Srbija rđava za ulaganje

Foto Đorđe Kojadinović

Sedam pitanja za sedmoricu ekonomista
1 U kojoj biste zemlji voleli da živite i zašto?
2 Da imate višak novca, u koju biste zemlju investirali?
3 Da imate biznis i da možete bez ikakvih prepreka da ga selite, iz koje biste zemlje otišli i u kojoj biste započeli posao?
4 Koja zemlja vam na dugi rok deluje najstabilnije, a koja je najbliža nekom obliku ekonomske krize?
5 Koja od zemalja ima najveće, a koja najmanje izglede da upadne u dužničku krizu?
6 U kojoj od zemalja građani mogu očekivati rast životnog standarda, a u kojoj je to malo verovatno?
7 Šta je, po vašem mišljenju, ključni problem svake od zemalja?

1 Izabrao bih zemlju E (Hrvatska). Uzmimo da odlučujem kao prosečni stanovnik ovih zemalja. Dohodak po stanovniku je najvažniji indikator, a uz njega stopa nezaposlenosti. Ako nemam neke dodatne podatke, visoki dohodak po stanovniku bi trebalo da ukazuje na stepen razvijenosti, a stopa nezaposlenosti, ukoliko je svejedno visoka, ukazuje na stanje krize. No, ako alternativne zemlje sa boljom stopom zaposlenosti ne mogu da ostvare visok nivo dohotka po stanovniku, to bi trebalo da znači da će taj jaz u dohocima ostati u dužem vremenskom periodu. Zato je zemlja sa višim dohotkom bolja za život od zemlje sa manjom stopom nezaposlenosti.

2 Investirao bih opet u zemlju E, iz istih razloga. Nivo stranog duga nije mali u praktično svim zemljama, a potencijalna stopa rasta bi mogla da bude visoka, bar kao i u drugim državama, jer je nezaposlenost gotovo svuda velika. Uz to, postoji suficit u platnom bilansu, što znači da ni strani, niti javni dug u stranom novcu ne bi trebalo da rastu i predstavljaju dodatni problem.

3 Za zemlju E sam se već odlučio, a ne izgleda mi dobro zemlja H (Srbija). Niska stopa rasta, visoki dugovi, visoka stopa nezaposlenosti i niski dohodak po stanovniku. Ako razmišljam, kao u svemu, kao prosečni investitor, zemlja H je, osim ako ne postoje neki drugi razlozi koji nisu pokriveni ovim indikatorima, veoma neprivlačna.

4 Zemlja G (Rumunija) deluje stabilno, po rastu, zaposlenosti i dugovima, dok zemlja H (Srbija) izgleda rđavo. Kod stabilnosti, stanje je važno, ali očekivanja privrednog rasta još više. Siromašnija zemlja sa boljim makrobilansima i perspektivama rasta je bolja od one koja ima rđave bilanse i nisku stopu rasta, a nije posebno bogata.

5 Po ovim podacima, zemlja D (Crna Gora) ima najveće izglede da upadne u dužničku krizu, jer su dugovi veliki, a platni bilans u dubokom deficitu. Većina drugih država ima neodržive dugove, ako se ceni po stopama rasta i deficitima u platnim bilansima. Zemlja G (Rumunija) nema, po ovim podacima, razloga da zapadne u krizu.

6 Odgovor na pitanje u kojoj od zemalja građani mogu očekivati rast životnog standarda, a u kojoj je to malo verovatno, vidi se iz podataka o očekivanom rastu kupovne moći i realnih plata.

7 Zemlje se dele na one čiji je ključni problem nezaposlenost i one u kojima visok dug, javni i spoljni, predstavlja prepreku bržem privrednom rastu, pogotovo ako je reč o siromašnijoj zemlji.