Ekonomski patriotizam u praksi

Aktuelni režim nastavlja pogubnu politiku prethodnih vlada sprovodeći neoliberalni ekonomski koncept u interesu stranog kapitala i država, dovodeći time Srbiju sve dublje u položaj kolonije. I ova vlast ekonomski razara zemlju, jer se gube radna mesta, pada standard, smanjuje se obim privrednih aktivnosti, a usled toga i budžetski prihodi. Zato nema nikakve suštinske razlike između stranaka starog i aktuelnog režima koje se zalažu za isti model ekonomije.

Srpski pokret Dveri će raditi upravo suprotno. U svakom trenutku, u svakoj prilici i konkretnoj situaciji zalagaćemo se za srpski ekonomski interes. To podrazumeva interes građana u smislu povećanja zaposlenosti i rasta životnog standarda, kao i interes države u smislu privrednog rasta i odgovarajućeg povećanja poreskih prihoda. Mi to zovemo ekonomskim patriotizmom. Umesto forsiranja uvoza ukidanjem carina i gušenjem domaće proizvodnje, mi ćemo podići carine, zaštititi domaćeg proizvođača i forsirati zamenu uvoza domaćom proizvodnjom. Umesto subvencija i raznih olakšica stranim investitorima mi ćemo iste preusmeriti na domaćeg proizvođača i poljoprivrednika.

Šta pokreće privredni rast: strane investicije ili domaće finansiranje kroz NBS?
Jedno od najvažnijih pitanja danas je pitanje finansiranja privrednog rasta. Aleksandar Vučić tvrdi da su privredni rast i razvoj mogući jedino pomoću stranih investicija. Kako to u praksi izgleda? Dovodi se jedna Ikea, koja treba da zaposli 400 radnika uz ko zna kakve subvencije i pogodnosti, ali je prethodno urađeno sve da se uguši domaća proizvodnja nameštaja, čime je izgubljen znatno veći broj radnih mesta. Nedopustivo je da se u budućoj robnoj kući na policama nađe tek nekoliko domaćih proizvoda. Zašto Ministarstvo trgovine nije zahtevalo i uslovilo znatno veće prisustvo domaćih proizvoda ili podizanje određenih proizvodnih pogona u Srbiji?

Strani investitor gleda svoj interes i pokušava da iskoristi jeftinu radnu snagu i što više pogodnosti od zemlje domaćina. Nijedna država sveta se nije razvila preko stranih investicija, pogotovo ne kada plaćamo 10.000 evra subvencija po radnom mestu za radničku platu od 200 evra. Mi, naravno, nećemo sprečavati stranog investitora da svojim novcem podigne industrijski pogon koji doprinosi razvoju privrede kroz angažovanje domaćih podizvođača, koji donose strateško tehnološko znanje koje nedostaje Srbiji i sl. Sa takvim investitorima moguć je dogovor u obostranom interesu, ali na ovakav način i u obimu kako se to danas radi, sigurno ne.

Mi predlažemo domaće finansiranje privrednog rasta i pokretanje privrede uz pomoć Razvojne banke i NBS. Predlaže se korišćenje kontrolisane primarne emisije sa pokrićem u obavljenim radovima, isporučenim proizvodima i uslugama od strane preduzeća koje je angažovala država i preduzeća u državnom vlasništvu. Time bi se započela preko potrebna reindustrijalizacija, čiji bi osnovni cilj bio zamena uvoza domaćom proizvodnjom, a u sledećoj fazi i izvoz. Budžet bi se dodatno punio iz povećanja obima ekonomije, a porezi i doprinosi na plate radnika bi punili naš budžet, umesto budžete drugih zemalja iz kojih uvozimo.

Reč je, dakle, o primarnoj emisiji sa pokrićem, a ne bez pokrića, kako mnogi pokušavaju da nam podmetnu. Pritisak na kurs i inflaciju može se izbeći strogom kontrolom da sredstva ne odu za finansiranje budžetskog deficita ili se na bilo koji drugi način zloupotrebe. Na sličan način su se razvile Nemačka, Francuska i Japan posle Drugog svetskog rata, Južna Koreja i drugi azijski tigrovi u drugoj polovini dvadesetog veka, a u današnje vreme se tako razvijaju Kina, Indija i Brazil. Tim putem razmišlja da krene i Rusija. Ukoliko želi da se ekonomski razvije, tim putem treba da krene i Srbija.