Menjati kolegu

“Da li je ispravno”, pita Snežana iz Novog Sada, “svršeni glagol koristiti umesto nesvršenog, na primer zamenjivati umesto menjati ili isceljivati umesto celiti? Mislim da to vodi glagolskim imenicama kao zamenjivanje umesto zamena i isceljivanje umesto isceljenje.” U postskriptumu je, pod znacima navoda, dodata i rečenica “Neko menja momke, a neko zamenjuje kolege”, posle koje u zagradi piše “Vesna”, bez bližeg objašnjenja.

Nekoliko stvari ovde treba raščistiti pre nego što se dođe do odgovora. Glagoli kao zamenjivati i isceljivati nisu svršeni. Oni su nesvršeni, ali su nastali od svršenih (zameniti odnosno isceliti), postupkom koji u gramatici nosi glomazno ime imperfektivizacija. Za imperfektivizaciju uglavnom služe sufiksi: u ova dva glagola sufiks -ivati (a tako i u otkrivati od otkriti, potpisivati od potpisati itd.), u drugima -avati (kao u narušavati od narušiti, ispunjavati od ispuniti itd.), katkad i -evati (kao u sazrevati od sazreti).

Velika je sreća što mi (i drugi Sloveni) glagolski vid upotrebljavamo bez razmišljanja, po jezičkom osećanju. Kad bi trebalo da učimo pravila o njemu, nikad ih ne bismo naučili, toliko su zapetljana. Maločas navedeni glagoli nastali su od osnovnih kriti, pisati, rušiti, puniti, zreti, koji su nesvršeni. Kad im dodamo prefikse (od-, na- itd.), oni najčešće postaju svršeni: otkriti, potpisati, narušiti, ispuniti, sazreti. Ali pošto ćemo u životu otkriti više od jedne tajne, pošto će nam mnoge stvari narušiti mir, pošto voćke sazru svake godine, i pošto svaka od tih radnji može dugo da traje - to znači da nam i od glagola s prefiksom trebaju nesvršeni: otkrivati i tako dalje. U tome je smisao imperfektivizacije.

Poneki imperfektivizovani glagoli mogu da dobiju još jedan prefiks, i onda se ponovo perfektivizuju, kao u pootkrivati ili ispotpisivati. Tako imamo svršene glagole koji su nastali od nesvršenih koji su nastali od svršenih koji su nastali od nesvršenih...

Sad se već polako približavamo pitanju naše čitateljke. Prefiks obično stvara glagol s novim značenjem (narušiti nije isto što i rušiti, a otkriti je čak suprotno od kriti). Kod nekih glagola, međutim, prefiks menja samo vid, dok značenje ostaje isto: pisati - napisati, činiti - učiniti, hvaliti - pohvaliti. Zato od napisati ne postoji imperfektivizacija: ne kažemo “napisivati”, jer se to kaže naprosto pisati.

U takvom je odnosu i menjati prema promeniti (i zato ne postoji “promenjivati”). Pravo pitanje, dakle, nije da li je ispravno zamenjivati umesto menjati, nego da li je ispravno menjati umesto zamenjivati, kao što prečesto čujemo u govoru (“Ko menja Žiku dok je na bolovanju?”) i kao što vole da napišu naši novinari (“Predsednik skupštine menja šefa države”). Odgovor: nije ispravno, jer menjati je nesvršeni glagol prema promeniti, a ne prema zameniti. Ne znam ko je tajanstvena Vesna, ali tačno je rekla. Vi možete menjati momke (ako ste nestalni po prirodi); ne možete menjati kolegu, osim u smislu da nastojite da mu promenite karakter. Ako vi radite umesto njega dok je on na putu, a on se posle vrati isti kakav je i bio, onda ga niste menjali, nego ste ga zamenjivali.

Za glagol celiti ne moramo mnogo da brinemo, pošto je zastareo, pa se umesto njega upotrebljava imperfektivizovani isceljivati. Što se tiče glagolskih imenica, one u principu razlikuju vid kao i glagoli: isceljivanje (od isceljivati) je dok lečimo nekoga, isceljenje (od isceliti) znači da je već zdrav. Kod imenica, doduše, ta razlika se manje oseća nego kod glagola, pa zato često kažemo “postepeno poboljšanje”, “konstantno poskupljenje”, “proces razoružanja”, iako je tu reč o dugotrajnim radnjama, pa bi bar u teoriji bilo pravilnije poboljšavanje, poskupljivanje, razoružavanje.

Zamenjivanje je od zamenjivati, dok zamena nije glagolska nego “prava”, deverbalna imenica, i kao takva odgovara i nesvršenom zamenjivati i svršenom zameniti. Ona najčešće označava osobu ili stvar koja nekog (nešto) zamenjuje, kao u “Partizan još nije našao zamenu za Krstića”, “Soja je dobra zamena za meso”. Radnju označava uglavnom kad je reč o stvarima (zamena osigurača, zamena ličnih karata), dok za ljude u tom značenju nije uobičajena.