Petričić i Volter

Ne hapsi se jedan Volter. Ovu misao izgovorio je Šarl de Gol, kada mu je predloženo da, za vreme studentskih demonstracija, bude uhapšen Žan Pol Sartr, koji je te demonstracije predvodio. Valjda inspirisan ovom mišlju, neko Odozgo je osmislio šta treba reći povodom tzv. raskida saradnje između jedne i po ovdašnje medijske institucije – Petričića i „Politike“. Pa, između ostalog, Odozgo je o Petričićevim karikaturama napisano: „One su dokaz demokratskog poretka i za premijera je važno da karikature opstanu. One pokazuju da ljudi koji ne prate promene i koji imaju najoštriji antivladin stav i ličnu mržnju prema predsedniku Vlade, treba da imaju svoj prostor da nesmetano rade ubuduće, kao što su do sada radili.” Uh. Kako je ova misao uopšte nastala? Pa evo, recimo, otprilike ovako... „LJudi, šta da izjavimo o Petričiću?” – glasnim vapajem se zapitao član Tima za izjave, tražeći bilo kakvu pomoć i podršku od svojih kolega. NJega je zapalo da piše izjave, a inače je zadužen za guglanje prezimena članova Vlade. „Dajde nešto što bi rekao neki veliki državnik... De Gol, recimo. Da ostavimo utisak da smo baje. Nađi neki njegov citat na Guglu”, oglasio se jedan od kolega, usput uredno evidentirajući nove tvitove koje treba staviti u ovovremensku verziju pres-klipinga, a što je bila njegova radna obaveza. „Našao! Rekao je da se ne hapsi Volter! To je bilo kad su mu predložili da uhapsi...” „Šta, bre, lupa taj Francuz?”, prekinuo je izveštavanje sa Gugla treći član Tima za izjave, relativno obrazovaniji, nadređeniji i povlašćeniji u odnosu na ostalu dvojicu. On prati samo Fejsbuk. „Kako on može da hapsi Voltera? Daj, majke ti, izguglaj tog Voltera, vidi kad je umro.“ „Hiljadu sedamsto sedamdeset osme. Provereno, piše na Vikipediji.“ „A kad se rodio De Gol?“ „Ček da vidim... Hiljadu osamsto devedesete.“ „Pa da! Budala!“, trijumfalno se osmehnuo Treći Čovek. „Ali, `ajde da ne tražimo više, taj je citat O.K. kao osnova, samo da ga malo sredimo. Skini Voltera i stavi Petričića.“ „Izjava glasi – ne može se hapsiti Petričić. Ovo ne valja. Niko ga nije uhapsio. A plus ga i reklamiramo, pominjemo mu prezime....“, dobavljač citata se oglasio kad je uneo naručenu promenu. „Stavi onda da nije uhapšen, nego zabranjen“, u diskusiju se uključio sastavljač izveštaja sa Tvitera. „U stvari, nemoj da koristiš to da je zabranjen, nego ublaži formulaciju, stavi da treba i dalje da radi, da ne ispadne da smo ga zabranili.“ Trećem Čoveku je u tom trenutku buktala mašta. „Ali nemoj da pominjemo Petričića, nego napiši da su to tamo neki ljudi. Plus još stavi još da oni mrze Premijera, da ne razumeju promene i da imaju najoštriji antivladin stav. Pa da ga vidim šta će da mi crta sledeći put, a da ga nije sramota. Eto, tako. I šta smo sad dobili? Daj da pogledamo.“ Tim za izjave se nadneo nad Izjavom. Potom je kolektivno zaključeno da fokus treba premestiti sa čoveka na karikature, da negde treba da se pomene demokratski poredak, zbog Brisela, te da sve to treba upakovati u malo zvaničniji jezik. Kad se oblikovala i poslala kompletna Izjava, košarkaškim „grudi o grudi“ skokovima obeležena je još jedna pobeda Tima. Sve se može, samo kad se umovi slože – glasila je Neizgovorena Misao koja je lebdela u prostoriji. „A znaš šta je najbolje od svega?”, zadovoljno se zapitao Treći Čovek i potom odmah dao odgovor: „Bolje smo ovo od De Gola rekli, ama milion puta.“ U tom trenutku, daleko od radnog mesta Tima za izjave, u dubini groba u malom francuskom mestu Kolombe le dez Egliz čuo se potmuli zvuk kostiju u pokretu. Čak se malo i pomerila jednostavna mermerna ploča, na kojoj je pisalo „Šarl de Gol, 1890 – 1970“. Velik čovek. O kome su objavljene hiljade karikatura. Mogu se naći na Guglu.