Hladan, a naš

E pa eto, dobili smo i Hladni rat. Taj još, valjda, jedini nismo probali. I otkud nam sad pa on? E, ima odakle, duža je priča, ali – što kažu - valja se da je ispišemo. Dakle. Mnogo je do sada bilo želja da mi na ovim prostorima po nečemu budemo nalik nečem bitnom i popularnom u svetu. Da po uzoru na nešto lepo i veliko, a svetsko, mi napravimo svoju balkansku kopiju. Svetsko, a naše, što bi rekao onaj slogan u čijem je kreiranju i potpisnik ovih redova svojevremeno zločinački saučestvovao... Elem, po tom zavodljivom svetskonašinskom modelu decenijama se nudi da imamo standard kao švedski, ili privredu kao južnokorejsku. U obzir je ovdašnjim vizionarima dolazilo i to da imamo protestantsku, čitaj nemačku, radnu etiku, a ne bi loše došlo ni švajcarsko pravosuđe, engleska demokratija, brazilski fudbal. Može i irski, daj šta daš. Princip je jednostavan i lak, perfektan za ovdašnje poimanje razvoja: valja samo sačekati da negde u svetu nešto uspe, pa ga onda mi prekopiramo – pride i unapredimo – i potom svetlosnom brzinom jurnemo u modernizaciju, progres i bolju budućnost. Verovatno najupečatljiviji primer ove logike bio je, svojevremeno, proizvođač farmerki iz Novog Pazara, koji se jedared u novinama pojavio sa baš vala originalnim oglasom. Na dve trećine cele novinske strane bili su uredno poređani svi vodeći džins brendovi, od Levisa do Dizela. Preostalu trećinu ovog fantastičnog oglasnog uratka zauzimao je krupan naslov: „BOLJE I OD ORIGINALA! „. Time je autor hteo da kaže da se prototip džinsa, kao kod Platona, nalazi u metafizičkom prostoru, te da je autorov par kopiranih farmerki identičniji Ideji Pantalona no što je to u stanju da uradi tamo neka bedna fabrika originala. Da ne dužimo mnogo, oglašivač je uskoro batalio svoju filozofiju, ovi originalni ga tužili američkoj ambasadi. Svetskonašinci u politici, kao i u biznisu ili bilo čemu drugom, postali su nešto na šta se odnedavno sve više sleže ramenima kad se čuje njihovo izlizano bulšitovanje. Ulivanjem izanđale nade da ćemo imati skandinavsku socijalnu zaštitu, južnokorejsko privredno čudo ili protestantsko poimanje bilo čega – time su primorani da se bave samo oni etički siromasi koji su zauvek osuđeni na svoju ili stariju ili prostodušniju (a najčešće oboje) ciljnu grupu. Nema ničeg jednostavnijeg nego obećati šta ćemo jednom biti – onima kojih uskoro neće biti. Ili predskazati vidljiv globalni napredak onima čiji su dometi čak i lokalno nevidljivi. Uzgred, kopije se najlakše prodaju onima koji ni ne prepoznaju originale, već samo vole da ih imaju. Elem, taman kad pomislismo da i u političkom valjanju kopija ipak postoje neke granice inventivnosti, te da tu sad više zaista nema ničeg novog da se utopi naivnima, `oćeš đavola. Neko je sa dna zamrzivača istorije izvukao ni manje ni više nego - Hladni rat. Nekad SAD i SSSR, ili Istočna i Zapadna Nemačka, a sada – neizvesnost raste uz zvuke doboša – Hrvatska i Srbija!? Čekaj, bre?! Od nečega što je služilo kao inspiracija za osvajanje Meseca stigosmo do nečega što služi kao inspiracija u osvajanju kupljenih glasova u Županiji ili Okrugu? Od elegantnog DŽejmsa Bonda u „aston martinu „ do „lade samare „ parkirane ispred neomalterisane kuće, ono tamo gde živi srpsko-hrvatska verzija agenta 007? Kuku, hladni rate, mili brate, pa na šta si to spao... I eto ti je sad, apsolutno nepozvana, nova zanimacija na ovim prostorima, taman da tabloidni papir ima šta trpeti. Srpsko-hrvatski, hrvatsko-srpski, kakav god, Hladni rat – bolji i od originala. Što i da nije. Pa je l` bolje imati hladnoratovske veličine poput Kovača, Milanovića, Dačića i Vulina – nego tamo neke istorijske patuljke na biciklu sa prezimenima Kenedi i Hruščov? Nek’ se nemaju ni atomske bombe, ni Berlinski zid, nek’ se jedva vidiš na karti sveta, ništa to ne sprečava da se od svih originalnih ratova koji se mogu izabrati – izabere, iskopira i izvodi baš taj, najhladniji. Koji je bio tako moćan onda kad je bio svetski, a postao tako jadan – sad kad je naš. Pa smo se baš nekako naježili i smrzli, evo sve cvokoćemo ovih dana. Od hladnoće manje, a od smeha i nerviranja više. Hladan a naš. E izete ga takvog, s oproštenjem. A bogami i sa dopuštenjem, onim originalnim. Eto, to je ta duža priča. Valja se da je znamo.