Predsednik iz pakla

Foto AP

Ali odavno na čelu neke države nije viđen takav neotesani primitivac i autentični siledžija kakav je predsednik Filipina Rodrigo Duterte.

Političar koji se pročuo kada je prošle jeseni papu Franju nazvao kučkinim sinom - da bi ovog proleća na predsedničkim izborima glatko pobedio, i to u zemlji koja važi za bastion katoličanstva u Aziji - na međunarodno zao glas izašao je, ipak, pre svega svojom politikom borbe protiv šverca droge. A ona se svodi na to da se narko-dileri, ali i narkomani i svi drugi koji su deo tog lanca ishrane, likvidiraju na licu mesta: otkako je preuzeo dužnost, policija i njegovi odredi smrti pobili su, procenjuje se, skoro 3.000 ljudi.

Iz tog ugla gledano, to što je u avgustu kučkinim sinom nazvao i američkog ambasadora u Manili možda i ne deluje kao bogzna šta. No tu nije stao, pa je pred ovonedeljni samit zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) u Laosu, anticipirajući da će tamo biti prozivan zbog terora koji sprovodi kod kuće, istim rečima počastio i predsednika SAD Baraka Obamu. Što je već malo ozbiljnija stvar, posebno imajući na umu tradicionalno savezništvo dve zemlje.

Zasad se završilo na tome što su Amerikanci, posle kraćeg premišljanja, otkazali planirani susret Obame i Dutertea, koji je potom ponudio i neuverljivo izvinjenje. Ali tek će se videti šta će sve SAD zarad zadržavanja Filipina u svojoj sferi uticaja još od njega biti spremne da progutaju.