Uzmi me za devera, ako nemaš brata

Pozicija ministra je uvek izazov, ona je kao Vukov spomenik. Izdignuti ste na postamentu, a u stvari ste najbolja meta za golubove.

Ovako je pre nepunih godinu dana u intervjuu NIN-u autorki ovog teksta rekao Nebojša Bradić, dolazeći na funkciju urednika Kulturno-umetničkog programa RTS, a govoreći kako doživljava funkciju ministra kulture na kojoj je bio od 2008. do 2011.
Pa, zbog čega tu metu za golubove mnogi toliko priželjkuju? I zbog čega se samo za ministra kulture izvikuju tolika imena? Kako ranijih izbornih godina, tako i ove. Sada su pominjani neki provereni umetnici, ali i neki drugi od glumca Predraga Mikija Manojlovića, preko operske pevačice Jadranke Jovanović, glumca Svetislava Goncića, do književnice LJiljane Habjanović Đurović.

Možda na početku treba razjasniti zbog čega su neke javne ličnosti iz sveta kulture saletale ovih dana Rasima LJajića uvereni da će upravo oni biti njegov džoker ukoliko LJajićeva Socijaldemokratska stranka dobije Ministarstvo kulture. Jer, iz vrha ove stranke smo saznali da su oni, u tom slučaju, spremni da za tu funkciju angažuju neku nestranačku ličnost. I tu se našlo nekoliko nestranačkih persona koje su sebe videle u toj ulozi. Međutim, postoji i druga opcija. Da Rasim LJajić dobije ministarsku funkciju za sebe, a da uz to još dobije Ministarstvo sporta, a ne kulture. U tom slučaju zainteresovani i zainteresovane za ovo mesto nemaju šta da očekuju od LJajića. Mada, takvu vrstu potkusurivanja nikada ne treba sasvim zanemariti. Da se nekome ko će ući u Vladu, u odsustvu ozbiljnijih resora, da kultura tek da bi nešto dobio.

Kao prvi kandidat za mesto ministra kulture slovio je tokom predizborne kampanje glumac Predrag Miki Manojlović (66), takođe nestranačka ličnost, ali i neskriveni simpatizer premijera Aleksandra Vučića. I ima logike da se Manojlović nađe u Vlajkovićevoj 3. Baš kao što je glumac Branislav Lečić došao na to mesto kao izbor premijera Zorana Đinđića, kao što je glumac Vojislav Voja Brajović postao ministar kulture kao izbor premijera Mirka Cvetkovića, može to biti i Miki Manojlović. Uz njega se, kao još jedan glumac kandidat za ovu ulogu, pominje Svetislav Bule Goncić (56). Ako ga uopšte zanima da promeni ministra kulture, Aleksandar Vučić će sigurno imati u vidu kako su prošli prethodni glumci na tim mestima i tu će naći dosta motiva da ne ponovi Đinđićevu i Cvetkovićevu zabludu. Jer, kako reče jedan cinik iz Demokratske stranke koji je povodom izbora Voje Brajovića bio protiv da posle Lečića ponovo glumac bude ministar kulture, ne treba on da glumi ministra kulture, već da bude ministar.

Treba podsetiti da je Miki Manojlović posle dve godine podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije jer je smatrao da je nemoguća bilo kakva promena nabolje u srpskoj kinematografiji. Ovih dana, Miki Manojlović se češće pominje kao kandidat za mesto ambasadora u Francuskoj, sa objašnjenjem da bi on radije diplomatsku od ministarske funkcije. U tom slučaju, sa tog mesta iz Pariza treba povući Rajka Ristića, koji je član Glavnog odbora SNS, čovek od Vučićevog poverenja sa solidnim diplomatskim iskustvom.

Ličnost koja je učestvovala u kampanji podrške Aleksandru Vučiću, operska pevačica Jadranka Jovanović (58), takođe je pominjana kao moguće kadrovsko rešenje na najvišem nivou srpske kulture. Bez ikakvog iskustva u poslovima rukovođenja, sa javnim žalom da dva puta nije prošla na izboru za predavača na Fakultetu muzičkih umetnosti, ova umetnica je počela da se pominje kao kandidatkinja za novu Nadu Popović Perišić tek posle gostovanja na TV Hepi gde je bila u predizbornoj emisiji sa premijerom Vučićem. Kao što je izvikivanje imena Svetislava Goncića počelo tek posle emitovanja predizbornog spota SNS-a u kome je imao ulogu nadahnutog naratora. Kao što se pominjala i tiražna književnica, ekonomista po obrazovanju, LJiljana Habjanović Đurović (63), posle spota u kome je svoje političko vjeruju poklonila Aleksandru Vučiću.

Kulturnoj čaršiji već odavno preti nelegitimni v. d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić (59) da će on smeniti Ivana Tasovca, kao legitimni kandidat SNS i postati novi ministar kulture. Neki su to objašnjavali činjenicom da je napravljena revizija izveštaja Državne revizorske institucije, koja je pokazala kako je on jedan sasvim ispravan rukovodilac i da sve ono što je pre samo nekoliko meseci našla DRI više ne važi, te se nelegitimnom upravniku više ne može pretiti ni krivičnim ni prekršajnim kaznama, što se dalo zaključiti na osnovu pomenutog izveštaja. Tako oprane biografije Savić bi, kažu njemu bliski saradnici, mogao ponosna čela da sedne u ministarsku fotelju i iz nje, kao velikodušan čovek, postavi legitimno izabranog upravnika Narodnog pozorišta Božidara Bobu Đurovića na mesto upravnika nacionalnog teatra. Kad već za to nisu uspeli da se izbore članovi, naročito članice, Upravnog odbora NP, nego su odlučili da podnesu ostavke.

U jednom trenutku neko je pustio i glas da bi dramski pisac Ivan Lalić (51), izvršni direktor beogradskog Mikser festivala, mogao sesti u ministarsku fotelju. Doduše, ta kombinatorika je bila malo nategnuta, jer je podrazumevala da Čedomir Jovanović uđe u novu vladu, pa da dobije resor kulture, a onda bi on to, kao, dao Laliću. Proveravajući tu priču, dobili smo odgovor da ništa od svega nije tačno. Naročito ne ovo poslednje.

Ostaje, na kraju ovih polujavnih slutnji, ona najjavnija da Ivan Tasovac (50), najmlađi u ovoj konkurenciji, ostane i dalje na mestu na kome je bio do sada. Vučić je u njihovom dosadašnjem odnosu pokazao da je imao razumevanja kada je trebalo izglasati sredstva za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, ali je umeo i da dezavuiše svog ministra u slučaju penzija zaslužnim umetnicima, poznatim kao nacionalne penzije. Ivan Tasovac je ukinuo dalje izglasavanje ovih nagrada, podržano je to i u Zakonu o kulturi, ali je premijer rekao da se sa tim ne slaže i Skupština je izglasala kako premijer kaže. Tasovac je taj šamar primio gospodski, ostajući pri svom stavu da se tim priznanjima, kako su do sada dodeljivana, pravi samo još veća bruka i sramota. Jednako je oćutao i Vučićev manevar sa Tanjugom, čime je onemogućen da dosledno sprovede Zakon o medijima.



Vučić je svestan da je Tasovac bio dobar reprezent srpske kulture u svim bilateralnim odnosima koje je Srbija imala sa zemljama u okruženju, ali i Rusijom i zemljama zapadne Evrope. Premijer jednako zna da je kulturna javnost često bila protiv Tasovca, da mu je zamerala što joj se ne obraća kada ona to od njega traži, što ćuti kada ona misli da bi trebalo da govori. Zbog toga mu, sigurno, nije udarao recke.

Ivan Tasovac je delimično uspeo u svom zalaganju za jačanje institucija, što se najviše pokazalo u slučaju srpske kinematografije. Odlični rezultati Filmskog centra, naročito njegovog Upravnog odbora, kao i dobar rad UO Jugoslovenske kinoteke i prvi rezultati njenog direktora, pokazali su kako je moguće da institucije budu demokratski promoteri toliko potrebnih promena. Međutim, slučaj Narodnog pozorišta, tačnije bahatosti njegovog upravnika, do te mere je neshvatljiv, da nema opravdanja ni za koga ko je doveo ovu ustanovu u današnje stanje, a naročito ne za ministra kulture. Treba li ponavljati da je to slučaj najveće nemoći Ivana Tasovca kao člana Vlade?

Naravno, pozicija Ivana Tasovca u Vladi je limitirana činjenicom da je on nestranačka ličnost, a nema tog bivšeg ministra kulture koji vam neće potvrditi da je sigurno bolje imati iza sebe stranku i podršku premijera i ministra finansija, na primer, kako bi time bio veći i pregovarački uticaj. Tasovac iza sebe suštinski nije imao stranku, i nije izbegao činjenicu da kultura ni u jednoj vladi nije tema od suštinskog interesa.

Ima li smisla napominjati da svaki pokušaj realne procene o nekoj ličnosti na ovom mestu podleže iracionalnim i nama nepoznatim nagodbama koje će se odvijati unutar vladajuće stranke, a potom i između njenih budućih koalicionih partnera. U takvim tante za kukuriku varijantama, moguće je dobiti za ministra i nekoga za koga niste čuli do tog trenutka, ili pak nekoga za koga možete zaključiti da je dolaskom na to mesto jednostavno - kažnjen! Pao sa konja na magarca.