O dinosaurusima i plavuši

Kada boravim u Vidovu tada kao da nisam na ovoj dosadnoj Zemlji. Zaista, sve mi, nekako, deluje nestvarno. Jednostavno, ne mogu da verujem da sam, bez ktitora, podigao hram boga Vida i Vidovu akademiju u kojoj se izučava šta je bilo pre Nemanje, pedeset i prvog vladara Srbije. A tu stoji prkosno i moj dom, kao nekakav kameni brod, kao okamenjena Nojeva barka koja čeka novog apokaliptičkog brodara. I sve to sagrađeno je od moje otpremnine i penzije, da čovek prosto ne veruje. Ne mogu, takođe, da verujem i da se tu, ispod mene, nalazi Bela Palanka i da se u njoj vodi nekakav varoški život opisan, još onomad, u Filozofiji palanke Radomira Konstantinovića. A tek Beograd!? Zaista se pitam da li ta prestonica još postoji ili tavori, onako, po inerciji, po navici?

Ali, avaj! U nedelju u ranim jutarnjim časovima, zatekao sam se u slikarskom ateljeu kod Dragičke i plavuša sa Pink televizije, sva ushićena, obaveštava me da je i srpska prestonica dobila dinosauruse, i to na Kalemegdanu! Valjda su dobro zatvoreni da ne proždiru Beograđane. Nego plavuša još kaže da ako mi je skupa karta za posetu Dino parku mogu kartu da dobijem, besplatno, ako dam krv!? Ne čujem prvi put da ova ružičasta televizija traži krv od građana, a može i kod njih u studiju! I počinje, baš, da me interesuje gde ta krv ide? Da li, zaista, tamo gde treba ili se šalje i u švajcarske klinike gde, recimo, jednom godišnje Mik DŽeger i kompanija menja, kompletno, krv? Ili ta krv ide za potrebe britanske kraljice? Gordi Albion je, oduvek, žedan tuđe krvi od Velikog rata pa do naših dana...

K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovde, oštro interveniše: Šta si se ostrvio samo na Britance!? Srpsku krv su pili još Elohimi, biblijski bogovi koji su, takođe bili od krvi i mesa. Nije li Jahve zahtevao da mu se žrtvuju prvorođena deca. U Bibliji piše da je Jahve samo uživao u dimu spaljene žrtve, a krilo se, zapravo, da su ti bogovi, i te kako, uz slast darovane žrtve jeli! I tek se srpski kralj Josije, davne 622. godine, usudio da više ne žrtvuje prvorođenčad, već, samo jagnjad. I, gle, Elohimi su to, za divno čudo, uslišili.

E, sad, pre bibilijskih Elohima tamanili su nas dinosaurusi koji su, šatro, bili samo biljojedi. I, otkud nam samo ta potreba da se čovek danas podseća na ta traumatična stanja kada smo, glavom bez obzira, bežali od tih džinovskih čudovišta? Čujem od Bilje da su se i na Zlatiboru neki pametnjakovići dosetili da prave Dino park. Seku se zlatiborski borovi da bi se obezbedio prostor za praistorijska čudovišta. I dečija bujna mašta pitaće svašta - ima li dinosaurusa i na drugim srpskim planinama? I da li su svi dinosaurusi poreklom sa Dinare? I da li su stradali od kiše meteora ili, ipak, od Oluje? A naći će se i neki vragolan da pita da li ćemo sa dinosaurusima biti bliži Evropskoj uniji? Jer, budimo pošteni; u Briselu su se, već, nastanila svakakva krvožedna čudovišta u lister odelima i oblizuju se na pominjanje krvi poreklom iz neke od zemalja kandidata za EU.

I, sve strepim da može i Miljku da padne na pamet da počne da gradi Dino park uoči ponovljenih lokalnih izbora u Beloj Palanci. U nedelju u Belu Palanku došao i Ivica Dačić da ubeđuje espeesovce da izađu na izbore, a možda se sa Miljkom dogovarao da Dino park smesti blizu mene, kod Vidova. Tu bi me upropastili za sva vremena. Ophrvan ovim mračnim mislima zaspim go u ligeštulu na Nepobedivom Suncu. I, pazi šta sanjam, brale!? U Belu Palanku, jašući na tiranosaurusu stiže Vučić da podrži Miljka u predizbornoj kampanji! A onda su obojica na leđima tiranosaurusa krenuli put mog Vidova! Probudim se, sav u znoju, a srce mi dobuje u grlu.

A moja Crna me smiruje i, pomalo, mudruje: Kako, bre, da se niko ne seti da napravi zoološki vrt sa domaćim životinjama!? Jer, mnoga gradska deca nisu uživo videla jagnje, tele, ždrebe, kokošku i ćurku. Naravno, ulaznica za taj zoovrt ne bi se plaćala davanjem krvi.