30.05.
2024.
Japanac je uspeo da preživi tragediju na Titaniku, ali umesto sreće dobio je „malu smrt”
Čin Japanca koji je preživeo jednu od najvećim pomorskih tragedija svih vremena smatrana je velikom sramotom u njegovoj rodnoj zemlji.
Foto Aleksandar Dimitrijević
Jubilarne nagrade nisu ekskluzivno pravo samo radnika Srbijagasa. Iako se takav utisak stekao krajem prošle godine kada je premijer Aleksandar Vučić kritikovao Dušana Bajatovića, generalnog direktora tog javnog preduzeća i poručio mu da kako zna i ume u blagajnu vrati oko 600.000 evra, koliko je kompaniju koštala isplata ovih bonusa.
Istraživanje NIN-a pokazalo je da su jubilarne nagrade uobičajena praksa u gotovo svim javnim preduzećima. Međutim, javnu packu od predsednika vlade do sada je dobio samo Bajatović, funkcioner SPS-a. Premijer Vučić propustio je priliku da zbog ovakve poslovne prakse kritikuje ostale rukovodioce u državnim firmama, naročito one koji dolaze iz njegove stranke. Tako krajem prošle godi ne nismo čuli da zbog isplate jubilarnih nagrada premijer, na primer, kritikuje Nikolu Petrovića, direktora Elektromreža Srbije, koji je široj javnosti poznat i kao kum predsednika vlade.
Kako može da se vidi u napomenama uz finansijski izveštaj za 2015. godinu, i radnici EMS-a su lane dobili jubilarne nagrade. U ovom dokumentu se navodi da je to pravo garantovano kolektivnim ugovorom, kao i da radnici ove kompanije nagradu u iznosu od jedne, dve, tri ili četiri prosečne zarade dobijaju ako u EMS-u neprekidno rade jednu, dve, tri ili četiri decenije. Koliko su jubilarne nagrade koštale ovu kompaniju iz pomenutog dokumenta, međutim, ne može da se vidi. Iako su bilansi EMS-a neuporedivo bolji od poslovnih rezultata Srbijagasa, pravni osnov za isplatu ovih sredstava isti je i u jednom i u drugom preduzeću. To pravo radnicima garantuje kolektivni ugovor. On je u Srbijagasu potpisan u martu 2015, a jedan od potpisnika bio je i Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vučićevoj vladi.
Takođe, predstavnici sindikata o kolektivnom ugovoru, osim sa poslovodstvom pregovaraju i sa Vladom. Ipak, sve i da su detalji za premijera bili nepoznanica, u još jednom dokumentu koji je stajao na stolu predsednika vlade Vučić je mogao da se informiše da će Srbijagas radnicima isplatiti sporna sredstva. Ti rashodi bili su, naime, planirani i Poslovnim planom Srbijagasa, na koji - baš kao i za svako javno preduzeće, čiji je osnivač Republika - saglasnost daje Vlada Srbije.
To znači da, kada je premijer Bajatoviću poručio da kako zna i ume vrati isplaćena sredstva, pa makar to bilo iz sopstvenog džepa, praktično je od njega tražio da prekrši kolektivni ugovor, kao i da pogazi - odluku Vlade. Uz sve to, kolektivnim ugovorom predviđeno je da Srbijagas jubilarne nagrade isplati i ove, ali i sledeće godine. S druge strane, to javno preduzeće je godinama bilo neprikosnoveni lider po ostvarenim gubicima. Istini za volju prihodi Srbijagasa su 2015. bili veći od rashoda, pa je ta firma prošle godine iskazala tekući plus na računu od 2,96 milijardi dinara. Samo godinu dana ranije imala je neto gubitak veći od 44 milijarde dinara ili oko 375 miliona evra. Dobrom rezultatu u 2015. najviše su doprinele niske cene energenata i pozitivne kursne razlike. To, međutim, ne znači da Bajatović ima razloga za slavlje, jer su nagomilani dugovi iz prethodnih godina dostigli čak 150 milijardi dinara, ili oko 1,2 milijarde evra. To čak prevazilazi iznos očekivanog minusa u srpskom budžetu i predstavlja skoro četiri odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Prvobitno se u javnosti, još krajem novembra prošle godine, pojavila informacija da će ta sredstva Bajatović vratiti iz svog džepa. Kasnije, u decembru, objavljeno je da će radnici koji su dobili jubilarne nagrade novac vratiti u 12 mesečnih rata. Izvor NIN-a iz Srbijagasa, međutim, kaže da se nije dogodilo ni jedno, ni drugo. Priče o vraćanju para, ispostavilo se, bile su samo predstava za javnost i medijska farsa. Ne da niko od zaposlenih u ovoj firmi nije vratio novac, nego će oni koji navrše 10, 20, 30, 35 i 40 godina staža i ove godine dobiti pozamašnu sumu na računu. U iznosu od jedne, dve, tri ili tri i po prosečne mesečne zarade.
Da je Bajatović zaista poslušao premijera i insistirao da radnici vrate jubilarne nagrade, svaki od njih bi imao pravni osnov da firmu tuži i verovatno proces dobije na sudu. Takođe, na poslednjoj sednici tehničke vlade Aleksandra Vučića, 27. jula, data je saglasnost na Plan poslovanja ove kompanije za 2016. To vladino rešenje objavljeno je i u Službenom glasniku. NJime je, kako saznajemo, ponovo planirana isplata jubilarnih nagrada. Iako je Dušan Bajatović isticao kako će kolektivni ugovor biti izmenjen, to se očito nije dogodilo.
Ovakve beneficije za zaposlene redovna su praksa čak i u javnim preduzećima koja finansijski stoje mnogo gore od Srbijagasa. Čak i Rudnik Resavica, koji iz državnog budžeta svake godine dobija subvencije od oko 4,5 milijardi dinara i čija je dalja sudbina potpuno neizvesna, svojim zaposlenima isplaćuje ove nagrade. Svake godine na Dan rudara, 6. avgusta, kompanija časti zaposlene. Iako kolektivni ugovor ovog preduzeća nije javno objavljen, pisani trag o isplati ovih sredstava u 2015, ipak, postoji. Kako može da se vidi u Planu poslovanja, lane je za isplatu nagrada bilo planirano 15,18 miliona dinara. Čak 327 radnika Resavice dobilo je ova sredstva. Iako nisu svi dobili iste iznose, u proseku je svakom zaposlenom isplaćeno oko 46.000 dinara. I to u situaciji kada je kumulirani gubitak ovog rudnika dostigao čak 19,1 milijardu dinara. Prošlu godinu Resavica je završila sa neto gubitkom od 1,4 milijarde dinara.
U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da se problemi Resavice usložnjavaju, kao i da se jasno ne vide moguća rešenja. Poslovanje firme je u potpunosti zavisno od budžetskih subvencija, jer prihodi preduzeća nisu dovoljni ni da se pokriju rashodi za zaposlene, podsećaju u ovoj instituciji. Iz finansijskog izveštaja Resavice može se videti da su rashodi za zaposlene prošle godine bili veći od 4,7 milijardi dinara, što prevazilazi iznos godišnjih subvencija iz budžeta. Poslovni prihodi bili su nešto veći, oko 6,7 milijardi dinara. Resavica stipendira i decu svojih radnika i kako se navodi u Planu poslovanja, za ove namene prošle godine je izdvojeno 2,59 miliona dinara. Uz sve to, firma kojoj preti katanac je za razna sponzorstva potrošila 2,28 miliona dinara.
U Srbijagasu, čiji je kumulirani gubitak za 68,56 milijardi dinara veći od kapitala, troškovi reprezentacije prošle godine bili su veći od 7,4 miliona dinara.
Javnost je posebno osetljiva na svako neracionalno trošenje u ovoj kompaniji, jer dugove Srbijagasa, po nepisanom pravilu, na kraju godine obavezno, ne svojom voljom, preuzimaju poreski obveznici. I prošle i prethodne godine na teret budžeta palo je vraćanje kredita od oko 200 miliona evra, koje je rukovodstvo ove firme pozajmilo uz garanciju države.
I dok se o gubicima javnih preduzeća u medijima dosta pisalo, privilegije koje imaju zaposleni u ovim firmama gotovo da su potpuno nepoznate široj javnosti. Ne samo da profesionalni proizvođači gubitaka imaju pravo na jubilarne nagrade, već im kompanija neretko pomaže i kada je reč o nabavci zimnice, prilikom polaska dece u školu ili po nekom drugom osnovu dodeljuje novčanu pomoć. U ovim tranzicionim vremenima zvuči gotovo neverovatno, ali zaposleni u javnim preduzećima, uz pomoć firme, čak mogu da reše i stambeno pitanje. Neretko je kolektivnim ugovorom predviđeno i osnivanje posebnog fonda za tu namenu iz kog zaposleni mogu, na primer, da dobiju učešće za stambeni kredit kod poslovne banke.
S druge strane, reforme u javnim preduzećima gotovo da nisu ni počele. Dopuna kolektivnog ugovora Elektroprivrede Srbije, koja bi trebalo da bude uvertira za smanjenje broja radnika, još nije završena. Rok da se taj posao okonča bio je kraj decembra prošle godine. Takođe, po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) broj zaposlenih u ovoj firmi tokom ove godine trebalo bi smanjiti za najmanje 1.000 ljudi.
Taj posao nije završen ni u Železnicama Srbije, u kojima su reforme, po oceni Fiskalnog saveta, najdalje odmakle. Memorandum o ekonomskoj politici sa MMF-om predviđa da tokom ove godine iz Železnica ode 2.700 radnika.
Premijer Vučić, po svemu sudeći, ima spremnu strategiju kojom će pred MMF-om uspeti da opravda ovo probijanje rokova. Zvaničnici Fonda bi krajem leta trebalo da dođu u šestu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti, a procena predsednika vlade je da će suficit u budžetu biti dovoljan argument da članovi Misije, koju predvodi DŽejms Ruf, ponovo zažmure na jedno oko.
Kako je Vučić nedavno istakao na sastanku sa predstavnicima diplomatskog kora, na kraju avgusta državna kasa bila je u plusu. Ono što nije rekao je da su tome, osim bolje naplate poreza, u velikoj meri doprinela i državna preduzeća. Više nije tajna da je tokom avgusta samo Telekom Srbija u budžet uplatio deo dobiti od 8,9 milijardi dinara. Za razliku od Telekoma, koji svake godine ima plus na računu, značajan doprinos državnoj kasi u iznosu od 5,5 milijardi dinara daće i Elektroprivreda Srbije. Iako je EPS u dve poslednje godine iskazao dobit, kumulirani gubitak ove firme dostiže čak 103 milijarde dinara.
I iz Srbijašuma su najavili da će u budžet uplatiti oko 140 miliona dinara. Elektromreže Srbije će uplatiti najmanje 1,4 milijarde dinara. Firma posluje u plusu i nema gubitaka iz prethodnog perioda. Aerodrom Nikola Tesla već je uplatio pola milijarde. To znači da samo od ovih pet javnih preduzeća budžet očekuje više od 15 milijardi dinara dodatnih prihoda. To je gotovo dvostruko veći iznos od onog koji je ministar finansija Dušan Vujović očekivao. Zakonom o budžetu za 2016. predviđeno je da javna preduzeća uplate osam milijardi dinara.
Uplata dela dobiti jeste zakonska obaveza javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika, ali je ujedno i pitanje da li je bolje da te kompanije novac, iskoriste za investicije. Ta dilema je posebno aktuelna u slučaju EPS-a, čiji je kumulirani gubitak sedam puta veći od ukupne dobiti koju će sva javna preduzeća uplatiti u budžet. Uz to, Fiskalni savet odavno je EPS nazvao tempiranom bombom javnih finansija. Osnovni problemi EPS-a su preveliki rashodi za zaposlene, loša naplata i niska cena struje, visoki gubici na mreži, malo investicija i mnogo dugova, čiji je ukupan nivo već premašio milijardu evra. Preduzeće za sada uspeva samostalno da izmiruje svoje obaveze na vreme, ali ekonomisti upozoravaju da, ukoliko se ne preduzmu mere za rešavanje problema u poslovanju ovog preduzeća, lako se može dogoditi da mu u jednom momentu zatreba pomoć države.
Tu leži velika opasnost po finansije zemlje. Ako se to dogodi, u budžetu, u koji su javna preduzeća ove godine uplatila 15 milijardi dinara, popucaće svi osigurači.
