Osluškivanje zvukova života

Foto Milorad Milanković

Blic fondacija pokrenula je veliku humanitarnu akciju da se svim porodilištima u Srbiji obezbede aparati za skrining sluha kod novorođenčadi. Pokrovitelj akcije je Ministarstvo zdravlja, a medijski partner je RTS. Uređaje za skrining sluha poseduje svega nekoliko porodilišta od ukupno 56, koliko ih ima u Srbiji, a Blic fondacija je do sada nabavila dva. Prvi je poklonjen porodilištu Kliničkog centra u Nišu, a drugi, u ponedeljak, porodilištu u Valjevu. Čak i u Beogradu ovakav aparat ima samo jedno od šest porodilišta, a zbog nedostatka ovih uređaja oštećenje sluha kod dece se kasno otkrije i posledice budu znatno veće nego kad bi se gluvoća otkrila odmah po rođenju. O tome govori primer Tamare Tešić iz Valjeva. NJeni roditelji su, kada je Tamara imala četiri meseca, primetili da Tamara ne reaguje na svaki zvuk kao ostala deca. Obilazili su pedijatre i ušne lekare i, kako kažu, izgubili su mnogo vremena jer su ih lekari uveravali da to nije ništa i da budu strpljivi jer toliko dece kasno progovori. Tek je u Beogradu otkriveno u čemu je problem.

Lekar s Instituta za majku i dete bukvalno je posle pet minuta pregleda dao dijagnozu. Tamara je imala skoro 20 meseci kada je kategorisana kao gluvo dete, pričaju njeni roditelji.
Tamari je zbog totalnog oštećenja sluha ugrađen kohlearni implant, ali tek kada je imala dve i po godine. Slučaj Danijela Tornjanskog iz Kikinde je još ekstremniji jer mu je nagluvost otkrivena tek kada je imao osam godina.
Danijel je kao dete slabo pričao. Vodili smo ga kod logopeda, ali to nije mnogo pomoglo. Bila sam očajna kad je pošao u školu i kad je učiteljica rekla da ne sluša ono što ona govori. Meni nije znao da kaže šta treba da uradi za domaći, pa sam morala da zovem druge roditelje. Bila sam razočarana, tužna, bilo me je čak sramota. Nisam znala šta da radim. Pokušavala sam da mu kažem da bude pažljiviji. Međutim, primetili smo da jako pojačava ton na televizoru i posumnjali da ne čuje dobro. Kada su nam lekari to potvrdili i rekli da oštećenje ima na oba uha, s time da je na levom veće, bilo nam je jasno da on nije dobro čuo ni nas ni učiteljicu. Jasno nam je bilo i zbog čega preglasno sluša muziku. NJemu više ništa nismo zamerili, a naš očaj je narastao kao plima, jer Danijel ima i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, priča Danijelova majka Danijela.
Prema rečima neonatologa valjevske bolnice dr Marije Mladenović, pregled sluha kod novorođenčeta preduslov je da se spreče komplikacije i da se detetu pravovremeno obezbedi lečenje.

Potpuno je netačno da pažljivi roditelji mogu da utvrde da li dete čuje ili ne, i to često dovodi do velikog kašnjenja u postavljanju dijagnoze. Deca koja ne čuju ili slabije čuju pokušavaju na svaki način da to kompenzuju, pa ovaj nedostatak može dugo ostati neprepoznat. Takođe, velika je zabluda da za utvrđivanje gluvoće i lečenje ima vremena. Oštećenje sluha treba aktivno tražiti kako bi se što pre intervenisalo slušnim aparatom i radom na razvoju govora, što ovoj deci omogućuje normalan razvoj, obrazovanje i život. Nabavka aparata za skrining sluha novorođenčadi to može omogućiti, kaže dr Mladenović.

Akcija Blic fondacije traje od 4. marta do 30. aprila ove godine, kada će sav prihod od humanitarnog broja 2552 i sve uplate na tekuće račune Blic fondacije biti iskorišćeni za kupovinu aparata za skrining sluha kod beba.