Arhiva

Velika borba malih brojeva

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Velika borba malih brojeva


Uzbuđenje, koje nam uoči izbora donose rezultati istraživanja biračkog raspoloženja, u danima će kada ovaj broj NIN-a stigne u domove čitalaca kulminirati. Adrenalin više raste što se više stranaka vrti oko cenzusa. Ovoga puta, čini se, kao retko kada pre. Razlike istraživačkih nalaza, čak i u po nekoliko procenata, beleže, ipak, slične trendove. SNS i radikali rastu, DS pada i zajedno se sa svima ostalima, osim SPS-JS, bori za ulazak u Narodnu skupštinu. Za sve osim naprednjaka vodi se igra malih brojeva. Što su brojke manje, razlike su sudbonosnije, a stranački prvaci sve ovisniji o skalama pulsa naroda.

Stranke su preosetljive prema nalazima predizbornih istraživanja. Precenjuju svoj rejting, a onda istraživače okrivljuju što nalazi ne potkrepljuju njihov osećaj izborne potentnosti, kaže Srećko Mihailović, koji je, kao i ostali respektabilni pioniri ovog posla, istraživanjima počeo da se bavi u Centru za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka.

Prvo predizborno istraživanje u nas radio sam sa kolegama iz Centra. Večernje novosti su finansirale istraživanje u tri talasa, dva pre izbora i jedno posle njih. Rezultati prvog talasa su me zaprepastili, očekivao sam dobar rejting DS-a, a nije ga bilo. Posle objavljivanja nalaza iz drugog talasa, počeli su napadi ad hominem. Moralne diskvalifikacije su štampane u listu DS, a onda su došli izbori i pokazalo se da smo SPO precenili za 0,15 procenata, a SPS za 1,48, dok smo potcenili DS za 1,31 odsto. Ovakva odstupanja se, u naučnom svetu, svrstavaju u tačne prognoze, priseća se Mihailović.

Još nekoliko puta se sagovornik NIN-a slično proveo, a poslednji put povodom nalaza telefonske ankete za list Danas 2014. godine. Projekcija rezultata te ankete upućivala je na pobedu naprednjaka za jedan ili dva posto iznad polovine opredeljenih birača. Po objavljivanju, odjednom sam postao kriv za veoma dobar rezultat naprednjaka i slabe rezultate rasturene DS.

Uz izuzetke kao što je krivična prijava koju je Patriotski savez Jugoslavije podneo zbog širenja lažnih vesti uoči septembarskih izbora 2000. protiv nekoliko agencija, a režimski mediji tu vest preneli tokom predizborne tišine, istraživanja izborne volje tada su retko dopirala do birača.
Jedan od prvaka tog posla devedesetih se žalio da političari odbijaju da prihvate rezultate kvalitetnih istraživanja, kada im se oni ne sviđaju. Milka Puzigaća, direktorka jedne od prvih agencija za istraživanje javnog mnjenja Skan, svedoči za NIN da čak ni mediji, sem Naše Borbe, nisu bili voljni da objave rezultate, koji su tih godina bili redak i mukotrpan posao. Zašto je danas trend suprotan? Da li je vrednost istraživanja porasla sa dokazima o tačnosti prognoza i kvalitetu dobijenih rezultata? Ili je, naprotiv, reč o tabloidizaciji istraživanja po uzoru na tabloidizaciju medija, kako je trend partijske instrumentalizacije anketa nazvao sociolog Slobodan Antonić? Da li se u dovoljnoj meri poštuju profesionalni zahtevi koji služe tome da se eliminiše mogućnost manipulisanja?

Pitanje je na mestu i ono može biti upućeno kako istraživačima, tako i medijima i političarima, odgovara Puzigaća, koja je, na početku, na raspolaganju imala čoveka, olovku, digitron, telefon, geštetner i kompjuter - veliki kao soba u računskom centru PMF u Beogradu. Pre kablovskih emitera, mobilnih telefona i interneta, stigle su nam najave raspada države,ratne pretnje i strahovi. Već krajem 1980-ih i tokom 1990-ih su se među građanima na našim prostorima temeljili i dominirali strahovi od raspada države, rata između republika bivše države, građanskog rata, blokade i intervencije NATO, inflacije, pada životnog standarda, straha od bolesti i nemogućnosti lečenja. Oni su u značajnoj meri opredeljivali izborno ponašanje građana i većina tada utemeljenih strahova ostala je do danas. Iza svih njih stajao je i stoji primarni strah za opstanak.
Srećko Mihailović podseća da je prepreku istraživanjima predstavljao raširen strah građana od ankete i da nikakva ubeđivanja da su ispitanici anonimni nisu pomagala.

Detaljisti dobre memorije se sećaju i slučaja radikala, koji su po predizbornim anketama mahom imali manje procenata nego što bi na kraju dobili. Analitičari su taj fenomen objasnili društvenom nepoželjnošću javne podrške radikalima. Ali, da li je moguće da se sličan sociopsihološki izazov za anketare ponavlja i danas? Jer, strah od činjenice da se s druge strane žice svakodnevno javlja glas koji pita da li ćete glasati za Srpsku naprednu stranku, na nemali broj građana, ljudski je, može uticati tako da odgovore - da.

Ta priča o SRS se naročito odnosila na izbore 1997. godine, posle raspada koalicije Zajedno i pred republičke izbore iz septembra te godine, koje je bojkotovao deo opozicije i kasnije pred predsedničke, priča Puzigaća. Mi smo SRS redovno beležilisa rejtinzima koje je ova stranka i ostvarivala, i sve smo to objavljivali. Kao što vidite, nismo imali problem da nam građani tada kažu da će glasati za SRS, ali postoje okolnosti u kojima građani ipak imaju taj problem. Ponekad su odgovorni strahovi, a ponekad i prezasićenost, ali na to mogu da utiču i priče o nameštenim istraživanjima, razna etiketiranja koja nama definitivno ne nedostaju.



U svojoj kritici švingleraja profesije, Slobodan Antonić je ukazao na metodološke probleme ispitivanja, kao što su, na primer, sugestivni odgovori ili potpuno odsustvo logičnog odgovora u ponudi pred ispitanikom, s ciljem da se dobije željeni, zapravo naručeni. Dobar upitnik, još bolji uzorak, kvalitetna anketarska mreža, način anketiranja koji bi u najboljem slučaju trebalo da podrazumeva kontakt oči u oči ispitanika i anketara obučenog da svojim odnosom ne sugeriše odgovor, čine minimum profesionalnih normi.

Iako su ih političari od početka koristili u kreiranju sopstvenih strategija, istraživanja su teško dolazila do medija, samim tim i do javnosti. Danas se, osim terenskih, mogu videti i istraživanja za koja se podaci prikupljaju telefonom, CAPI metodom u kom računar asistira anketarima prilikom anketiranja, preko PDA uređaja koji su povezani sa serverima, zatim internet-istraživanja, istraživanja preko društvenih mreža, pa i kombinovanje, na primer, terena i telefona, fokus grupe.... Za sva ova istraživanja, i pored savremenih tehnologija, upitne su baze iz kojih se realizuje projektovani uzorak. Sa njima se brže dolazi do podataka, ali dobijeni rezultati ni najmanje nisu bez rizika, objašnjava Puzigaća.

Neki sociolozi negiraju bilo kakvu mogućnost da istraživanje utiče na volju birača, ali ima i saglasnih Stjepanu Gredelju, koji je tvrdio da objavljivanje lista i grafikona koji procenjuju popularnost određenih stranaka i njihovih vođa ne bi trebalo raditi, jer se time utiče na birače i ugrožava njihovo biračko pravo. Na bandwagon efekat - uticaj objavljivanja istraživanja na rezultat izbora - stranke obilato računaju, naročito zato što, kad naručuju istraživanje, zadržavaju pravo da objave samo one delove nalaza koji deluju u njihovu korist. U svakom slučaju, promena mišljenja birača od ankete do dana glasanja naročito je moguća u finišu kampanje iz brojnih razloga. Mogućnosti uticaja su nesagledive, bez obzira na to što će u jednom nedavnom istraživanju 80 odsto anketiranih građana Srbije kazati da izborna propaganda na njih ne utiče.

Uz to, partije često nemaju organizacijske i marketinške kapacitete da akceptiraju istraživačke nalaze u svrhu određivanja izborne strategije i taktike, da ih, kako kaže Žak Segela, koriste kao kampanjsku busolu. Kada nisu u stanju da adekvatno koriste istraživanja, pojedine partije pristupaju krivotvorenju istraživačkih nalaza ili u javnost puštaju samo ono što im odgovara. Precenjivanje uloge objavljenih predizbornih istraživanja vodi pojedine partije ka raznim nepoštenim radnjama.

Vrhunac takvog ponašanja Mihailović je doživeo uoči septembarskih izbora 2000. vodeći Centar za proučavanje alternativa, koji je u seriji istraživanja pronašao brojne indicije po kojima Milošević gubi izbore. Neko je u nekom listu preneo nalaze istraživanja zamenivši Koštunicu i Miloševića, i njegovu lažnu pobedu podelio na lecima.

Pregled objavljenih rezultata istraživanja uoči poslednja dva izborna ciklusa pokazuje da su omaške u prognozi plasmana stranaka veće s približavanjem dana izbora. Zapravo, većina agencija prognozirala je pravi rezultat na udaljenosti od mesec dana. Naprednjake su, recimo, maja 2012, agencije procenjivale i na manje i na više za po pet procenata u odnosu na krajnji rezultat (29,2), dok gotovo niko nije predvideo skok koalicije oko SPS. Promakli su vanparlamentarna budućnost DSS i tesan prolazak koalicije oko Borisa Tadića do mandata. Bivši predsednik Srbije postao je, uostalom, paradigma loše procene kada je u drugi krug predsedničkih izbora ušao ubeđen (sad tvrdi - zaveden) u pobedu nad Tomislavom Nikolićem, koji ga je porazio.

Tadić je iz prvog kruga izbora izašao kao prvoplasirani sa 25,31 odsto glasova, ispred Nikolića sa 25,05 odsto. Istraživanja koja su se tada mogla videti u javnosti su i nagoveštavala da će u drugi krug otići ova dva takmaca upravo tim redosledom. I, što se istraživača tiče, to je to. Za stručnu literaturu, drugi krug izbora ne postoji, objašnjava Puzigaća. Da bi istraživanja pokazala odnos izbornih aktera, svako treba da ima svoj izbor i to je u prvom krugu tako. Drugi krug je politički dogovor u kojem neko podrži nekoga, pozove svoje birače da ga poslušaju, što uvek i nije tako.

Mihailović kaže da mnogo toga u predizbornim istraživanjima potiče od, u osnovi pogrešnog, uverenja o velikom uticaju objavljivanja nalaza na neopredeljene birače, po logici da Srbi glasaju za pobednika. To ispada tačno samo u postizbornim istraživanjima. Uoči izbora, uticaj objavljivanja istraživačkih nalaza je minimalan, ako ga uopšte ima. Tu famu su izgleda širili sami istraživači kako bi podigli svoj rejting, a i oni političari kojima treba opravdanje za slab izborni rezultat. Evo sada i Tadića, koji je odluku o prevremenim predsedničkim izborima doneo uoči nove 2012, a dva kruga izbora bila su četiri meseca kasnije. U drugom krugu Tadić je imao 47,31 odsto, a Nikolić 49,54 odsto glasova. Kod ovako tesnih rezultata sasvim su mogući istraživački promašaji, ako se o njima uopšte i može govoriti. No, stvar je u tome što Tadić govori o nekim istraživanjima koja su rađena 2011, najkasnije u jesen. Postavlja se pitanje šta je on radio u sledećih nekoliko meseci na očuvanju rejtinga. To nije ništa drukčije od toga što Vučić tvrdi da će izgubiti izbore pozivajući se na nekakva istraživanja bez odrednice.

Spirala uticaja vodi i stranputicama, ali istraživanja javnog mnjenja sada već ostavljaju trag u istoriji. Oba NIN-ova sagovornika, u jesen su 1999. učestvovala u istraživanju koje je pokazalo dominaciju prodemokratskog opredeljenja građana i njihovu veru u pobedu nekog saveza demokratskih snaga i sindikata. Valjda je izlišno podsećati da je malo potom formiran DOS.