Ugled izgrađen dobrim poslovanjem

Koliko je ovo preduzeće stručno osposobljeno i stabilno govori podatak da su mu velike i značajne firme, za našu državu, kao i one u državama u okruženju, poverile važne poslove. O Potens Perforaciji danas kao i o tome od kolikog je značaja podrška države za podsticaj privrednog razvoja razgovaramo sa direktorom i vlasnikom preduzeća, diplomiranim ekonomistom Božidarom Markićevićem.

Bavimo se čistom proizvodnjom. Najveći deo poslova obavljamo za termoelektrane Obrenovac, Kostolac, Kolubara, Morava, Pljevlja, Gacko, Tuzla i Bitolj, zatim za Naftnu industriju Srbije, Rafineriju nafte u Pančevu, šećerane u našoj zemlji, Eurosalon, kao i za druge fabrike nameštaja. Za termoelektrane proizvodimo rezervne delove za mlinove: ploče, pancire, gredice, izmenjivače toplote, kanale aero-smeše, emisione elektrode i druge delove prema crtežima. Ovi rezervni delovi su potrošni materijal i koriste se prilikom redovnog održavanja i godišnjeg remonta termoelektrana. Posebno treba naglasiti da su kod izrade kvalitet i rok od posebne važnosti. Dugogodišnjim radom sa termoelektranama i zbog njihovih visokih standarda naučili smo da i kod ostalih kupaca poštujemo iste standarde kada je reč o rokovima i kvalitetu. To nas održava na tržištu i imamo stalni rast fizičkog obima proizvodnje.

Da li je preduzeće orijentisano ka izvozu?

Izvoz je naš prioritetni zadatak. Poznato je da je naše tržište malo i usitnjeno. Zato smo prinuđeni da uzimamo sve poslove koji nam se nude u inostranstvu kako bismo stekli poverenje i postigli željene rezultate. Za sada izvozimo u sve države sa prostora bivše Jugoslavije. Odnedavno izvozimo u Nemačku, a u Austriji imamo kooperantsku firmu. Naša politika je da su svi poslovi koji nam se nude veliki i važni.



Na koji način ste obezbeđivali sredstva za razvoj preduzeća?

Jedno smo od prvih preduzeća, ako ne i prvo, koje je od države dobilo subvenciju za investicioni kredit. Od tog kredita sredstva smo investirali u novu tehnologiju, a nešto smo obezbedili iz sopstvenih sredstava. Naš mašinski park je za srpske uslove dosta značajan ali su tehnološke mogućnosti mašina prevaziđene. Zato smo investirali u tri najsavremenije mašine za probijanje, savijanje i sečenje materijala tako da smo u mogućnosti da pratimo najsavremenije tehnološke trendove. Dalje osavremenjavanje mašinskog parka je jedan od prioritetnih zadataka pa nam je neophodna pomoć finansijskih institucija.

Kad kažete da prihvatate sve poslove, da li imate stručni kadar za uvođenje novih tehnologija?

Imamo veoma stručan kadar. U preduzeću radi sedam mašinskih inženjera, 30 visokokvalifikovanih bravara i zavarivača. I pored toga naši radnici stalno se obučavaju, doškolovavaju. Ulažemo u školu kroz dualno obrazovanje. Zahvaljujući dobroj saradnji sa Tehničkom školom u Požegi stipendiramo određen broj đaka koji kod nas obavljaju praksu. Nakon završenog školovanja zapošljavaju se kod nas i kad počnu da rade oni već, pored teoretskog, imaju i praktično znanje. U Potens Perforaciji radi 80 stalno zaposlenih, a kada imamo povećan obim poslova angažujemo 20 do 30 radnika na povremenim i privremenim poslovima.

Pored stručnog kadra koji imamo, sarađujemo sa mašinskim fakultetom u Beogradu. Imamo višegodišnje potpisane ugovore o tehničkoj saradnji. Dosta projekata smo zajedno uradili, a imamo i proizvod koji smo zajedno osvojili.
Pošto smo mi porodična firma tako se ponašamo i prema zaposlenima, kao da su naša porodica. Radnik je siguran da će imati redovnu platu za posao koji je obavio. Tu nemamo nikakvih problema, a nadam se da ih nećemo imati ni u budućnosti. Skoro 95 posto naših zaposlenih žive na teritoriji Požege. Imamo problem sa školovanim zavarivačima i bravarima, jer ih u našem okruženju nema dovoljno. Negujemo dobar poslovni odnos u firmi jer smatramo da je on veoma značajan faktor za uspešno poslovanje.

Planirate li povećanje kapaciteta i povećanje obima proizvodnje?

Svake godine idemo mali korak unapred. Ne težimo tome da jedne godine napravimo neki bum i da firma odjednom poraste i tada stane sa razvojem. Neminovno je, ako posao bude išao ovako kako sada ide, da se moramo širiti, ali sigurno i postepeno. Mi smo preduzeće koje nije ni malo ni veliko već srednje stabilno preduzeće.

Po vama, na koji način bi država trebalo da pomogne našim preduzećima kako bi održali i povećali proizvodnju?

Vetar u leđa od strane države je naročito neophodan manjim proizvodnim preduzećima u metalnoj i drvnoj industriji, kao i drugim granama privrede, a koja su u našim uslovima značajni nosioci razvoja. Proizvodnja čini snagu jedne države i država bi ovakvim preduzećima trebalo da posveti više pažnje.

Što se tiče preduzeća Potens Perforacija, mi smo ove godine, budući da smo ispunili potrebne uslove, među prvima dobili bespovratna sredstva od Ministarstva privrede u okviru Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2016. godini, koja su nam mnogo značila i omogućila nabavku nove CNC mašine, doduše morali smo za to da uložimo mnogo truda. Takođe, u prethodnom periodu imali smo vrlo uspešnu saradnju sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Zahvaljujući povoljnim kreditima i pravilno uloženim sredstvima mi smo i danas uspešna firma. I sa naše strane možemo uputiti samo reči hvale za ovu instituciju.

Ko je vlasnik i direktor

Božidar Markićević, rođen 1983. godine u Požegi. Gimnaziju i Ekonomski fakultet završio je u Beogradu. Dugo godina se profesionalno i uspešno bavio rukometom, najpre u Partizanu, zatim u inostranim klubovima u Sloveniji, Španiji, Nemačkoj, Kataru, Makedoniji i Dubaiju. Na kraju se vratio u Partizan.

Pored bavljenja profesionalnim rukometom radio je u očevoj firmi, ali je shvatio da se ne mogu uspešno obavljati dva različita posla. Od 2015. godine je vlasnik i direktor porodičnog preduzeća Potens Perforacija, nasleđenog od uspešnog oca, danas penzionera. Božidar je oženjen i otac dvojice sinova

U razvoj laganim ali sigurnim korakom

Malo je preduzeća u Srbiji koja nakon izvršene privatizacije danas rade. Na teritoriji opštine Požega, nekada poznate i van Srbije po veoma razvijenim proizvodnim preduzećima, danas, sa dugom tradicijom, jedino nakon privatizacije, uspešno posluje preduzeće Potens Perforacija. Kroz svoje višedecenijsko postojanje 70 godina, delilo je sudbinu kroz koju je prolazila naša država i od sjajnog preduzeća stiglo je do toga da je bilo pitanje dana kada će potpuno nestati sa privredne mape Srbije. Kroz svoje skoro 40-godišnje radno iskustvo u Potensu Radoljub Markićević, diplomirani ekonomista, sve vreme se borio da se proizvodni program sačuva. Kada je konačno 2004. godine privatizovao preduzeće koje je bilo u velikim problemima, znao je koji su potezi, ponekad i bolni, bili neophodni da ono stane na zdrave noge. Danas je Potens Perforacija veoma cenjen poslovni partner važnim preduzećima u Srbiji i u inostranstvu.

Pored toga što je, zajedno sa odabranim saradnicima, od posrnulog napravio veoma uspešno preduzeće, gospodin Radoljub Markićević je još po nečemu izuzetan. Naime, on je pre dve godine za direktora i vlasnika Potens Perforacija postavio svog sina Božidara, koji je tada napunio tek 32. godinu - i penzionisao se. To se kod nas, a pogotovo u svetu, retko događa. Gospodin Radoljub sada radi kod svog sina nesmanjenom energijom i pomaže mu savetima i dobrim poslovnim vezama koje je godinama gradio. Pitamo ga kako u budućnosti vidi firmu i da li je imao dilemu ili bojazan kako će se firma razvijati, pre nego što je odlučio da u 60-im godinama ustupi sinu upravljane preduzećem Potens Perforacija.

Nakon privatizacije svi kapaciteti i parametri su duplirani. Po tim parametrima to je jedina prava privatizacija koja je u Požegi a i šire urađena. Od osnivanja preduzeća do danas osnovni program su sve vrste perforacija. Zbog smanjenja tržišta a i zbog konkurencije morali smo da uvedemo nove programe. U prethodnom periodu prošli smo kroz mnoge teškoće, ali to je ostalo iza na i danas se preduzeće polako ali sigurno razvija.

Čvrsto verujem da će preduzeće koje sada vodi moj sin iz godine u godinu sve bolje i bolje poslovati. Ono danas postiže odlične rezultate i ja sam vrlo zadovoljan. Nikako se nisam dvoumio kada sam odlučio da mu ustupim upravljanje preduzećem, jer, kroz sport kojim se profesionalno bavio naučio je da se bori i pobeđuje.

Pravilo kojeg se ja držim 43 godine koliko radim, a bio sam na čelnim pozicijama oko 33 godine, nikada plata nije zakasnila nijedan dan. O tome u preduzeću posebno vodimo računa, jer smatram ukoliko direktor ne može na vreme radnicima da isplati platu, ne treba nijedan dan da ostane na tom mestu