NATO nećemo pobediti na sudu

Radoslav Stojanović je dugogodišnji profesor Međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od pre izvesnog vremena, u Ministarstvu spoljnjih poslova SCG angažovan je kao koordinator na predmetu međunarodnih tužbi koje su protiv naše zemlje podignute pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Poslednjih tridesetak dana, temperatura u javnom mnjenju je podignuta zalaganjem Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova, da naša zemlja povuče tužbe protiv osam zemalja NATO-a zbog vojne intervencije 1999. godine. To mišljenje eksplicitno zastupa i Radoslav Stojanović.

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu raspravljaće se o tome da li je taj sud uopšte nadležan za našu tužbu protiv zemalja NATO-a i može da donese odluku da nije nadležan.

- Jeste. I to je najverovatnija odluka.

S tim u vezi, ukoliko taj sud ne bi bio nadležan da raspravlja o našem predmetu tužbe protiv zemalja NATO-a, onda pretpostavljam da ne bi bio nadležan ni da raspravlja o tužbi Hrvatske i Bosne protiv nas.

- Pa znate, to nije povezano. Nije povezano ni pravno ni politički. Sud se već izjasnio da je nadležan za tužbe Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Naša primedba, naš nastup, odgovor na tužbe bio je da ne može biti SRJ tužena zbog toga što nije bila članica Ujedinjenih nacija u to vreme, te prema tome, nije ni potpisnica konvencije o genocidu.

Međutim, sud je našao obrazloženje da jeste. I to je sada pitanje sporno među pravnicima: da li je to pravno u redu ili nije? Ali, Međunarodni sud pravde zaista uživa veliki ugled kao pravna institucija. I iskreno da kažem, nemam nikakve komplekse, ali ne bih hteo da budem bolji pravnik od sudija Međunarodnog suda pravde.

Znate, tu smo i mi pravili greške i dan-danas pravimo. Ako smo istakli to da ne možemo biti tuženi Međunarodnom sudu pravde jer nismo članica Ujedinjenih nacija pa prema tome, nismo ni potpisnici konvencije o genocidu, onda ispada malo čudno kako to mi tužimo sada NATO zemlje kao nečlanica Ujedinjenih nacija i kao nepotpisnik konvencije o genocidu, a tužimo NATO upravo za zločin genocida.

Ja se ne slažem sa argumentom koji je upotrebljen da mi nismo članica Ujedinjenih nacija, jer mislim da konvencija o genocidu predstavlja jedan akt opšteg međunarodnog prava i običaja i bez obzira da li si potpisnik konvencije o genocidu ili ne, ti moraš priznati da je genocid, tj. namerno uništavanje jednog naroda, jedne etničke grupe, nacije, verske grupe, zaista veliki zločin savremene civilizacije.

I kao takav treba da bude kažnjen?

- Jeste, i kao takav treba da bude kažnjen. Prema tome, mi tužimo osam zemalja NATO-a zbog toga što su one potpisnice ove fakultativne klauzule, dok Amerika ima rezervu prilikom potpisa konvencije o genocidu, ona je stavila rezervu da ne priznaje obavezu, nadležnost Međunarodnog suda pravde i zato Amerika nije tužena.

S druge strane, to ukazuje na jednu, da tako kažemo, prirođenu politiku Slobodana Miloševića da nabusito, nadmeno, agresivno, cinično radi šta hoće pa bira čak i one koje će da tuži. Ako uzmete u obzir da ovih tuženih osam zemalja, sve zajedno nisu učinile bombardovanjem ni deset odsto onoga što je Amerika učinila, onda se postavlja pitanje koji je moralni osnov te naše tužbe da Amerika ostaje netužena kada je 90 odsto od svega toga nanela nama, a osam zemalja sveta samo deset odsto.

Čitao sam tu našu tužbu i mislim da je u mnogim svojim obeležjima jedna tipična Miloševićevska tužba i jednom nadmenošću, agresivnošću, cinizmom ostavlja lošu sliku u celini. Bez obzira na to šta mislimo, mi moramo poštovati instituciju Međunarodnog suda pravde, moramo poštovati Ujedinjene nacije i mislim da na taj način ne treba da se razračunavamo.

Kako je moguće da nismo članica Ujedinjenih nacija kada mi tužimo, a jesmo kada nas tuže?

- Zato vam kažem da se meni ne dopada argument koji je upotrebljen u odbrani od bosanske i hrvatske tužbe da ne možemo biti tuženi jer nismo članice Ujedinjenih nacija i prema tome, nismo potpisnici konvencije o genocidu, a posle toga tužimo tom istom sudu osam zemalja NATO-a. Zato to meni nije dobar argument. On bi pravno mogao da se obrazloži i ja bih mogao da vam obrazložim, ali nema smisla, to je zametno za šire čitalaštvo. Ali, jednostavno, samo ovo što smo rekli, dovoljno je da pokaže jednu priličnu dozu bahatosti u podnošenju te tužbe protiv ovih država.

Zar ne bi bilo praktično sa naše tačke gledišta, pretpostavljam da bi bilo praktično čak i sa stanovišta Međunarodnog suda, da pronađe da nismo bili članica Ujedinjenih nacija i da odbaci našu tužbu protiv zemalja NATO-a, a zatim odbaci i tužbu protiv nas.

- Ne, to je već, kako kažu pravnici, res judikata. To je odlučeno.

Međunarodni ugled Kad se završio Prvi svetski rat, na Pariskoj konferenciji mira samo Srbija i Belgija od malih država su imale pravo da prisustvuju sednicama mirovne konferencije u Parizu kad se o njima raspravljalo. Velike sile su to rešavale. Nisi ni mogao da uđeš u salu na tu konferenciju. Samo Srbija i Belgija. E, pa slušajte, ako vi sada padnete sa tog nivoa jednog moralnog integriteta, padnete na nivo da treba da se branite od streljanja ratnih zarobljenika u Srebrenici itd., onda izvinite, to treba da vidimo kako ćemo sada da rešimo. Prema tome, mi moramo da znamo gde se nalazimo i kao zemlja i koji mi imidž u svetu imamo. Dakle, ja ne kažem imidž, kažem ugled. Koji ugled mi imamo? Mi ga nemamo. A u spoljnoj politici strateški zadatak jeste stvarati od neprijatelja prijatelje. Naš je strateški zadatak da neprijatelje koji su nas juče bombardovali, danas pretvorimo u naše prijatelje, jer će biti još mnogo, mnogo prepreka u međunarodnim odnosima kroz koje će naša zemlja prolaziti pa moramo steći prijatelje.

A zar je moguće da taj argument ne bi imao nikakvu težinu u daljem postupku?

- Mislim da bi imao. I znate, odavno bi sud odbacio našu tužbu protiv NATO-a da nema teškoća te prirode o kojoj vi govorite. Ali da se razumemo, ja ne znam koje će argumente upotrebiti Međunarodni sud da odbije našu tužbu protiv NATO-a. Mislim da neće upotrebiti iste argumente koje je upotrebio da bi odbio naše odbijanje bosanske i hrvatske tužbe.

Ali ako mi povučemo tužbu, onda...

- E, čekajte, ako mi povučemo tužbu, onda nema potrebe da sud obrazlaže. Kod nas postoje tri mišljenja o tome - prvo, da ne treba uopšte povlačiti tu tužbu, drugo, da je treba povući pod uslovom da povuku Bosna i Hrvatska, i treće, da treba da povučemo bez obzira na to da li povuku Bosna i Hrvatska.

Svako od ova tri načina gledanja, tri stava, može se pravno argumentovati.

Smatram da se genocid ne može dokazati u slučaju bombardovanja naše zemlje od strane NATO-a. Zašto se ne može dokazati? Zato što zločin genocida sadrži jednu bitnu kvalifikaciju, a to je da je učinjeno s namerom da se uništi deo ili ceo jedan narod, etnička grupa itd.

Znači, to je pravna situacija. Ako iz te pravne situacije izvučemo zaključak, mi gubimo tu tužbu, ako bi čak sud i prihvatio nadležnost. Ako ćemo izgubiti tu tužbu, pa zašto onda da je ne povučemo? Pokažimo bar neki gest dobre volje, ako unapred možemo proceniti da ćemo tužbu izgubiti.

Uz uvažavanje svega što ste rekli, da li ste vi prava osoba da to kaže jer po prirodi stvari zastupate naše interese pred tim sudom i možda nije mudro da upravo vi budete taj koji javno predočava da su u tom predmetu takve šanse.

- Ne, izvinite, ja radim na odbrani od bosanske i hrvatske tužbe a ne na podršci naše tužbe protiv NATO-a. Ja sam koordinator ekspertskog tima za pripremu odbrane od tužbe Bosne i Hercegovine i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde protiv naše zemlje.

Dobro, na čemu se zasniva naša odbrana u tom predmetu?

- E, o tome ne bih mogao da vam govorim. Nemojte da se ljutite, ali znate šta, nema advokata koji bi vam rekao u čemu će biti njegova odbrana, kako će organizovati odbranu svog branjenika pred sudom.

Za poslednje tri godine je urađeno jako mnogo. Pripremamo se, i iskreno rečeno, moja lična motivacija je takva da kad bih mislio da ćemo izgubiti, ja se ne bih toga prihvatio. Mislim da ćemo dobiti, sigurno.

Naime, da se razumemo, opet moja lična motivacija, dakle nije pravnička, profesionalna, lična motivacija jeste da odbacimo tužbu za genocid i tu mislim da ćemo dobiti sigurno. Govorim o Bosni i Hrvatskoj.

Mislim da ćemo neke stvari sasvim sigurno uspeti da odbacimo. Smatram da se cela stvar produžava - možda sad govorim nešto što ne bi trebalo da kažem - jer Međunarodni sud čeka na neki način i ishod suđenja Miloševiću pa da vidi dokle se sa dokazima stiglo. Mada, da se razumemo, po međunarodnom pravu i po konvenciji o genocidu, šef države može biti osuđen za genocid a da država ne bude osuđena. I obrnuto, država može da bude osuđena za genocid a da šef države ne bude osuđen.

Mislim da je sa Hrvatskom slučaj mnogo lakši. Tu se čak unapred može slobodno reći da Hrvatska tužba za genocid jednostavno ne može opstati u raspravi pred sudom. Angažovaćemo i neke strane advokate.

Govorimo o tome kako naše držanje pred Međunarodnim sudom treba da doprinese i ugledu zemlje. Kako našem ugledu doprinosi to što smo prvo podneli tužbu, a kada je sud prihvatio da raspravlja o nadležnosti, mi saopštavamo da bi bilo pametno da tu tužbu povučemo.

- Pazite, ono što ja mislim, to je da vi imate strateške odluke i imate taktiku kojom ćete tu strategiju sprovoditi. Za nas je strategija popraviti naš međunarodni položaj, popraviti naše odnose sa zemljama sa kojima smo bili u lošim odnosima, da ne kažem neprijateljskim. A sada, kojim putevima ćemo da idemo - da li taktički potez povlačenja tužbe ili taktički potez insistiranja na tužbi. Recimo, ja se opredeljujem da je taktički potez povlačenja tužbe značajniji. Moji argumenti su pravni da ćemo spor izgubiti kada bi se proglasila nadležnost, a politički da to od nas zahtevaju svi najznačajniji faktori u savremenom svetu.

Prema tome, imamo jače argumente da povučemo tužbu, da povučemo taj taktički potez da izaberemo povlačenje tužbe a ne da insistiramo na tužbi.

Znate, to nije nikakva promena politike u strateškom smislu. Strategija ostaje - mi hoćemo da unapređujemo odnose sa zemljama sa kojima smo do juče bili neprijatelji. I to je, da se razumemo, jedan od aksioma spoljne politike.

Dakle, da li sam vas dobro razumeo - odluka o nadležnosti ili nenadležnosti Međunarodnog suda pravde u slučaju naše tužbe protiv zemalja NATO-a ne može imati reperkusije na tužbu protiv nas od strane Hrvatske i Bosne.

-Ja mislim, nikakve.