Sve za rejting

Toliki potencijalni pad rejtinga premijera Aleksandra Vučića jednostavno nisam mogao dozvoliti. Čim je najstariji list na Balkanu prekinuo saradnju sa dugogodišnjim karikaturistom Dušanom Petričićem, odmah sam mu ponudio da crta za NIN. Znam da sam mnogo rizikovao. Em je, tvrde prethodni poslodavci, skup, em ne poštuje rokove, em mnogo često crta Vučića. Ali, s druge strane, rejting premijera je, valjda, najvažniji. Pa, nema cene koju za to nisam spreman da platim. Ako razumete šta hoću da kažem. Petričić je, na sreću, razumeo. Možda i zato što sam ga zvao pre nego što se kabinet premijera oglasio. Posle je kasno. Tako će od sada čitaoci u svakom broju na celoj strani, dakle bez lupe, moći da uživaju u karikaturama Petričića, a rejting Vučića će, tako bar procenjuju u njegovom kabinetu, nastaviti da raste. I v.d. glavnog urednika Politike Žarko Rakić će odahnuti, jer će sad moći da priča kako je, eto, bio spreman da nastavi saradnju, ma istog sekunda čim je čuo saopštenje iz kabineta premijera, ali, bože moj, sad Petričić neće. Naljutio se. Kao da neko njega uopšte nešto pita. Pa, znaju, valjda, v.d. nadležni u najstarijem listu na Balkanu ko se u ovoj zemlji za sve pita. I ko ruši, a ko gradi. Ko pije, a ko plaća. Samo nisu na vreme shvatili da će brljotina koju su napravili biti preskupa i to po onoga čiji su ugled po svaku cenu hteli da sačuvaju, plašeći se sopstvene, a još više tuđe senke. Ništa tu cenu neće smanjiti činjenica da će uštedeti na honoraru za Petričića. Platili bi oni sada i nekoliko puta više, samo kada bi mogli da izbrišu iz sećanja svih građana, uključujući i premijera, svoju glupost. Kuku, kako li će preboleti to što oni više neće objavljivati karikature koje, kako su to u saopštenju iz premijerovog kabineta sročili, „nikome ne smetaju, već premijeru samo donose poene“. Svet je toliko poludeo da se više ne snalazim u moru čudnih vesti. Evo, 3. oktobra, dok je Vučić u Beogradu razgovarao „o evropskom putu Srbije“ sa Dejvidom Mekalisterom, komesar za proširenje Johanes Han je u Beču bez mnogo okolišenja poručio da „iz današnje perspektive pristupanje novih članica EU još nije aktuelno“. Pošteno, samo mi se čini da bi bilo još poštenije da je Han to rekao u Beogradu. I da je odgovorio na samo jedno pitanje - ako proširenje nije sada aktuelno, kada bi moglo i da li će uopšte biti? Ili nam je jasno poručio da se manemo ćorava posla. Ili da angažujemo novog savetnika. Na primer, bivšeg hrvatskog premijera i lidera SDP-a Zorana Milanovića, koji je u kontaktima s nekoliko konsultantskih firmi, specijalizovanih za pružanje usluga državama koje žele da postanu članice EU. Ako smo mogli da angažujemo Tonija Blera, što ne bismo i Milanovića? Pa, on bar zna šta znači „šaraj malo“. Tog 3. oktobra srpski šef diplomatije Ivica Dačić sastao se sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji je slavio „ubedljivu“ pobedu na referendumu, iako 57 odsto građana nije glasalo protiv kvota za razmeštaj izbeglica po zemljama EU. Bilo mu je dovoljno što je 98,2 odsto od onih koji su glasali bilo protiv. Eh, da je sam izašao na referendum, 100 odsto glasova bi bilo „protiv“. Tek onda mu niko ništa ne bi mogao. Umesto priče o bilateralnim odnosima, Dačić bi domaćina više obradovao da mu je u goste doveo predsednika SVM Ištvana Pastora. NJegove reči da je na referendumu učestvovalo „oko 60 odsto vojvođanskih Mađara, državljana Srbije koji su imali pravo glasa“ bile bi Orbanu lek za uši. Ups, ako je to tačno, koliko bi ih tek učestvovalo na referendumu u Srbiji? Hoće li to okuražiti ministre Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vulina da još jednom zatraže dizanje žičanih ograda na granicama Srbije, ili referendum, na kome će građani da glasaju za uvođenje novog saobraćajnog znaka na putevima Srbije: „zabranjeno zaustavljanje i parkiranje - izbeglica“! I da ih na predlog predsednika Češke Miloša Zemana hitno deportuju na napuštena grčka ostrva, a da se zauzvrat Grčkoj oprosti deo spoljnog duga. Čini se kao dobra trgovina. LJudima! Ako nastavi tim putem, pitanje proširenja EU rešiće se samo od sebe. Jer ko će da želi da bude deo te porodice, ako ne mora. Ili ako vas još tretiraju i kao neželjenog gosta. Nadam se da Petričić ovo neće razumeti kao pritisak da ima još važnih tema na ovom svetu, osim Vučića.