Nema spasa od Spaskovskog

Najveće finansijsko restrukturiranje u Srbiji, kako je prošlonedeljno usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) nazvao generalni direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, zapravo je otpis 90 odsto neobezbeđenih potraživanja ovog preduzeća. Poverioci će, dakle, biti ošišani za skoro milijardu evra duga RTB-a, ali ko im je i kriv kada nisu obezbedili svoju pozajmicu, a i nisu naučili da u Srbiji dužnik uvek ima prednost nad poveriocem.

Razočaraće se i onaj deo javnosti koji je možda gajio nadu da će rukovodstvo ovog preduzeća, nakon izveštaja o poslovanju koji su sačinili stručnjaci američke kuće Mekinzi, biti smenjeno, jer su rezultati analize pokazali da je jedan od vodećih problema u gomilanju gubitaka jedinog rudnika bakra u Srbiji zapravo upravljanje Blagoja Spaskovskog i ovog tima borskim basenom.

Spaskovski ne samo da je i dalje u svojoj fotelji, nego se od njega očekuje i da nakon otpisa blizu milijardu evra dugova, ovo preduzeće povede novim, zvezdanim stazama uspeha. Do nekog novog otpisa.
I ne samo da je država poverovala da ovaj čovek to može, u UPPR kakav je napravio RTB Bor (matično i njegova zavisna preduzeća), poverovali su i poverioci i sud koji je taj plan i usvojio.

Spaskovski kaže da je oko 900 miliona evra oproštenog duga, zapravo stari dug iz 60-ih godina prošlog veka, dugovi privatizovanih preduzeća koji su nekada bili u sastavu RTB-a, kao i potraživanja koja su potpisana na blanko papiru u kafani. Kao da se sada radi bitno drugačije.
RTB Boru, dakle, ostaje oko 300 miliona evra duga koji će morati da vraća u narednih osam godina, već od polovine 2017, pošto istekne poček od godinu dana, a mimo uveravanja direktora Bora, analitičari Fiskalnog saveta tvrde da je UPPR napravljen na tankoj margini profitabilnosti, gde samo male promene u odnosu na one koje su projektovane mogu napraviti gubitke i onemogućiti ovo preduzeće da izmiruje svoje obaveze.

Prihodi su, naime, projektovani uz pretpostavku da će se povećati iskopavanje rude, da će topionica raditi kapacitetom od 460.000 tona godišnje, da će se povećati sadržaj bakra u rudi za oko 10 odsto, ali da će rasti i cena bakra na svetskom tržištu za oko dva odsto godišnje. Ali šta ako se to ne desi? Ako se ne ostvare sve pretpostavke, RTB Bor bi najkasnije 2018. imao negativan gotovinski tok i ne bi uspevao da izmiri svoje obaveze, upozorava Fiskalni savet.

UPPR-om je, osim ovoga, predviđeno i nedovoljno sredstava za investicije u sanaciju jalovišta, pošto je svojevremeno RTB odbio kredit Svetske banke i preuzeo na sebe da reši potencijalnu ekološku katastrofu koja bi mogla da zahvati vodu sve do Crnog mora. I naravno, do danas taj problem nije rešio. Baš kao što nije predvideo UPPR-om nešto veće otpuštanje viška zaposlenih, nego tek postepenu racionalizaciju i svođenje broja radnika sa 5.000 na 3.500 i to do 2020. godine.

Fiskalni savet upozorava da već ove godine dospeva tri milijarde dinara kredita koji je država garantovala, i uprkos grejs periodu od godinu dana, postoji bojazan da RTB neće imati dovoljno prihoda iz tekućeg poslovanja da ove svoje obaveze izmiri u planiranim rokovima, zbog čega savetuje da se racionalizacija broja radnika obavi u prvim godinama reorganizacije. Zanimljivo je da UPPR predviđa i uvođenje profesionalnog menadžmenta, od početka 2017, čime se zapravo priznaje da je ovaj sada stranački i neprofesionalan, ali to mu nije smetalo da dobija bezrezervnu podršku svih prethodnih vlasti i partija, da ulaže u neisplative projekte i zadužuje i preduzeće i državu.