Nepostojani padež

U jednoj reči – dve greške. Prva je značenjska, mogli bismo da kažemo i matematička. Najveća cifra je 9, a maraton sa ukupno devet gledalaca ne bi se baš mogao pohvaliti masovnošću. Moglo se reći „brojeva“ ili „brojki“: brojka takođe može da znači cifra, ali znači i „broj“ u statističkom smislu. Druga greška je u padeškom obliku, koji treba da glasi cifara. O genitivu množine imenica ženskog roda već smo govorili u broju 3.412, povodom grešaka tipa „koliko listi ulazi u skupštinu“. Rekao sam tada da za imenice sa osnovom na ‑st, -zd, -št i ‑šć genitiv množine ima nastavak -a (koliko lista, nebo puno zvezda i slično). Za druge osnove na dva ili tri suglasnika genitiv je katkad na ‑i (mnogo tajni, molbi, vojski, komandi) a katkad se između suglasnika umeće nepostojano „a“ (usana, trešanja, devojaka), u nekim slučajevima naglašeno, kao u zemalja, sestara. Dosta je i imenica koje se kolebaju između ova dva oblika genitiva. Oblik sa umetnutim „a“ po pravilu je stariji, dok se u govoru sve više probija oblik sa završnim „i“. U hrvatskom, koji je gramatički konzervativniji od srpskog, mogu se čuti i takvi oblici kao „nekoliko izložaba“, „izdavanje školskih svjedodžaba“, „kilo naranača“, a poneke hrvatske gramatike čak propisuju „šibaka“ kao genitiv množine od šipka. Iz svega toga ipak ne treba zaključiti da je umetnuto „a“ zastarelo, da je kroatizam, niti da budućnost pripada završnom „i“. Naprotiv. Ako vam i jedan i drugi oblik zvuči poznato, obično je pravilniji onaj s umetnutim „a“. Prikupljanje cigala za građenje crkava, čitanje pripovedaka i basana u više varijanata, skupljanje maraka, kupovina karata za utakmicu, orman pun sukanja, svakako su bolji nego „cigli“, „crkvi“, „pripovetki“ i tako dalje. Izuzetak ćemo napraviti za „proizvodnju metli“. I tu bi, po starijim rečnicima, genitiv množine glasio metala (up. igla – igala), i to čak s dugim i naglašenim slogom „ta“. Da bi ipak bilo jasno da se proizvode metle, a ne metal ili metali, ovde moramo dopustiti genitiv metli.