Ministar u padežu

Čitateljka Zoranka K. šalje mi oglas za svečani koncert u Srpskom narodnom pozorištu na kome su pevali „solisti ansambla Aleksandrova, Bolšoj (sic!) teatra i ’Kozaka Rusije’“. Tako pišu u Novom Sadu, gradu Matice srpske, čiji Pravopis, u članu 199a, jasno kaže da je Boljšoj (što, valjda svi znamo, znači ’veliki’) promenljivi atribut, dakle Boljšoj teatar, Boljšog teatra, Boljšom teatru. Prošlog meseca u Beogradu je bio ruski ministar spoljnih poslova, pa se u medijima mnogo puta ponavljala sintagma susret (sastanak, razgovori) s Lavrovom. Da li je to ispravan oblik, pita čitalac Saša Vračar, ili je bolje „s Lavrovim“? Ruska prezimena na -ov, -ev, -in imaju iste nastavke kao naši prisvojni pridevi, što po postanku i jesu, i u ruskom imaju pridevski instrumental na „im“. Takvo poreklo najbolje se vidi kod prezimena izvedenih iz muških imena koja i mi imamo, kao već pomenuti Aleksandrov, kao Petrov ili Ivanov. Mnogo je više, ipak, takvih prezimena kao Šolohov, Gorbačov, Brežnjev, Katajev, Putin, Konuzin, Čepurin, za koja samo stručnjaci (možda) znaju od koje su osnove izvedena, pa ih ne osećamo kao prideve. Dodajmo tome da u ruskom pridevski instrumental imaju i prezimena na ‑in, dakle ne samo „s Lavrovim“, „s Ivanovim“ nego i „s Puškinim“, „s Putinim“, „s Gagarinim“, što mi sigurno ne bismo rekli. S obzirom na to, bolje je sva ruska prezimena menjati kao imenice, sa instrumentalom na „om“: sastanak s Lavrovom. Isti čitalac potpuno je u pravu kad kaže da je pogrešan u Beogradu uobičajeni naziv „LJermontova ulica“. Slično tome, u „Gradu nauke“ u Šapcu postoji „Mendeljejeva ulica“. Pesnik se nije zvao LJermont, niti hemičar Mendeljej. Bez obzira na poreklo, prezime je imenica, pa kad od njega zatreba prisvojni pridev, nastavak se mora dodati još jednom: LJermontovljeva ulica, Mendeljejevljeva ulica. A ako vam to zvuči preglomazno, možete upotrebiti genitiv na drugom mestu: Ulica (Mihaila) LJermontova, Ulica (Dmitrija) Mendeljejeva.