Parapolicijska formacija

Foto Emil Čonkić

Dva skorija slučaja koja su se završila brutalnim hapšenjem i nasilnom kontrolom od strane komunalne policije u Beogradu, specifična su po tome što su namerno inicirana od strane građana u vidu verbalnog i nenasilnog protesta. Radi se o hapšenju studenta koji namerno nije hteo da kupi voznu kartu i hapšenju profesora jedne srednje škole, koji nije želeo da pokaže svoju kartu revoltiran načinom kontrole.

Slučaj hapšenja profesora je interesantan i iz razloga jer je već postojao osnov za konflikt. A to je nepravilna procedura kontrole karata nametnuta od strane samih kontrolora. Naime, kontrolori su praktikovali kontrolu karata tako što su sprečavali polazak autobusa dok se kontrola ne završi. Ta čudna praksa je za posledicu imala kašnjenje putnika i pitanje je bilo vremena kada će se neko pobuniti.

Ružne slike sa gradskih ulica samo su još više umanjile već poljuljani ugled komunalne policije, a u medijima su se ređali negativni naslovi. Komunalna policija pretukla je čoveka zato što nije hteo da izađe iz autobusa. Komunalna policija tuče dedu na ulici jer je prodavao dulek. Komunalni policajci pretukli izbeglicu uličnog prodavca. Komunalna policija ne odustaje od primene sile. Jedinica za borbu protiv građana...

Stanje je uznemirujuće i traje nekoliko godina, što je i te kako alarm koji ukazuje na ozbiljan problem na relaciji komunalne policije i građana.
Pre šest godina, kada je bila i promocija rada komunalne, trebalo je da oni budu neka vrsta domaćeg bobija koji će doprineti kvalitetu života građana. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je dodatno naglasio da formiranje komunalne policije predstavlja veliko olakšanje za redovnu policiju jer ona nema dovoljno kapaciteta da se bavi komunalnim redom. A samo dve godine kasnije, građani su pokrenuli internet-peticiju, za ukidanje komunalne policije koja trenutno broji više od 17.000 potpisa. Kulminacija je bila ovih dana kada je zaštitnik građana Saša Janković dao javnu preporuku za razrešenje načelnika beogradske komunalne policije Nikole Ristića zbog postupanja prema novinarskim ekipama kada su bili sprečeni da obavljaju svoj zadatak tokom jedne od promocija Beograda na vodi. Tog dana bio je to jedan od 14 propusta koje su komunalci napravili za 30 minuta.
Tim povodom Bogoljub Milosavljević s Pravnog fakulteta Univerziteta Union upozorava: Komunalna policija ne sme postati vojska u rukama gradonačelnika.

Zaštitnik građana je još eksplicitniji kada kaže da smo mi uveli parapolicijsku formaciju, komunalnu policiju, i vrlo brzo joj dajemo velika ovlašćenja, a pokazalo se da nema kapaciteta da vlada ni prethodno datim ovlašćenjima. Janković naglašava da će zbog toga tražiti da se sa upotrebom fizičke sile zastane dok ne bude suštinske, a ne samo formalne spremnosti za upotrebu sile.

O komunalcima kao paravojsci već kolaju priče i primedbe, naročito opozicije, ali se treba prisetiti i tvrdnje nekadašnjeg visokog funkcionera Srpske napredne stranke Saše Mirkovića u otvorenom pismu premijeru Aleksandru Vučiću: Znam da imaš i privatnu vojsku, i privatnu policiju, i privatno tužilaštvo, i privatne sudove, ali svi oni funkcionišu po principu tajne organizacije zaveštane ćutanjem...

Uprkos brojnim incidentima, prekomernoj upotrebi sile, kao i pritužbama građana na rad beogradske komunalne policije, njeni pripadnici gotovo nikada nisu odgovarali. Još uvek izjava komunalnog policajca ima veću pravnu vrednost od izjave običnog građanina. Danas imamo situaciju da su pojedine zvanične izjave u suprotnosti sa onim što izjavljuju svedoci išto se vidi na videu ili fotografiji. Zvanična izjava koja ne odgovara stvarnom stanju značajno degradira ugled komunalne policije i stvara nepoverenje građana.

Time je smena Ristića važnija kako bi pokazala da svako ko ugrožava prava građana i postupa mimo ovlašćenja ne može da prođe nekažnjeno. Naročito u trenutku kada su novim zakonom najavljena šira ovlašćenja komunalaca, a da evidentne kontrole njihovog rada i dalje nema.

Umesto analize efekata rada komunalne policije, kako primećuju upućeni u rad komunalaca, naknadno se povećavaju njihova ovlašćenja. Planira se zapošljavanje novih komunalnih policajaca. Čak je predviđen povlašćen prijem za nekadašnje radnike policije i vojske, pri čemu se spominju priče da će otpušteni policajci sa dosijeima preći u komunalnu policiju. Štaviše, komunalni policajci mogu da rade i u civilu. Na sve to gradonačelnik Beograda Siniša Mali ističe da ove izmene teže ka tome da građani budu sigurniji, a grad uređeniji. Cinici bi rekli presipanje iz šupljeg u prazno.

S obzirom na pomenuti prelazak otpuštenih policajaca u komunalce i priče da se i u dosadašnjem sastavu komunalaca nalaze ljudi sumnjive prošlosti, NIN je upitao beogradsku komunalnu policiju da li među njima ima i onih koji su krivično odgovarali, i koliko njih? Kao, i koliko komunalnih policajaca je prošlo psiho-test za nošenje oružja? Iz Službe Komunalne policije su odgovorili da od osnivanja Komunalne policije do danas nijedan komunalni policajac nije krivično odgovarao. Bilo je komunalnih policajaca koji su rešenjem načelnika Gradske uprave udaljeni sa rada zbog toga što im je određen pritvor od strane drugih nadležnih organa zbog osnovane sumnje da su učinili krivično delo.



Što se tiče drugog pitanja, nijedan komunalni policajac nije prošao psiho-test za nošenje oružja, jer pripadnici Komunalne policije po zakonu koji propisuje grad Beograd, ne mogu na radu da nose vatreno oružje. Ako je tako, ostaje nejasno zašto je onda gradonačelnik Beograda Siniša Mali uoči zapošljavanja 1.000 novih komunalnih policajaca izjavio da su pod hitno pooštrili uslove konkursa. Ne samo da smo pooštrili način zapošljavanja, već će i ovih 311 komunalnih policajaca koji sada rade, proći reviziju, njihov rad ćemo detaljno ispitati i oceniti, a biće upućeni i na vanrednu psihološku procenu, najavio je gradonačelnik.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da je problem u tome što se pisci poslednjih izmena zakona o komunalnoj nisu potrudili da građanima objasne zašto je važno povećati broj komunalnih policajaca, legitimisati prekršioce ili ih privesti Prekršajnom sudu. U Beogradu trenutno radi 317, i traži se još 1.000 komunalnih policajaca.

Logično je postaviti pitanje da li građani Beograda treba da brinu zbog komunalnih problema jer povećanje broja komunalnih policajaca automatski ne znači, na primer, bolje odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, zaključuje Đorđević, posebno ističući da se komunalna policija ne bavi kriminalističkim istragama pa da obavlja svoje poslove u civilu. Kada je u pitanju upotreba sile, može li ona, recimo, da bude rešenje za poboljšanje kontrole karata u gradskom prevozu. Prema Zakonu o komunalnoj policiji, komunalni policajci mogu da upotrebe silu, i to fizičku snagu (borilačke veštine), službene palice (pendrek) i sredstva za vezivanje (lisice i slično).
Đorđević smatra da je ona poslednje rešenje, kada su sva ostala zakonska ovlašćenja iskorišćena. Sila veoma često ima kontraefekat: nered umesto reda.