Arhiva

Da se naježiš

Mića Vujičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Da se naježiš
Slavni norveški pisac krimića pominje u romanu kockara koji je mogao postati svetski prvak u pokeru samo da je umeo da blefira jednako dobro kao što je čitao tuđe blefove. Čini se da taktika bazirana na obmani drugih igrača ima veze sa zapletima kriminalističkih priča. Ju Nesbe kao da ima ruku jednog žanr majstora ali um više njih: očigledno zna kako iznutra funkcioniše cela stvar, sistem ispunjen leševima, krvlju i sekirama.
Sneško je baziran na potrazi za nestalim osobama i misteriji o serijskom ubici. Viši inspektor Hari Hule, opterećen prošlošću, s ugašenom cigaretom u uglu usana, moraće da primeni znanja sa seminara u Ef-Bi-Aju. Takođe, ima muke s plesni u stanu, muči ga buđ i čitav niz mikroskopskih stvari, od mrvica krede do ćelija kože, kristala i kvantne fizike. Zvuči strašno. Strašan je svet atoma.
U romanu, čiji se vremenski okviri utvrđuju naspram američkih izbora (u prvom poglavlju Regan pobedio Kartera, u drugom slavi DŽordž Voker Buš...), ima puno nijansi snega. Sitnog, belog, sivkastog ili rastresitog u mlečnobelim predelima; otopljenog, po bljuzgavici i kaljugama. Naravno, najviše je onog poprskanog krvlju, jer se žrtve giljotiniraju. Junaci se kreću po klizavici, dok se motivi ukrštaju: Oštrica sekire beše crvena i klizava od krvi. Hladno je, ali se nekoliko puta otkopča detektivov šlic.

Viši inspektor Hari Hule vežba brzopotezno stavljanje lisica na nogu stola (finta sa seminara u Čikagu), a pisac koji ga je stvorio piše opuštenom rukom, premda tvrda pravila žanra znaju da zarobe autore. Digresije ponekad liče na rubrike iz Zabavnika. Otac mobilnog telefona Martin Kuper pozvao je prvi put 1973. svoju ženu s mobilnog. Zašto ženka Berhausove foke nikada ne bude dva puta s istim mužjakom...
Ju Nesbe, o kome će 3. juna u 18 sati, u knjižari Delfi (SKC), govoriti prevodilac Jelena Loma, pisac i kritičar Đorđe Bajić i Dragan Jovićević, urednik rubrike za kulturu nedeljnika NIN pominje u Snešku pticu trkačicu i Peru Kojota. Bez obzira na to što se u mojim romanima nižu scene nasilja, nijednom nisam pokazao prstom na ubicu kao jedinog krivca za takve zločine, rekao je pisac ranije Draganu Jovićeviću u razgovoru za naš magazin.