Bolji život i druge bajke

Foto Zoran Lončarević

Cinici bi rekli da je premijer Aleksandar Vučić upravo doživeo još jednu drastičnu transformaciju, po uzoru na onu kojom se iz radikalnog desničara konvertovao u naprednog evropejca, zasluživši time konačno dolazak na vlast.

Nakon što je, u ponedeljak u Kragujevcu održao besedu povodom Dana državnosti, Vučić je, naime, rekao da u predizbornoj kampanji svi nude laka rešenja, dok on ne priča bajke, već narodu nudi težak i marljiv rad.

Na stranu, sad, što izbori još nisu raspisani i što je upravo premijer obećao da u kampanji neće biti duže od deset dana i još se, tokom jednog od svakodnevnih skorašnjih otvaranja puteva i fabrika, unapred osupnuo na svaku eventualnu sumnju u moguću zloupotrebu državne funkcije u stranačke predizborne svrhe. Ključni problem je što papir pamti ono što neprestanom kampanjom napadani birači umeju da zaborave, pa je tako ostalo zabeleženo mnoštvo primera koji dokazuju da su Vučić i naprednjaci, baš kao i većina kolega im iz drugih stranaka, i te kako marljivi u nuđenju lakih rešenja i predizbornih bajki. I da, čak, umeju da budu maštovitiji u smišljanju čuda zahvaljujući kojima ćemo, uskoro, živeti bolje.

Toliko smo, zapravo, zatrpani pričama o elementima te bolje budućnosti, koja samo što nije, da se prošle sedmice, dok je premijer krštavao luksuzni kruzer u brodogradilištu Vahali u Sremskoj Mitrovici, niko nije setio da postavi dosta logično pitanje. A ono je moglo da glasi da li će neko slično plovilo proizvedeno marljivim rukama preostalih radnika sremskomitrovačkog brodogradilišta (iz koga je, kako rekoše u poverenju novinarima TV N1, krajem prošle godine njih pedesetak otpušteno) zaploviti kanalom Dunav Morava Vardar Egejsko more?! Onim čija je izrada bila u vrhu naprednjačkih obećanja uoči izbora 2012. na kojima su došli na vlast, i koji, ni nakon izrade studije o izvodljivosti, više niko ne pominje.

Beše to kampanja bremenita prilično konkretnim obećanjima za koje je lako bilo utvrditi da su, prečesto - ostala neispunjena. Zgurano je, tako, pod tepih tadašnje obećanje o istrazi navodne izborne krađe glasova na izborima 2012, istinu o Politici i Večernjim novostima nikad nismo saznali, kao što nije bilo ni obećanog ispitivanja 24 sporne privatizacije, osim kroz dreku u medijima. Zaklinjanje o ukidanju TV pretplate privremeno je delovalo ispunjeno, da bi se ispostavilo da je prebacivanje troškova poslovanja Javnog servisa na državni budžet bila samo prelazna faza ka traženju novog imena i novog iznosa starog nameta na budžet građana...

Jedna od važnijih tema u kampanji 2012. bila je ona o departizaciji kadrovske politike u javnim preduzećima. Četiri godine kasnije, i nakon vanrednih izbora 2014. u čijoj kampanji ta tema, vazda osetljiva za stranačke džepove, nije bila naročito istaknuta, evo nas na istom. Predlog novog zakona o javnim preduzećima trebalo bi da se na skupštinskoj agendi nađe krajem marta, a sva je prilika da bi, uprkos primedbama Agencije za borbu protiv korupcije, direktori postavljeni po stranačkoj liniji, poput Dušana Bajatovića, Nikole Petrovića, Milana Krkobabića, Aleksandra Obradovića i Zorana Drobnjaka, eventualne probleme mogli da reše zamrzavanjem stranačke funkcije.

O stranačkom zapošljavanju da ne govorimo svim onim primerima iz javnog sektora o kojima su mediji izveštavali valja dodati i značajan budući potencijal za zadovoljavanje potreba stranačkog članstva, koji se nazire u najavljenom jačanju snaga komunalne policije i uvođenju prinudnih upravnika u stambenim zgradama.

A možda je na zapošljavanje stranačkih kadrova premijer mislio kada se u ponedeljak pohvalio da je Vlada uspela da marljivim radom smanji nezaposlenost sa 26 na 18 odsto? Statistički podaci zaista potvrđuju zvaničnu verziju o smanjenju nezaposlenosti, ali je problem što se sa iskustvenim saznanjem običnih građana da je danas šansa za pronalaženje posla gotovo jednaka šansi za dobitak na lutriji, slažu i ocene Fiskalnog saveta o nepouzdanosti zvanične statistike zaposlenosti, zbog njihove potpune neusklađenosti sa drugim ekonomskim indikatorima koji se mere nešto pouzdanije.

Šta tek reći o obećanoj borbi protiv korupcije, jednom od ključnih naprednjačkih obećanja iz 2012, zadržanom i u sledećoj kampanji, iz 2014 - osim da je dobro poslužila, naročito kroz akciju hapšenja Miroslava Miškovića, za uzlet popularnosti Vučića i njegove stranke? U tom medijski atraktivnom slučaju, kao i u mnogim drugim hapšenjima, najčešće pripadnika bivšeg režima, nema ni naznake pravosnažne presude, ali se od proverenog metoda medijske hajke ipak ne odustaje - što je pokazala decembarska akcija Rezač, tokom koje je u jednom danu uhapšeno 79 osumnjičenih za korupciju u slučajevima starim i desetak godina. Ta akcija, inače, pominje se kao primer upotrebe borbe protiv korupcije u političke svrhe u izveštaju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, BIRN-a i Udruženja javnih tužilaca Srbije, predstavljenom početkom meseca, u kome se, ukratko, konstatuje da nije mnogo učinjeno u suzbijanju i prevenciji korupcije u Srbiji, iako su donosioci odluka mnogo obećavali prilikom usvajanja antikorupcijske strategije pre dve godine.

Sama izborna kampanja 2014, inače, protekla je u znaku daleko opštijih obećanja od one neiskusne iz 2012, a među njima su, prema analizi koju su radili dr Zoran Slavujević i dr Siniša Atlagić, daleko najbrojnije bile poruke koje su se odnosile na ekonomske i socijalne teme (74 posto), pa na borbu protiv korupcije i kriminala (15 posto) dok se svaka deseta poruka odnosila na politiku, obrazovanje i zdravstvo. Najviše se govorilo o velikim stranim investicijama (podaci o učinku su u grafici) i stvaranju novog privrednog ambijenta i reformama (što se svelo na donošenje Zakona o radu, naklonjenog krupnom kapitalu, i Zakona o planiranju i izgradnji, uz istovremeno odugovlačenje u beskraj ostalih nužnih mera, poput racionalizacije u javnom sektoru).

Najupečatljiviji debakl doživelo je čvrsto obećanje da penzije neće biti smanjivane, da bi se, već u prvoj godini mandata, poseglo upravo za tom reformskom bolnom merom. A da stvar bude tragikomičnija pobrinuli su se naprednjački koalicioni partneri iz penzionerske stranke, koji su se potrudili da objasne da su se sami penzioneri, zapravo, odrekli dela prihoda jer žele da pomognu oporavku države.

Nagrada za najuspešniju transformaciju verovatno bi mogla pripasti obećanjima vezanim za Beograd na vodi , koji je, na početku, tamo negde daleke 2012. nazivan investicijom vrednom 3,1 milijardu evra (arapskog novca) da bi 11. avgusta 2015. kompanija iz UAE u zajedničko preduzeće uplatila oko 22.000 evra i postala vlasnik 68 odsto zajedničkog preduzeća sa srpskom stranom, doplativši, mesec dana kasnije, još 20 miliona evra. Potom je, 14. oktobra, iz usta gradonačelnika Siniše Malog stigla zvanična najava revizije projekta, što ne bi trebalo da bude problem, s obzirom na to da, kako 18. decembra reče premijer, radovi teku devet dana pre roka...

Izvestan problem sa analizom ispunjenosti naprednjačkih izbornih obećanja predstavlja činjenica da je ta stranka, zapravo, u permanentnoj kampanji - uprkos, recimo, Vučićevoj garanciji iz 2014. da će zemlji obezbediti političku stabilnost, da bismo, posle isfabrikovanog državnog udara i gomile drugih stresova, za manje od dve godine došli do nepotrebnih prevremenih izbora.

Zato mnogo toga o istinitosti tvrdnje da najmoćniji čovek Srbije ne nudi bajke govore podaci sajta Istinomer za 2015, koji je, recimo, pratio sudbinu ključnog Vučićevog obećanja onog o dolasku boljeg života. Od aprila 2011, kada je, u vreme štrajka glađu Tomislava Nikolića, tvrdio da će nam bolje biti već nakon prvih šest meseci dolaska na vlast SNS, preko tvrdnji iz 2013, kada je, s funkcije prvog potpredsednika Vlade, obećavao mnogo bolju 2014, rok je nastavljao da se pomera... Krajem 2013. bolja budućnost najavljivana je za 2015, ali je to obećanje važilo samo do kraja marta 2015, kad je dolazak boljeg života planiran za dve godine. U maju 2015. izbio je talas optimizma - ili je već na pomolu bila odluka o vanrednim izborima - pa je značajniji boljitak najavljen za ovu, 2016. godinu...

Nije, međutim, sve tako crno: Vučić se, prema analizi Istinomera, pokazao kao dobar prognozer po pitanju toka evropskih integracija ili potpisivanja sporazuma sa MMF-om. Što onda zakerati zbog, recimo, neispunjenih obećanja o jeftinim stanovima, izvozu 10.000 fijata u Rusiju do kraja 2013, dovođenju strateškog partnera za najmanje 40 preduzeća, reformi političkog sistema...? Uskoro će izbori, uostalom, pa će građani imati prilike da kažu šta misle... i vlastima daju novi razlog da svako podsećanje na činjenice proglasi neprijateljskom delatnošću.