Ošamućeni Tribunal

Foto Dejan Briza

Vojislavu Šešelju je, izgleda, sudbina da se ništa u vezi s njim ne dešava na normalan i uobičajen način. Što zbog njegovog ponašanja što zbog odluka drugih. Ujdurma sa njegovim puštanjem, bolje reći izbacivanjem iz Haga i zahtevom ovog tribunala da ga Srbija vrati u holandski pritvor baš u jeku izborne kampanje, samo je nastavak jedne farsične predstave sa mnogo aktera.

Haški tribunal saopštio je sredinom februara da će 31. marta izreći presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju. U odluci, koju je potpisao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, vlastima Srbije nalaže se da preduzmu sve neophodne mere da obezbede prisustvo optuženog izricanju presude.

Istovremeno, Tribunal je ponovo pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i u Hag izruče Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jovu Ostojića, koji su još 2012. godine optuženi da su zastrašivali, ucenjivali i nudili mito dvojici svedoka Tužilaštva u procesu protiv optuženika za ratne zločine Vojislava Šešelja. Optužnica protiv troje radikala podignuta je još 30. oktobra 2012, a sud u Hagu objavio ju je tek 1. decembra 2015. uz obrazloženje da to čini zato što zvanični Beograd nije optužene uhapsio, iako je Tribunalov nalog za hapšenje dobio u januaru prošle godine.

Zbog nesaradnje u ovom predmetu, Tribunal je u oktobru prošle godine Srbiju prijavio Savetu bezbednosti UN.
Prepucavanja tipa kakvi su vaši planovi, da razmišljate još godinu dana... (sudija Alfon Ori), ili Zdravko Tolimir je preminuo u Hagu, a još nisam dobio obrazloženje zašto nije pušten na slobodu (Aleksandar Vučić), pokazuju, bar iz ugla zvaničnog Beograda, da je kredibilitet Haškog tribunala prilično narušen.

Šta je u stvari za Srbiju prioritet pojasnio je Rasim LJajić, čelnik Kancelarije za saradnju sa Hagom: Da očuvamo ukupnu stabilnost u zemlji i društvu. Kad imate izbornu kampanju, ako vi izlazite sa takvim zahtevom ovo je prvi put da se tako nešto dešava, nikad se nešto slično nije dogodilo - naravno da mi moramo da vodimo računa o ukupnim interesima zemlje, ne samo da posmatramo jednosmerno našu saradnju sa Tribunalom, kazao je LJajić.

Farsa je krenula sa oslobođenjem Šešelj iz Haga, koje je, u najmanju ruku, obilovalo čudnim momentima: odsustvo direktno ukazanih uslova takvog oslobađanja, odsustvo saglasnosti samog oslobođenog, odsustvo ne samo traženja mišljenja tužilaštva već i bilo kakve izjave tužilaštva o tom pitanju, potpuno ignorisanje garancija koje je dala Srbija (Srbija se saglasila da prihvati Šešelja, samo u tom slučaju da se on saglasi sa uslovima koje je postavilo sudsko veće što nije bilo učinjeno)

Tako sa jedne strane imamo nejasne motive Haškog tribunala da na ekspresan i bizaran način ekspeduje Šešelja za Srbiju, a s druge strane samo tumačenje obaveze saradnje sa ovim ad-hok tribunalom.
Član 29. Statuta MKSJ naslovljen Saradnja i pravosudna pomoć ne nalaže obavezu Srbiji da izvršava sve naredbe po prvom zahtevu Tribunala. Iskusni poznavaoci međunarodnog prava, a naročito rada Haškog tribunala, ističu da države ne mogu izbeći dužnost da razmotre zahteve koji su im upućeni, ali, ishod tog razmatranja ne može biti unapred rešen zahtevom Tribunala. Strogo formalno, Srbija saradnju obavlja, postupa po zahtevu Tribunala, razmatra ga i obaveštava Tribunal o tome...

Pravnici, poput advokata Zdenka Tomanovića, smatraju da Vlada Srbije ne treba da izruči Šešelja ako veruje da odluka Tribunala ugrožava stabilnost zemlje: Pravno uporište za takvu odluku naći će u Povelji UN, kao i u mnogobrojnim konvencijama. Postoje situacije kada je državama dozvoljeno da ne ispune međunarodne obaveze i da prekrše međunarodno pravo.


Foto Tanjug/Sava Radovanović

Ovaj advokat ističe i drugi pravni razlog da se Šešelj ne izruči Hagu: Norme koje regulišu ljudska prava imaju veću pravnu važnost od obaveze prema Tribunalu. Ne može se slati čovek pred sud koji 12 godina poništava zagarantovana prava. Uostalom, pustili su ga iz humanitarnih razloga. Je li on u međuvremenu ozdravio, pa ga sad hoće natrag?

Naravno, za političare je sve politika, pa su u Beogradu još prilikom iznenadnog dolaska Šešelja, u novembru 2014. godine, gest Haga protumačili kao destabilizaciju Vlade.
Međutim, prema nekim analizama, to bi pre mogla biti nenamerna posledica, nego cilj. Uostalom, i majstor sarkazma, kakav je Vojislav Šešelj, sa agresivnim i narcističkim stilom ponašanja, po povratku iz Haga se pretvorio u bledu senku junaka iz haške sudnice. Ispada da je ovaj politički šoumen mnogo efektniji u Hagu nego na slobodi, gde se pokazao potrošen i anahron.

Biće da se đavo ipak krije u detaljima jer, ako se malo zagrebe po površini ove pravosudne ujdurme, oslobađanje Šešelja skoro da se nameće kao rešavanje sopstvenih ciljeva, kako to vidi Aleksandar Mezjajev, moskovski profesor međunarodnog prava. Slažući pravu igru oko datuma vezanih za obraćanje predsednika Tribunala Teodora Merona Savetu bezbednosti UN i onih za donošenje odluke o puštanju Šešelja iz Haga i njihovo obelodanjivanje, jasno se nameće cilj produžetka punomoćja sudijama za najmanje tri godine, iako je do tada uobičajen rok bio na šest meseci, maksimalno na godinu dana. Kada se dobilo što se htelo, onda se Šešelj traži nazad.

Treba imati u vidu da je prema istraživanju Stjuarta Forda, docenta na Pravnom fakultetu DŽon Maršal u Čikagu, za period od 1993. do 2015. godine, MKSJ bio najskuplji međunarodni krivični sud u istoriji i potrošio oko 2,3 milijarde dolara. Ne čudi što sudije po svaku cenu žele da produže svoj angažman u ovom sudu, pa samim tim i neke procese koji im to omogućuju (Stanišić, Simatović, Šešelj...).

Krivično delo za koje je optužen Vojislav Šešelj danas skoro svakodnevno možemo čuti iz usta nekih američkih predsedničkih kandidata. Dok Donald Tramp ne vidi ništa loše u torturi davljenjem ratnih zarobljenika (waterboarding), što je, u stvari, ratni zločin, Ted Kruz namerava da Bliski istok zaspe tepih-bombama. I predsednik Barak Obama je odustao od gonjenja zbog torture u Gvantanamu, iako je rekao da je to zločin.

Nedoslednost MKSJ je očigledna i po pitanju troje optuženih radikala. Sudije koje su nezadovoljne odgovorom Srbije trebalo bi da imaju u vidu da sve do danas Francuska nije ispunila zahtev MKSJ o hapšenju bivše portparolke haškog tužilaštva Florens Artman. I zašto sve do sada sudije ne savetuju predsedniku MKSJ da optuži Francusku pred SB UN? Slučaj njenog nepoštovanja Tribunala je mnogo ozbiljniji, jer je bila službenik ove međunarodne institucije, što bi, metaforički, bilo adekvatno policajcu koji je postao lopov. Jednostavno, kada je prestala da prima veliku platu, Hag za nju više nije bio autoritet.

Za sada je drakonske kazne Tribunala iskusilo nekoliko hrvatskih novinara, što zatvorom, što novčanim kaznama od 15.000 do 20.000 evra.
Haški tribunal tek čeka kompromitacija kada pravni eksperti počnu da analiziraju nedavnu odluku vrhovnog suda Velike Britanije. Kako prenosi londonski Gardijan, pet sudija ove najviše sudske instance jednoglasno je utvrdilo da se pravni institut udruženog zločinačkog poduhvata već trideset godina pogrešno tumačio i koristio. U pojednostavljenom tumačenju, greška je u automatskoj osudi pojedinca koji je doveden u vezu sa licima koja su počinila zločin, bez obzira na to što nije utvrđena i njihova namera da počine takvo delo.

Poznato je da je Hag glavne pravne mehanizme crpeo iz anglosaksonskog prava, pa i udruženi zločinački poduhvat. Ovo se pravilo tiče i Vojislava Šešelja u optužnici protiv Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića, čije suđenje se, posle obaranja prvostepene oslobađajuće presude, ponavlja.
U Hagu je, inače, ovaj instrument predstavljao otvoreni kovčeg iz koga je svako uzimao ono što mu treba, kako bi kreirao nečiju objektivnu odgovornost. Stvaranjem takve prakse stvara se i pretnja da se krivična odgovornost pretvori u metafizičku odgovornost koja, po rečima dr Gorana Đorđevića iz Niša, seže do Dostojevskog, prema kome smo svi krivi za sve.

Onda ne čudi što se Aleksandar Vučić ne obazire mnogo na pretnje Haga. Ionako mu Šešelj dođe kao lav bez zuba. A niti bi dobio neku nagradu da ga izruči, niti bi izazvao neke oštre sankcije za neizručenje.
Uostalom, kada prođu izbori i pozicija svih aktera u ovoj priči biće drugačija.