Među rajom i med snom

Foto Vesna Lalić

Prvi ustaje, a poslednji zaspi. Aleksandru Vučiću bilo je izuzetno važno da ga njegovi birači vide kao natčoveka, čiji um ne miruje, a telo se ne odmara za dobrobit Srbije i koji paralelno deluje na nekoliko frontova od sumraka do svitanja. Sve dok jednom neko nije razbio mit - dok se hvali brzim tempom svoga dana, premijer zaboravlja da tim ritmom živi minimum svaka zaposlena majka u Srbiji. Dobro, možda zaposlenih (između ostalih i majki) nema mnogo, ali dovoljno da mandatar ne bude jedina pčelica u Srbiji.

E baš takvi se nisu potkraj prošle nedelje pojavili pred vratima Vlade, koja je mandatar, u duši ranoranilac, otvorio za građane od pet i trideset ujutru. Pojavili su se nezaposleni, obespravljeni, bolesni i poneki aktivista SNS, otkrili su mediji. Priča se da je pometnja među vladinim službenicima bila tolika da je jedna od najvećih dilema bila gde će zanoćiti kafe kuvarica, meštanka beogradskog predgrađa, koja u sitnim satima nema prevoz do posla. Muke zaposlenih u Vladi, prema kojima običan svet s razlogom nema empatije, da izađu na kraj s bioritmom svog šefa, tričave su spram problema građana koji su pred Nemanjinu 11 počeli da stižu već u dva sata iza ponoći.

Čak 5.000 ljudi prijavilo se da od mandatara lično zatraži rešavanje problema, uglavnom i nastalih zato što aparat koji mandatar vodi ne radi kad i kako treba. Žalili su se na Ustavom i zakonima garantovana prava koja ne mogu da ostvare - da im se upišu staž i zarađena plata, da dobiju obaveznu zdravstvenu negu, da im se pruži mogućnost da rade, pa čak i da se zaštite od neke vrste nasilja. Kako se zove vlast koja s ponosom od slučaja do slučaja ispravlja sistemske greške institucija kojim upravlja, umesto obrnuto? Paternalistička, odgovara komunikolog profesor Miroljub Radojković.
Takav običaj, ili možda pravilo, javlja se kad između različitih stepenica vlasti postoji prekid. Očigledno je Vučić svestan grešaka institucija i stranačkih kadrova, pa ako to bude dobro radio, možda i može biti koristi. Zaista ne verujem da je ovo neka nova vrsta kampanje, poput predsedničke, nego pre utvrđivanje izbornog rezultata i stvaranje imidža čoveka koji brine o svima. On je pater familias. Ako svako od građana koji sa njim sednu prepriča taj susret ljudima iz okruženja, to, opet, nije nikakvo biračko telo, ali utiče na javno mnjenje. NJegovo nije da rešava takve probleme, niti verujem da će ih rešavati, ali mišljenje građana je važno. On sad želi da kaže: hvala vam, pobedili smo i ja ću, kao što sam obećao, nastaviti da brinem o vama i da, kao i do sada, ustajem u pet ujutru.

Efekat se video u očima jedne gospođe iz Inđije, koja je nakon iscrpljujućeg čekanja na vrelom asfaltu uskliknula utisak sa sastanka: Aleksandar legenda Vučić!. Dvanaestočasovno ispovedanje (ovog puta 86) građana ponavljaće se dva puta mesečno, malo u Beogradu, malo diljem Srbije.

Radojković ne zna za još nekog premijera koji je imao sličan običaj, ali zna za slične primere. Ideja je stara. Postoje legende o vladarima koji su se prerušavali i spuštali u narod da ga osluškuju. U skandinavskim zemljama, a naročito u Velikoj Britaniji i drugde gde sistem nije proporcionalan, poslanici i drugi predstavnici građana koji su direktnije birani odrede dane kada primaju građane. Ta pojava, uostalom, postaje zanimljiva u predstavničkim demokratijama u kojima ljudi sve više veruju da ništa ne zavisi od njihove volje i sve manje izlaze na izbore.

Istog dana, svojim povodom, pred Vladom su protestovali radnici IMT-a. Ovi potencijalni kandidati za neki naredni krug razgovora sa premijerom, nisu još uvek izgubili veru da protestom mogu da spreče gašenje ovog preduzeća. Eto prilike i za premijera da pokaže šta je naučio međ rajom.