.500 diploma. Osnovane su i zajedničke dvojezične gimnazije, navodi Moro.
Ambasador Ditman priznaje da svaki region ima svoje specifičnosti, ali veruje da nemačko-francuski primer može i te kako biti koristan za Zapadni Balkan.

Na primer, tu je generalni pristup, da se društvo otvoreno i iskreno suoči sa sopstvenom prošlošću, a onda da se posvetite zajedničkom radu sa drugom zemljom, da sarađujete, da zajedno rešavate zajedničke izazove. Ovde u regionu vidimo važne korake ka pomirenju. Recimo, to je Berlinski proces, koji je 2014. godine inicirala kancelarka Merkel, u okviru kojeg se svake godine lideri zemalja regiona susreću sa najvišim zvaničnicima iz EU i ugovaraju velike projekte, recimo u infrastrukturi. Ove godine će taj sastanak biti u Parizu. U okviru ove inicijative, a nalik na Francusko-nemačku kancelariju za mlade, premijeri Srbije i Albanije su predložili razmenu mladih iz dve zemlje. Pozitivan korak je bila i zajednička sednica vlada Srbije i BiH u Sarajevu. Naš posao je da pomažemo te inicijative i svakako ćemo to nastaviti da radimo, ističe Ditman.

Kristin Moro je takođe optimista. Kako kaže, kada društva izađu iz tako velikih sukoba, kao što su oni s prostora bivše Jugoslavije, ne možete očekivati da ljudi odmah budu posebno prijateljski naklonjeni. Tako je, uostalom, bilo i u Francuskoj posle Drugog svetskog rata, kada je građeno prijateljstvo s Nemačkom.

Potrebna je hrabrost da se načine prvi koraci, koji su uvek najteži, a onda, kada posle politike saradnja dobije svoju ljudsku dimenziju, stvari postaju lakše. Kada otkrijete ljudska bića s te druge strane, kada se lično uverite da je i ta strana imala svoje žrtve i stradanja, kada vidite da vas i pored svega vežu neka slična interesovanja i pogledi na svet, da recimo imate i profesionalne interese da sarađujete, postaje mnogo lakše stvarati bolju atmosferu. Tako je počela i EU. Krenuli smo od Zajednice za ugalj i čelik, od tehničke saradnje zasnovane na ekonomskom interesu, a onda smo otkrili i druge realnosti koje su dovele do izgradnje političke unije zajedničkih vrednosti, objašnjava Moro.

Ambasadori Francuske i Nemačke su saglasni da će problema i incidenata u saradnji sa zemljama u okruženju uvek biti, ali da su oni od minornog značaja ukoliko postoji posvećenost društava i odgovornost političkih lidera za drugačiju, bolju budućnost.