19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Sukob li je, igra li je, šta li je, tek, evo ga opet: Tomislav Nikolić ponovo najavljuje predsedničku kandidaturu, a Aleksandar Vučić odbija da se o njoj izjasni. Nikolićev sin ostao je bez funkcije predsednika Izvršnog odbora, a kad je video da za njega nije bilo mesta ni u povećanom sastavu (sa 30 na 42 člana) Predsedništva, besno je napustio salu u kojoj je održana Skupština SNS
I ne samo sin Nikolić: uvid u spisak imena članova novog sastava stranačkih organa mnoge poznavaoce naprednjačke elite naveo je na ocenu o čišćenju Nikolićevih kadrova u rukovodstvu vladajuće partije.
Pa onda otac Nikolić upozorava da ne sme da postoji jaka ličnost od čije će strukture zavisiti kako će da se vodi država jer bi to bila diktatura. Poziva i da se utvrdi istina o noćnom rušenju u Savamali i ocenjuje da svako ima pravo da iskaže nezadovoljstvo. Analitičar Dragomir Anđelković, uvek dobrodošao gost medija zatvorenih za glasove kritike prema Vučiću, tvrdi da Nikolić zna da mu je rejting bedan, pa pokušava da rovari unutar SNS, te da kamči sažaljenje javnosti kako bi izvukao od Vučića podršku. Pa još: Toma je spreman da (in)direktno preti, tvrdi Anđelković, ali zaključuje i da je tome došao kraj i da je lukavost gospodara Tome već po sto puta viđena
Da li je zaista došao kraj saradnji Vučića i Nikolića, najzaslužnijeg za dolazak naprednjaka na vlast? Može li se očekivati da u subotu 11. juna, nakon što virne kroz prozor zgrade Predsedništva i uveri se u brojnost novog protestnog skupa zbog divljanja u Savamali, Nikolić prelomi i otvoreno podrži građane koji su se ohrabrili da svoje nezadovoljstvo sa društvenih mreža preliju u realan život, na ulicu?
Ili je u toku samo još jedna prijateljska razmena poruka koja će se primiriti ponovnim izborom Radomira Nikolića na funkciju gradonačelnika Kragujevca? Pa bi se, tako, ceo slučaj mogao uklopiti u pravilo samo jedna funkcija, bilo stranačka, bilo državna, promovisano na subotnjoj Skupštini SNS koje, doduše, ne važi za samog Vučića i Jorgovanku Tabaković (i dalje zamenica predsednika stranke, iako obavlja i važnu funkciju guvernerke Narodne banke). I ne samo za njih, već, izgleda, ne važi ni za novoizabranog potpredsednika Miloša Vučevića, za koga se očekuje da će i dalje biti na čelu Novog Sada.
Šta se, zapravo, može zaključiti iz činjenice da su dosadašnji potpredsednici stranke - Nikola Selaković, Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Goran Knežević, Igor Mirović i Bratislav Gašić ostali bez tih visokih stranačkih pozicija, ustupivši mesto mladim nadama u liku Milenka Jovanova iz Kikinde, pomenutog Vučevića, Marka Đurića iz Beograda i Marije Obradović iz Kraljeva? I sve to uz ne baš uobičajeno rešenje sa dva prazna mesta koja bi tek trebalo zaslužiti.
Čistka Tominih kadrova - bio bi to odličan novinski naslov, ali, prema mišljenju Cvijetina Milivojevića, direktora agencije Pragma, ne i osnovan jer je čistka manje-više već odrađena, a počela je Nikolićevim podnošenjem ostavke na funkciju predsednika stranke, čime je, bez borbe, predao moć.
Jednu garnituru stranačkih operativaca zamenila je druga garnitura stranačkih operativaca, kaže Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka. U rotaciji kadrova i raspodeli jednih na partijske, a drugih na funkcije u vlasti, Cvetićanin vidi veštu diversifikaciju moći, kako ona ne bi suviše dugo bila u nečijim rukama i ne bi se pojavio drugi ili treći čovek. Kao u sportu Vučić jedne drži na klupi, jedne u rezervi, jedne u svlačionici, jedne na terenu. Princip je da nikome nije zagarantovano mesto, čime se na ljude vrši pritisak da se trude, kaže sagovornik NIN-a. S obzirom na tajming pre formiranja vlade trenutno su najviše pritisnuti bivši potpredsednici koji će dodatno morati da potvrde lojalnost, ako žele da uđu u izvršnu vlast.
I Milivojević govori o prženju bivših potpredsednika do formiranja vlade i posebno ističe činjenicu da su oni, mahom, Vučićevi lični prijatelji tako da smena pokazuje da nije važan lični odnos, što je dobro za ambicije članova stranke. Sa stanovišta jačanja Vučićeve vlasti, kaže Milivojević, cela operacija fantastično je odrađena i dokazuje ono što se stalno tvrdilo da najznačajnije odluke Vučić donosi sam. I da, pritom, često šokira najbliže saradnike.
Da li su, ovom prilikom, šokirani Nikolići otac i sin? Smena Radomira Nikolića, mogla bi, u simboličkom smislu, da znači da je odsviran kraj, kaže Milivojević, ali ipak insistira na tvrdnji da je sukob bespotrebna reč kad se govori o odnosu Vučića i Nikolića, jer Vučić od momenta kad je postao prvi potpredsednik vlade i preuzeo kontrolu nad službama bezbednosti, tretira Nikolića kao najvažniju sporednu stvar na svetu. Nikolićeva sudbina je u Vučićevim rukama, tvrdi ovaj sagovornik, i daljom pričom kao prepričava (pra)stari hit: Mi smo, eto, blizu kraja/jedan korak do očaja/ čuvaj malo nade za nas/ nemoj, srećo, nemoj danas.
Milivojević, naime, veruje da će se aktuelni predsednik Srbije peći do ranog proleća, kada će Vučić pokazati šta je odlučio da li će ga podržati, ili će se sam kandidovati, ili će odlučiti da promeni Ustav, kako bi se predsednik birao u parlamentu. A tada bi, kaže Milivojević Vučić mogao šale radi da ga podrži.
Ima li Nikolić neki manevarski prostor? Ključne prilike je propustio, veruje Milivojević i u njih ubraja formiranje stranke (sad bi ga to dovelo u tragikomičnu poziciju između Vučića s, jedne i Vojislava Šešelja, s druge strane) ili povratak sopstvenoj politici iz 2012. Sada bi mogao da napravi medijski spektal tako što bi postao oštra opozicija po pitanju Rusije i Kosova, što bi ga bacilo u žižu interesovanja javnosti. Sudeći po dosadašnjem ponašanju, teško da se može očekivati ta vrsta hrabrosti, ali nikad se ne zna, kaže Milivojević.
Teško je govoriti i o smeni Radomira Nikolića i o odnosu Vučića i Tomislava Nikolića bez informacija koje znaju samo najbliži pouzdanici samih aktera, upozorava Cvetićanin. On, ipak, postavlja pitanje kolika je, uopšte, bila moć Radomira Nikolića u striktno hijerarhijski uređenoj partiji, koju upoređuje sa efikasnom vojskom u kojoj lider određuje strategiju, a potpredsednici imaju operativna zaduženja i ne gubi se mnogo vremena na definisanje odluka.
A kad je reč o odluci o Nikolićevoj predsedničkoj kandidaturi, Cvetićanin misli da je Vučić još nije doneo, jer čeka kakva će biti spoljnopolitička situacija, na šta bi presudno trebalo da utiču dva događaja eventualni bregzit i američki predsednički izbori u novembru. U ovom momentu, kaže sagovornik NIN-a, za Vučića nije važno da se izjasni i ne može se reći da je isključena mogućnost da Nikolić bude kandidat SNS. Utisak je da su još potrebni jedan drugom, kaže Cvetićanin i podseća da se u javnosti nikad nisu čuli disonantni tonovi između njih dvojice, već samo između nižih hijerarhijskih nivoa. Za sada su, veruje, sve pozicije otvorene. I tako bi moglo da bude još pola godine, kad se može očekivati početak rešavanja enigme oko predsedničkog kandidata vladajuće stranke.
I ne samo sin Nikolić: uvid u spisak imena članova novog sastava stranačkih organa mnoge poznavaoce naprednjačke elite naveo je na ocenu o čišćenju Nikolićevih kadrova u rukovodstvu vladajuće partije.
Pa onda otac Nikolić upozorava da ne sme da postoji jaka ličnost od čije će strukture zavisiti kako će da se vodi država jer bi to bila diktatura. Poziva i da se utvrdi istina o noćnom rušenju u Savamali i ocenjuje da svako ima pravo da iskaže nezadovoljstvo. Analitičar Dragomir Anđelković, uvek dobrodošao gost medija zatvorenih za glasove kritike prema Vučiću, tvrdi da Nikolić zna da mu je rejting bedan, pa pokušava da rovari unutar SNS, te da kamči sažaljenje javnosti kako bi izvukao od Vučića podršku. Pa još: Toma je spreman da (in)direktno preti, tvrdi Anđelković, ali zaključuje i da je tome došao kraj i da je lukavost gospodara Tome već po sto puta viđena
Da li je zaista došao kraj saradnji Vučića i Nikolića, najzaslužnijeg za dolazak naprednjaka na vlast? Može li se očekivati da u subotu 11. juna, nakon što virne kroz prozor zgrade Predsedništva i uveri se u brojnost novog protestnog skupa zbog divljanja u Savamali, Nikolić prelomi i otvoreno podrži građane koji su se ohrabrili da svoje nezadovoljstvo sa društvenih mreža preliju u realan život, na ulicu?
Ili je u toku samo još jedna prijateljska razmena poruka koja će se primiriti ponovnim izborom Radomira Nikolića na funkciju gradonačelnika Kragujevca? Pa bi se, tako, ceo slučaj mogao uklopiti u pravilo samo jedna funkcija, bilo stranačka, bilo državna, promovisano na subotnjoj Skupštini SNS koje, doduše, ne važi za samog Vučića i Jorgovanku Tabaković (i dalje zamenica predsednika stranke, iako obavlja i važnu funkciju guvernerke Narodne banke). I ne samo za njih, već, izgleda, ne važi ni za novoizabranog potpredsednika Miloša Vučevića, za koga se očekuje da će i dalje biti na čelu Novog Sada.
Šta se, zapravo, može zaključiti iz činjenice da su dosadašnji potpredsednici stranke - Nikola Selaković, Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Goran Knežević, Igor Mirović i Bratislav Gašić ostali bez tih visokih stranačkih pozicija, ustupivši mesto mladim nadama u liku Milenka Jovanova iz Kikinde, pomenutog Vučevića, Marka Đurića iz Beograda i Marije Obradović iz Kraljeva? I sve to uz ne baš uobičajeno rešenje sa dva prazna mesta koja bi tek trebalo zaslužiti.
Čistka Tominih kadrova - bio bi to odličan novinski naslov, ali, prema mišljenju Cvijetina Milivojevića, direktora agencije Pragma, ne i osnovan jer je čistka manje-više već odrađena, a počela je Nikolićevim podnošenjem ostavke na funkciju predsednika stranke, čime je, bez borbe, predao moć.
Jednu garnituru stranačkih operativaca zamenila je druga garnitura stranačkih operativaca, kaže Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka. U rotaciji kadrova i raspodeli jednih na partijske, a drugih na funkcije u vlasti, Cvetićanin vidi veštu diversifikaciju moći, kako ona ne bi suviše dugo bila u nečijim rukama i ne bi se pojavio drugi ili treći čovek. Kao u sportu Vučić jedne drži na klupi, jedne u rezervi, jedne u svlačionici, jedne na terenu. Princip je da nikome nije zagarantovano mesto, čime se na ljude vrši pritisak da se trude, kaže sagovornik NIN-a. S obzirom na tajming pre formiranja vlade trenutno su najviše pritisnuti bivši potpredsednici koji će dodatno morati da potvrde lojalnost, ako žele da uđu u izvršnu vlast.
I Milivojević govori o prženju bivših potpredsednika do formiranja vlade i posebno ističe činjenicu da su oni, mahom, Vučićevi lični prijatelji tako da smena pokazuje da nije važan lični odnos, što je dobro za ambicije članova stranke. Sa stanovišta jačanja Vučićeve vlasti, kaže Milivojević, cela operacija fantastično je odrađena i dokazuje ono što se stalno tvrdilo da najznačajnije odluke Vučić donosi sam. I da, pritom, često šokira najbliže saradnike.
Da li su, ovom prilikom, šokirani Nikolići otac i sin? Smena Radomira Nikolića, mogla bi, u simboličkom smislu, da znači da je odsviran kraj, kaže Milivojević, ali ipak insistira na tvrdnji da je sukob bespotrebna reč kad se govori o odnosu Vučića i Nikolića, jer Vučić od momenta kad je postao prvi potpredsednik vlade i preuzeo kontrolu nad službama bezbednosti, tretira Nikolića kao najvažniju sporednu stvar na svetu. Nikolićeva sudbina je u Vučićevim rukama, tvrdi ovaj sagovornik, i daljom pričom kao prepričava (pra)stari hit: Mi smo, eto, blizu kraja/jedan korak do očaja/ čuvaj malo nade za nas/ nemoj, srećo, nemoj danas.
Milivojević, naime, veruje da će se aktuelni predsednik Srbije peći do ranog proleća, kada će Vučić pokazati šta je odlučio da li će ga podržati, ili će se sam kandidovati, ili će odlučiti da promeni Ustav, kako bi se predsednik birao u parlamentu. A tada bi, kaže Milivojević Vučić mogao šale radi da ga podrži.
Ima li Nikolić neki manevarski prostor? Ključne prilike je propustio, veruje Milivojević i u njih ubraja formiranje stranke (sad bi ga to dovelo u tragikomičnu poziciju između Vučića s, jedne i Vojislava Šešelja, s druge strane) ili povratak sopstvenoj politici iz 2012. Sada bi mogao da napravi medijski spektal tako što bi postao oštra opozicija po pitanju Rusije i Kosova, što bi ga bacilo u žižu interesovanja javnosti. Sudeći po dosadašnjem ponašanju, teško da se može očekivati ta vrsta hrabrosti, ali nikad se ne zna, kaže Milivojević.
Teško je govoriti i o smeni Radomira Nikolića i o odnosu Vučića i Tomislava Nikolića bez informacija koje znaju samo najbliži pouzdanici samih aktera, upozorava Cvetićanin. On, ipak, postavlja pitanje kolika je, uopšte, bila moć Radomira Nikolića u striktno hijerarhijski uređenoj partiji, koju upoređuje sa efikasnom vojskom u kojoj lider određuje strategiju, a potpredsednici imaju operativna zaduženja i ne gubi se mnogo vremena na definisanje odluka.
A kad je reč o odluci o Nikolićevoj predsedničkoj kandidaturi, Cvetićanin misli da je Vučić još nije doneo, jer čeka kakva će biti spoljnopolitička situacija, na šta bi presudno trebalo da utiču dva događaja eventualni bregzit i američki predsednički izbori u novembru. U ovom momentu, kaže sagovornik NIN-a, za Vučića nije važno da se izjasni i ne može se reći da je isključena mogućnost da Nikolić bude kandidat SNS. Utisak je da su još potrebni jedan drugom, kaže Cvetićanin i podseća da se u javnosti nikad nisu čuli disonantni tonovi između njih dvojice, već samo između nižih hijerarhijskih nivoa. Za sada su, veruje, sve pozicije otvorene. I tako bi moglo da bude još pola godine, kad se može očekivati početak rešavanja enigme oko predsedničkog kandidata vladajuće stranke.
